Najstarija zemunska kuća: Od konaka Eugena Savojskog do oronule građevine sa lagumom (VIDEO)

Zemun čuva jednu kuću. Ili kuća čuva Zemun. Prošlo je već toliko vremena da se pomišlja da čuvaju jedno drugo. Kuća je, za one koji znaju, poznata kao kafana „Beli medved„. Nalazi se u ulici Vasilija Vasilijevića broj 10, na Ćukovcu. Zvanično je najstarija zgrada u Beogradu, ali prvo u Zemunu. Pripada takozvanoj balkanskoj arhitekturi. Ova kuća sagrađena je od drveta i opeke i istroričari smatraju da potiče iz 17. veka, dok je godina gradnje ostala nepoznata.

Navodno, o ovoj kući je prvi put nešto zapisano kod francuskog putnika Kiklea, koji je prošao kroz Zemun 1658. godine. On je tada napisao  da se u varoši nalaze tri hana, a smatra se da je najveći od njih upravo zdanje koje je kasnije poznato kao kafana „Beli medved„, a o kojoj pišem. Koju godinu kasnije i Nemac Henrik Otendorf je ovu kuću označio na svom planu Zemuna iz 1663. godine.

Očiglednoje moralo da dođe do osvajanja da bismo i mi došli do prvog pouzdanijeg podatka o ovoj građevini. Naime, 1717. godine je u ovoj kući odsedao austrougarski car Eugen Savojski, pošto je osvojio Zemun. Ubrzo je osvojio i Beograd. Od te godine, grad na ušću Save u Dunav postaje više evropski, a takav će biti dok ga ponovo ne osvoje Osmanlije 1739. godine.

Na najstarijem planu ovog dela grada iz 1740. godine ucrtano je 550 kuća i 13 ulica. Kuća u koju su kasnije smestili kafanu „Beli medved“ obeležena je na ovom planu pod imenom „Zartaken„. Jedino je ova kuća i sačuvana do danas. Naziv „zartaken“ je u to vreme najverovatnije značio „kordonski čardak„.

U 18. veku, prizemlje kuće je sređeno za namene kafane, dok je sprat bio za stanovanje. Kafana je dobila naziv „Kod medveda“ zbog limene oznake sa likom medveda, uspravljenog na zadnje noge. Međutim, vlasnik kafane je menjao boje znaka, tako da je medved bio crn, siv i beo. Naziv kafane je na kraju promenjen u „Beli medved“. A kafana kao kafana… Mesto okupljanja zanatlija, pa su Zemunci kojima je bio potreban neki majstor dolazili ovde ne bi li takvog našli. Najpoznatiji vlasnik ove kafane pre Prvog svetskog rata bio je Toša Marić, zvani Gačula, dok je u periodu od 1927. do 1948. godine to bio Marko Todorović ili Marko Medved. Kafana je godine 1948. nacionalizovana i preuzelo ju je zemunsko ugostiteljsko preduzeće „Central„. Dotadašnjem vlasniku ostavljen stan na spratu. Stari Zemunci ovu kafanu pamte kao jedno od omiljenih mesta za okupljanje. Tako je bilo sve do početka šezdesetih godina prošlog veka, kada je i konačno dobila svoj katanac.

Ispod stambenog dela kafane „Beli medved“ i sad se vide vrata kafane. Zatvorena. Kad se uđe tu, nalazi se zemljani pod. Nešto dalje je ulaz u lagum, podzemni hodnik dug više od 20 metara. Strmo je i vrlo čudno. Znam, jer sam ulazila tu i videla kako izgleda. Nekada davno, čak i u vreme Eugena Savojskog, taj podzemni hodnik je služio kao „frižider“ i vinski podrum. Na pod podruma se, u vreme kada nisu postojali frižideri, stavljao led sa Dunava koji se zimi sekao testerama. Led je bio prekrivan slamom da bi se očuvala niska temperatura, dok se u prostoriju ulazilo samo jednom dnevno. U narodu su ovakvi lagumi bili poznati kao „ledenice„. Jedan sličan lagum, star više od 300 godina nalazi se na Zemunskom keju, a tu je sad smešten veslački klub „Galeb„.

Kuća gde se nekad pilo i šenlučilo, sada je pod zaštitom Grada. Samo to. Možda ne bi bilo loše podsećati turiste koji dođu u Zemun, kako je nekad bilo u tom Zemunu, pa im u nekadašnjoj kafani ispričati priču kako je to Eugen Savojski osvajao Zemun i Beograd, prirediti svirku i zakusku i tako vratiti prošla vremena, bar za trenutak. Ko zna, možda neki čelnici i pročitaju ovu moju ideju i budu imali više „sluha“ za obogaćenje beograskih i zemunskih turističkih tura.

Fotografije: Nataša Ilić, Wikipedia, staribeograd.com