Koledo dovodi zimu: Pesme pomažu mladom Suncu da pobedi tamu

Polako nam stiže zima. Zima dolazi sutra u 5,48 časova. Tada Sunce će, u astrološkom smislu, ući u kardinalni znak Jarca i tako će započeti svoje kretanje kroz zimski deo godine. Biće to najkraći dan u godini, poznat kao zimski solsticij. Ovaj period se nekad, kod naših davnih predaka zvao Koledo. To je bilo u vreme dok još hrišćanstvo nije bilo „na snazi“. Nije se slavio Božić, ali se u zimu uvek slavilo, pa su naši preci čekali da Koledo, kao mlađi brat Ovsenja, siđe na zemlju i dozove zimu.

Probaću da objasnim. Nekada davno, Stari Grci su smatrali da su znanje o nebeskim telima i astronomiji dobili od Hiperborejaca. Navodno, Hiperborejci su bili narod koji je živeo na severu, bez ratova, u miru i izobilju. Bili su deo grčkih mitova i legendi. Pošto su Sloveni narod koji su živeli na severu u odnosu na Grke, postoji mogućnost da je ovde reč upravo o njima. O tome čak ima govora i u „Velesovoj knjizi„. Tako ispada da su Grci znanje o zvezdama dobili od Slovena. To se desilo negde oko četvrtog veka pre nove ere. Naime, iznad Crnog mora, nekadašnjeg Suroškog mora postojao je slovenski grad Surož, gde je bio veoma jak kult Sunca. U njegovu luku su dolazili mnogi brodovi. Kada su uplovili grčki brodovi, oni nisu došli zbog trgovine, već su sa brodovima došli ratnici. Iz Suroža su odneli mnoge dragocenosti, ali su i rušili. Među predmetima koje su ukrali je i posuda sa crtežima i figurama nebskih sazvežđa nekadašnjih Slovena. Grci su pokušali da odgonetnu značenje zvezda i bogova, ali je većina toga za njih ostala tajna. Grci su zato dali svoja tumačenja slovenskih sazvežđa i božanstava i dali im grčka imena.

A od koga su Sloveni dobili znanje o nebu i nebeskim telima? Pa od Koleda.

Koledo je mlađi brat blizanac sa Ovsenjom. Otac im je Dajbog, a majka Zlatogorka Maja. Ovsenj krči put nebeskim kočijama bratu Koledu. Ovsenj se pojavljuje leti, a Koledo zimi. Koledo se negde posmtra kao božanstvo, a negde i kao zimski duh. U vreme zimskog solsticija Ovsenj ispraća staru godinu, a Koledo dočekuje Novu godinu, to jest novo Sunce.

Prema legendi, Koledo je onaj koji je Slovenima darovao znanje o vasioni i nebeskim telima. Neki od učenih ljudi tvrde da postoji „Zvezdana knjiga Koleda“ gde su skupljena znanja o nastanku sveta i astrologiji kod Starih Slovena. Ali, niko nije video ovu knjigu. „Dar Koleda“ je kalendar i u njemu je bila priča o Velikom kolu. Veliko kolo je, smatraju neki etnolozi, Mlečni put ali ta tvrdnja nije potvrđena. Poslednji put Koledo je sišlo na zemlju oko 6530. godine pre nove ere. Od tad se priče o njemu prenose s kolena na koleno.

Svečanosti u slavu Koleda su se organizovale u zimu, dok je centralni događaj bio Koljada. To je zapravo dan zimskog solsticija, najkraći dan u godini. Prema nekim tumačenjima, praznik Koleda se danas slavi kao Božić. Dokaz za to je što se u Bugarskoj Božić i danas naziva Koleda.

U svečarsko vreme, Koledovo ime se pominjalo u zdravicama. Verovatno su neki od vas čuli za koledarske pesme. One se i danas pevaju tokom božićnih praznika i zadržale su se u mnogim krajevima do danas. Od 22. decembra ili od zimske kratkodnevice, pa do 7. januara ili Božića a ponegde i do Bogojavljenja, a naročito veče pred Badnji dan okupljale su se grupe od šest ili sedam momaka. Tada, muškarci su se oblačili u životinjsku kožu i u kostime i obilazili su sela pevajući i praveći buku. Glavni među njima  je nosio samur kalpak na glavi. Samur kalpak je kapa od krzna sa perjanicom i nakitom, koju su najčešće nosili ratnici. Tako obučeni nazivali su se koledari. Koledari su mogli da budu samo muškarci. Njih je uvek bilo oko 12 i delili su se na dve grupe. Svaka grupa je imala kolovođu, koji je nosio fenjer okićen ruzmarinom. Nekoliko njih je pevalo, a jedan je skupljao darove. Pokloni koledarima su se sastojali u hrani i piću, najčešće u mrsnoj hrani. Pominjanje koledara biće još u mojim postovima. 🙂

Koledari su išli po selima i kucali na vrata kuća u kojima je gorela sveća. Pesme su pevali svim ukućanima. Pevalo se domaćinu, mladoženji, mladoj, bebama, deci. Sve koledarske pesme su imale svoju namenu. Pesmama se pomagalo mladom Suncu da pobedi mrak. Koledo je u pesmama pominjano kao zaštitinik i dozivan da podari sreću, snagu i ljubav. Tako je Koledo postalo zaštitnik porodice i pojedinaca. Pošto je došlo hrišćanstvo, ono je zamenjeno hrišćanskim bogom.

Fotografije: pixabay.com, vesna.atlantidaforum.com, magicnazona.rs, mojgradleskovac.wordpress.com, Pinterest, Youtube