Posno ili mrsno pred najveću srpsku slavu: Svetac ne zamera, zameraju ljudi

„Budi uvek spreman da daješ i nikad nemoj da odmeravaš svoje poklone. Znaj da tvoja samrtna košulja nema džepova2“.

Sveti Nikola

Dolazi nam Sveti Nikola, najveća slava u Srbiji. Domaćini, nadam se da ste spremni, pa bila vam ona posna ili mrsna. Ako ćemo po verskom običaju, ovo je posna slava. Međutim…

Kako je prase stiglo na slavsku trpezu

Jednom, pa ne baš tako davno, u Bačkoj posle Drugog svetskog rata, počeo je taj „običaj“ da se mrsi za Svetog Nikolu. Naravano, trebalo je doskočiti komunističkim vlastima, a opet održati tradiciju. Zato su vernici prešli na mrsnu trpezu, da ih oni drugi ne bi prijavili. Nije se zbog slavljnja slava posle Drugog svetskog rata išlo na Goli otok, ali se zbog običaja vrlo lako u partiji mogao izgubiti dobar posao ili onemogućiti napredovanje u službi, zbog čega su porodice mahom krile da upražnjavaju religijske obrede.

Ima i druga priča. Reke su ovo doba godine znale da zalede, pa je ribu bilo teško loviti. Ali zato prase nije.

Zbog svega ovoga, sveštenici su počeli da prećutno prihvataju mrsnu trpezu na svetog Nikolu i osveštavaju porodicama slavske kolače, iako znaju da ne poste.

Ovo sad što se čini po slavama je već pomodarstvo, ali ja ne bih o tome. Neki poste za Svetog Nikolu, neki ne. Neki poste samo ako je reč o sredi ili petku.

Legende o Svetom Nikoli

Sad malo o pričama. Zašto neki mrse na svetog Nikolu dolazi i od priče o čoveku kome je svake godine umiralo po jedno dete. Sveštenik ga je pitao da li posti ili mrsi na svetog Nikolu, a onda mu je on odgovorio da posti. Tada mu je sveštenik odobrio da mrsi na svetog Nikolu i od tada mu ni jedno dete više nije umrlo.

Sveti Nikola je spasio je dečaka Bazilija iz ropstva, da ga je oživeo ga i vratio u roditeljima. Isto tako je spasio troje dece koje je mesar ili gostioničar (u zavisnosti od verzije priče) hteo da ubije. Priča kaže da su jednom gostioničaru došli gladni gosti, ali umesto da im posluži hranu, gostioničar je hteo da ubije decu i da ih usoli. U to se pojavio sveti Nikola koji mu je održao lekciju i oživeo dečake.

Još jedna priča kaže da je sveti Nikola svojim blagoslovom spasio dete kome je zapela riblja kost u grlu. I zbog toga se sveti Nikola smatra i zaštitnikom dece.

Postoji jedna zanimljiva priča koja se dešavala pred Drugi svetski rat. Beogradski prota Ljubomir Bogićević je u svojim memoarima „Osamdeset svečarskih dana“ zabeležio sledeću priču. Izvesni obućar Radič je slavio svetog Nikolu. Tada je rekao: „U celoj godini najgori mi je dan – moj dan, jer se tada u moje ime učini toliko zala i neparvičnosti, da mi se cela duša tugom zamrači!“. To je podstaklo obućara Radiča da promeni način slavljenja, pa je ugostio na dan slave one najsiromašnije.

Kako to obično biva kod našeg naroda, zvanice s prethonih slava su odmah pomislili da je domaćin skrenuo s uma. Nije tu bilo mesta za shvatanje, već samo za podsmeh, osudu i nerazumevanje.

Recept za Božićno žito

Neće vam niko uzeti za zlo što mrsite, pa ni sam sveti Nikola. Ali ako želite da se malo pridržavate običaja, evo recepta:

Posadite mladu pšenicu za Nikoljdan. Plitku posudu prekrijte vlažnom salvetom, a potom na nju poređajte zrna pšenice, tako da je celu prekriju. Pšenici je potrebno da proklija i ozeleni do Božića, pa je potrebno na vreme da je posadite. To je takozvano Božićno žito. Posudu ostavite na sobnoj temperaturi, na svetlom mestu. Ukoliko želite, možete na sredini postaviti čašicu sa svećom, a žito poređati okolo.

Svakodnevno pšenicu ravnomerno prskajte vodom, tri do četiri puta dnevno. Izraslu pšenicu, pre nego što je stavite na sto, možete makazama ošišati da bi bila lepša i uredna. Postavite sveću u sredinu, a potom okolo vežite crvenom mašnom.

Ne zalivajte preterano, u posudi ne treba da se zadržava voda. Najbolje je samo često prskati.

Veruje se da ova pšenica pokazuje koliko će naredna godina biti berićetna, a svetlost sveće ili kandila koja probija kroz zelenilo pšenice obasjava kuću domaćina u dolazećoj godini srećom i toplinom.

Prema narodnom verovanju, smisao ovog običaja je da se zamoli bog da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina, uz molitvenu zdravicu na dan Božića koja glasi: „Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu, neka nam se rađaju zdrava dečica, neka nam rađa žito i lozica, neka nam se uvećava imovina u polju, toru i oboru“.

Svečari, neka vam je srećno i berićetno!