Kratka istorija banjskog turizma u nas: Od rimskih balnea do okrepljujućih wellness i spa tretmana

“Vremenom je u Vranjskoj banji otmena i bogata klijentela bila sve brojnija, ali i sve živahnija… Iz mahale je sve ređe odzvanjao kovački čekić, dok je ’bleh’ muzika bivala sve glasnija. Bogati Grci i Jermeni, trgovci iz Niša, Vranja i Skoplja, dočekivali su zore u najboljem raspoloženju, ostavljajući čitav imetak u kafanama i mehanama… Pevala je, doduše već vremešna, Malika Jeminović, Ciganka naročite lepote i glasa. Bila je Borina inspiracija za ’Koštanu’ i do danas ostala simbol meraka i južnjačke pesme pune čežnje”.

Dnevni list „Politika“

Ako je neko od drevnih naroda znao kako da uživa, to su onda bili Stari Rimljani. Još onomad pre 2000 godina, kad su pohodili ovu našu Srbiju, Rimljani su otkrili da je zemlja pod njima prepuna lekovitih voda. Tada su prionuli na posao i izgradili rimska kupatila – terme, čiji ostaci malo, malo pa izviru po ovdašnjim arheološkim lokalitetima. Kad bi pronašli izvore mineralne vode, Rimljani su tu gradili bazene i vile. Tu su provodili dane u opuštanju i lečenju.

Postoje ostaci raznih kupališta koje su Rimljani zvali „balnea„. Pored materijalnih dokaza kao što su novčići, kade, toplovodi, mozaici, ostali su sačuvani i zapisi koji potvrđuju da su upravo oni negovali kult lečenja termomineralnim vodama. Iz tih zapisa se zaključuje da su rimski vojnici posle teških borbi rane zaceljivali upravo na teritoriji naše zemlje i to u Vrnjačkoj banji, Sokobanji i Niškoj banji.

To su bile prve banje u Srbiji dok Srbije, kao takve, još nije bilo.

Rimljani znali kako se uživa, a znali su i Srbi

Najstarije banje Srbije su Ribarska, Sokobanjska i Vrnjačka, ali je teško utvrditi koja od njih je najstarija. Na prostoru Ribarske banje, arheološki ostaci ukazuju da je taj deo bio naseobina još u praistorijsko doba. Naravno, niko ne može sa sigurnošću da tvrdi da li su ondašnji stanovnici znali za lekovita svojstva mesta gde su živeli.

Za trendom kupanja i lečenja u mineralnim i termalnim vodama nisu zaostajali ni Vizantinci. Čim su kročili na tlo Balkana, otkrili su zemljište koje nesebično pruža lekovitu vodu, što ih je posebno oduševilo. Poput Rimljana, oni su u tadašnjim banjama uživali od jutra do sutra. Nije se ništa promenilo ni kada je, najzad, stvorena srpska država. Srpska srednjevekovna vlastela je posećivala banje vrlo redovno, da je to postao ritual svakodnevnog života.

Kad banje postanu hamami

Kad su na srspku zemlju došle Osmanlije, sve te banje su preuredili, onako, po svom ukusu. Više to nisu bile terme ili kupališta, već turska kupatila ili hamami. Pojedini hamami su preživeli do današnjih dana. Najstariji hamam sačuvan je u Prištini i potiče iz 14. veka. Neki hamami preživeli su do danas, a najpoznatiji hamam je u Sokobanji. Sem ovog turskog kupatila, poznati su hamami u Novopazarskoj i Brestovačkoj banji.

Moderna vremena stvorila moderne boljke

Kako su se menjala vremena, tako su se menjale i potrebe čoveka. Prvo za radom, a onda i za uživanjem i lečenjem. U 19. veku, Srbija je hrlila ka nezavisnosti. U tom burnom periodu skidanja turskih okova, u Srbiju je stigla intelektualna, činovnička, industrijalska i poslovna klasa ljudi. Ti građani, koji su bili preteče današnjih japijevaca, su sramežljivo ali dovoljno jasno doneli jurnjavu, stres i obaveze. Nova klasa tražila je često odmor od takve svakodnevice. I zamislite gde je to pronalazila? Pa u banjama. U Evropi u 19. veku sasvim je normalno bilo ići u banje, kao što se danas ide na more. Usput, nije se u banjama samo uživalo, već se i lečilo i oporavljalo.

Priču o srpskim banjama započeo je knez Miloš Obrenović, pošto je doveo barona Zigmunda Herdera, načelnika Saksonskih rudokopa. Herder je 1835. godine analizirao i potvrdio lekovitost brestovačke, a kasnije i drugih banjskih voda.

Ipak, pre kneza Miloša prvi zvanični gost Brestovačke banje, u leto 1834. godine, bila je kneginja Ljubica. Za njom je stigao i knez Miloš, zajedno sa mlađim sinom Mihailom. Knez je tamo obavljao državničke poslove i primao službene posete, a posle ručka i obavezne kafe i čibuka, voleo je da odmara, uz apsolutnu tišinu.

Prvu banju otvorio knez Miloš

Knez Miloš je uticao na  sudbinu i Bukovičke banje odlukom da se baš pored Bukovičkih izvora podigne građevina kakve je viđao po Evropi. Bila je to 1860. godina. Velelepna građevina je nazvana „Staro zdanje“ i gradila se još dugo posle kneza.

U njoj je kralj Milan Obrenović priređivao raskošne balove. Bio je to jedan od najluksuznijih hotela na Balkanu. U njemu su odsedale obe kraljevske familije, i Obrenovići i Karađorđevići. Okupljala se tu elita ondašnje Srbije, koja je na sva usta hvalila lekovite bukovičke vode.

Kneževići naučili da plivaju u – sokobanjskom hamamu

Knez Miloš je najviše voleo da se kupa prvo u Sokobanji, a onda i u Brestovačkoj banji, gde je izgradio po konak. Priče kažu da je „najslađe pio bukovički ‘kiseljak‘“. Kraljevski par, Aleksandar i Draga Obrenović imali su svoju klupu za predah u Niškoj banji. Draga Obrenović je, iz zdravstvenih razloga, često posećivala Ribarsku banju.

“Turistička sezona Sokobanje u Miloševo vreme počinjala je u proleće i trajala do prvih prohladnih dana. Banja je bila na glasu. Decenijama je u nju dolazio otmeniji svet, ugledni trgovci, činovnici, poznati glumci i pisci… Na banjskom šetalištu mešali su se zubuni i suknje seoskih žena sa libadama gradskih gospođa, a kasnije, pred kraj veka, i sa gošćama iz inostranstva obučenim po poslednjoj evropskoj modi. Na glavnom šetalištu i obližnjim ulicama bilo je 17 mehana i oko 40 zanatlijskih radnji”.

Dnevni list „Politika“

U Niškoj banji odmarali su kralj Milan i kralj Aleksandar Obrenović. Ovu banju voleo je i kralj Aleksandar I Karađorđević. Sokobanja je bila velika ljubav kneza Miloša. Ono što je manje poznato je da su u njoj, u sokobanjskom hamamu, mladi kneževići Milan i Mihailo Obrenović naučili da plivaju, uz pomoć tikvi.

Kad u banji zasija prva sijalica

Prvi ugostiteljski objekat u Vrnjačkoj banji, „Narodna gostionica“ otvoren je 1885. Deset godina kasnije, tu je zasijala i prva električna sijalica u ugostiteljskom objektu.

Kako je Srbija sve više ličila na modernu evropsku državu, tako su u srpske banje počeli da pristižu i gosti iz evropskih zemalja, najviše iz Austrije, Mađarske i Grčke. Najposećenije banje bile su  Banja Koviljača, Niška i Vranjska banja. Srbija se trudila da unapredi banjska lečilišta, pa je već tad imala sredstava da dovodi lekarsku elitu iz Evrope i trudila se da u njima rade i najbolji srpski doktori.

Kralj Petar I boravio inkognito u Vranjskoj banji

Kralj Petar I Karađorđević je 1914. godine tople vode Ribarske banje zamenio onim još toplijim, sa vranjskih izvora. Stigao je na mesto gde je sve vrcalo od muzike, boja i strasti. Banja je bila puna stranaca. Pošto to nije bilo vreme interneta i brzih komunikacija, tako ni Vranje nije bilo najbolje obavešteno o novoj-staroj kraljevskoj lozi Karađorđevića. Tek kasnije su vedri Vranjanci saznali da je „čika Pera“ sa kojim su često ćakulali uz čašicu, u stvari, srpski – kralj.

Kralj Petar I Karađorđević finansijski je pomagao izgradnju i obnovu banja. U nekima od njih je lečio svoju upornu kostobolju. Na primer, u Brestovačkoj banji je podigao dvorac, dok je u Banji Koviljači pomogao izgradnju kupatila. U Ribarskoj banji je izgradio hotel.

Banja Koviljača samo za kralja

U novom kupatilu Banje Koviljače kralj Petar I se lečio i opuštao vodom i blatom peloidom, kao i masažom i kupanjem u bazenu. Imao je kadu napravljenu specijalno za njega, koja i danas predstavlja ekskluzivnu ponudu Banje.

Kraljev apartman na prvom spratu vile “Srbija” u Ribarskoj banji uopšte nije podsećao na kraljevske odaje. Imao je jednostavni, drveni krevet, sto i dve stolice. Pre je ličio na kasarnu. S obe strane apartmana, nalazila se po jedna soba sa po pedeset kreveta za njegove gardiste.

Rat prekinuo procvat

Regent i budući kralj Aleksandar I Karađorđević lečio se vodom sa Školske česme u Niškoj banji. Kralj Aleksandar I je voleo izvore Vrnjačke banje, a u Koviljači je podigao jedno od najlepših zdanja – Kur-salon. Tamo je kratko boravio i mladi kralj Petar II Karađorđević pre nego što je napustio zemlju 1941. godine.

Na žalost, ovaj procvat srpskih banja prekinuo je Prvi svetski rat. Kako je vreme pušaka prošlo, tako su banje ponovo krenule da se uzdižu. Gosti su ponovo počeli da dolaze, a proslavili su ih Karađorđevići koji su bili redovni posetioci banja.

Kraljevi proslavili, narod dolazio

Naravno, kraljevi su u ondašnjem vremenu proslavljali banje i mesta, pa je za njima hrlio i ostali svet. U banje su dolazili ugledni trgovci i tadašnja poslovna, politička i kulturna elita. Banje su vrvele od političara, slavnih glumaca i književnika.

Nicale su raskošne vile i letnjikovci. Neke od tih građevina su sačuvane i dan danas. Parkovi su uređivani u francuskom ili engleskom stilu. Popularna zabava bili su kriket i tenis, a obavezno su priređivani koncerti i balovi. Prvi park u Vrnjačkoj banji sa raskošnim biljem, sa rundelama u francuskom baroknom stilu, postavio je Čeh Josip Paris, vlasnik poznatih cvećara u Beču i Mariboru. On je došao da živi u Banji 1928. godine.

Lekovite vode u srpskim banjama blagotvorno su uticale na kostobolju, plućne, stomačne, ženske i  druge bolesti.

Posle Drugog svetskog rata sve se menja

Drugi svetski rat ponovo prekida razvoj i popularnost banja. Po završetku rata, banje u Srbiji počinju ubrzano da se razvijaju. Tada nastupa ekspanzija odmarališta i turizam dobija na značaju. Grade se hoteli, lečilišta, proširuju se smeštajni kapaciteti, banje se modernizuju, unapređuju se zdravstveni tretmani i medicinske ponude.

Nekada su banje bile simbol za društveni i zdravstveni život baka i deka, i to onih sa reumom. Tamo su oni uživali u blagodatima kupanja u lekovitoj termomineralnoj vodi, na koje su im se još dodavale obloge od lekovitog blata, što je davalo dobre rezultate kod ove bolesti. Bila su to neka davnašnja vremena, a vreme kao da ne zna da stane ili bar malo prikoči.

Od banja do spa i wellness centara i mesta za dečju graju

Danas, kako se iz godine u godinu sve više razvija banjski turizam, svaka banja je postala specijalizovana za određene tegobe. Ali banje nisu samo to. Banjski turizam kao da doživljava pravu ekspanziju i kod nas, i u regionu. Iako naš svet smatra da je trava zelenija u tuđem dvorištu i rado trknu do Slovenije ili Mađrske po svoju dozu banje i spa tretmana, ne bi bilo loše da se malo raspitaju o uslugama i smeštaju koje nude naše banje.

Banje nisu više mesta za lečenje, već i mesta za uživanje, jer su preplavljene spa tretmanima i wellness centrima, a posebno pogoduju mališanima zbog čistog vazduha.

∼ sponzorisan tekst ∼

Inspiracija – banjeusrbiji.com, politika.rs, juznasrbija.info

Fotografije: Unsplash, Pixabay, Pinterest, limundo.com, medium.com, 1st-art-gallery.com, magnoliabox.com, goglasi.com, timerobber.wordpress.com, srbijavideo.com, evrnjackabanja.com, vranjskabanja.org, radonnb.co.rs, termalfurdo.hu, gospic.rs, jelenadilber.wordpress.com