Da li udovoljavate drugima: Obična navika ili pokazatelj ozbiljne traume?

Veoma često, ljudi koji udovoljavaju drugima zapravo leče traume i žrtve su zlostavljnja. Mnogi od vas mogu da ovaj fenomen povežu sa „ulizivanjem„, ali to nije to.

Zato, hajde da ovaj blog post posvetim povezanosti između ljudi koji udovoljavaju drugima i emotivnom zlostavljanju. Ovog puta, za moj blog, svojim rečima priča Marina. Ovo je njena ispovest i njeno suočavanje.

Priznanje: Ja sam ona koja udovoljava drugima

Mnogima sa ovim problemom je potrebno vreme da shvate da su oni ti koji udovoljavaju drugima. I ako ste to, treba da vas je briga šta ko misli… Bar se nadam?

Treba da znate da je ugađanje ljudima mnogo složeniji proces. Svi mi, u izvesnoj meri, kontrolišemo svoje živote. A za ljude koji udovoljavaju drugima, kontrola proizilazi iz straha.

Većina vas zna šta je borba, bežanje i ukočenost – ali još jedan odgovor na traumu koja vam se kad tad desila (najčešće u ranom dobu) je i – „uklopiti se„, koji je u srži ljudi koji udovoljavaju drugima.

Da bi se izbegli konflikti, negativne emocije i ponovno traumiranje, ljudi koji se uklapaju odriču se svog mišljenja i uklapaju se u tuđe, da ne bi došlo do svađa ili potencijalnih problema.

Za neke, to bi značilo da što su više ulagali u emotivnu vezu, manja je verovatnoća bila da će biti kritikovani, biti na „stubu srama“ kad se granice prekorače, da će druga osoba pokazati nezadovoljstvo njihovim ponašanjem, ili ukazati na sve što bi moglo da da uništi vezu.

To za neke, sve nabrojano, deluje kao baš lep gest, dopunjavanje i briga za drugu osobu, čekanje na tihi znak da bi ta osoba znala da li sme da nešto podeli sa ostakom sveta ili ne.

Da li to znači da su oni koji udovoljavaju neka vrsta „emotivnih kameleona„, pokušavajući da se uklope da bi se osetili bezbedno?

Pokušavamo da ne pokazujemo sebe ni najmanje, da ne bi bili pretnja osobi sa kojom pokušavamo da budemo bliski. Ovo se pokazuje na više načina. Oni koji udovoljavaju drugima često su veoma srdačni i velikodušni ljudi.

Često znaju da se precene, da kažu „da“ svemu i svima, želeći da su oni oko njih srećni. Ova potreba vuče korene iz detinjstva. Oni često odrastaju u veoma kontrolisanim, ali haotičnim sredinama, i usvajaju ideju da ako su savršeno dobri ili da se dobro ponašaju, mogu da ublaže konflikt i osiguraju ljubav i privrženost.

Kada ste vi ti koji ste podređeni, uvek u drugom planu, zanemarujete svoje granice i intuiciju, minimizirate sopstvene potrebe… Veoma ste podložni emotivnom zlostavljanju.

Ova sklonost ka zlostavljanju često je nastavak haotičnog porodičnog života

Kada ste preterano opsednuti udovoljavanju drugima, naučite da budete vrlo efikasni u tome, da prosto isključite sopstveni instinkt, svoje vrednosti, emocije – jer biti jedinka, a ne ogledalo, ne donosi vam ljubav koju želite.

Zato ljudi koji udovoljavaju drugima često ulaze u nasilne veze i odbjaju odnose koji nose mnogo ljubavi. Mi smatramo da se ljubav treba „zaraditi“ da bi to bilo – to.

Drugim rečima? Ako se ljubav daje previše lako i bez ustručavanja, onda to nije to i može lako da pukne.

To znači da se ljudi koji udovoljavaju najbolje osećaju u odnosima u kojima postoji kontrola (oni se osećaju najsigurnije kada su odgurnuti od drugih), emotivna uskraćenost (oni su vođeni potrebom da „obezbede“ osećaj, i kad to postignu onda su ushićeni), pa čak zloupotrebljenost (kad je to što nemaju granice iskorišćeno).

Drugi deo sklonosti ka zlostavljanju je to što su ljudi koji udovoljavaju vrlo često „plodno tlo“ za tako nešto, pošto su skloni da potisnu instinkte, vrednosti i verovanja, oni se vrlo lako odriču sopstvenih verzija događaja ili priče.

To takođe znači da ljudi koji se uklapaju, često prolaze kroz cikluse emotivnog ograničavanja („Za sve sam super, jer pristajem na sve„) i koz emotivna čišćenja („izbaciti“ sve iz sebe na pouzdanu osobu, onu koja nam poklanja pažnju), jer težnja da se bude savršen i da se potisnu stvari postaje previše optrećujuća.

Mislim da je to razlog zašto mnogi od nas imaju poremećaje u ishrani. Načini na koje se emotivno se ograničavamo i čistimo mogu da se ispolje u odnosu prema hrani. To se vidi u našoj unutrašnjoj bici između „previše“ i „nedovoljno„. To je, u osnovi, strah od postojanja.

Važno je da razumete da uklapanje nije namerno manipulisanje

I to manipulisanje nije nefer. Svaka osoba se predstavlja onako kako želi ili može, drugima. Manipulisanje samo opisuje kako se trauma ispoljava na nesvesnom nivou.

Prilagođavanje je objašnjeno tako da ga pokreće strah, a ne skriveni plan. Tip koji se prilagođava nije manipulativan, jer ne koristi tu osobinu da bi nekoga nadvladao. Umesto toga, takva osoba se odriče svega što bi mogla da bude, vođena strahom i željom za potvrđivanjem.

Na primer, neko ko obavlja poslove za svog nadređenog, iako to nije deo njegovog opisa posla, ne manipuliše nadređenim tako da mu se dopadne (ionako to ne funcioniše na taj način). Taj njihov nadređeni, želeći da testira tanke granice ovih ljudi, iskorićava njihovu želju da se dokažu.

U mnogim intimnim odnosima, osobe koje se prilagođavaju i funkcionišu toplo/hladno, pružaju naklonost i ljubav vrlo nenadano i neuračunljivo

Ovo je trenutak gde emotivno zlostavljanje „ulazi u igru„. O emotivnom zlostavljanju pročitajte u tekstu ispod:

Prepoznajte emotivno zlostavljanje: Manipulacija, ekonomska zavisnost, vređanje i ponižavanje kao načini kontrole

Imate nekoga ko želi da bude kontrolisan, ko se oseća najsigurnije kad dobija udarce i gde se oseća se voljeno samo kada se aktivno traži njegovo dokazivanje?

Iliti – osoba koja udovoljava.

Zlostavljač će nuditi osobi koja se prilagođava ono što najbolje zna – da je ubedi kako je najbolji i pružiće joj ljubav, što će osobu sa prilagodljivom strukturom držati vezanu za njega. Osobe sa zlostavljačkom struktrom su obično osobe koje su rezervisane, tako da naklonost koju oni pružaju osobi sa prilagodljivom strukturom je posebna ili jedinstvena.

Ali, oni će prestati da pokazuju naklonost pre nego što se stvari budu stabilne, da bi osoba koja udovoljava počela da se trudi da ponovo pridobije tu naklonost. Zlostavljač se, u ovom scenariju, oseća najsigurnije kada ga neko aktivno progoni, jer na taj način oni mogu da iznova dobiju osećaj kontrole i sigurnosti. Tačnije, svaki put kad prestanu da pokazuju naklonost.

U toj „igranki bez prestanka„, osoba koja udovoljava „na tacni“ nudi svoju individualnost i autonomiju, tako da zlostavljanje može da se nastavi. Sve što osoba koja kontoliše treba da uradi je da prestane da pruža pažnju i da je, u pravom trenutku, ponovo pruži.

Znam ovu dinamiku ponašanja bolje od bilo koga, jer se to ponavljalo u mom životu

Pričam ovu priču jer, zaboga, prijatelji, traumatične veze u koje sam se uložila profesionalno, lično, emotivno i to što sam se iznova zaglavljivala u ovom krugu u kome sam, maltene, izgubila samopoštovanje, učinilo je da mi srce postane „teška rabota„.

Trebalo je da se udaljim od prijateljstava koja su me mrcvarila i uništavala, dok sam ja upadala u anoreksiju, pre nego što sam shvatila da su „kontrol frikovi„, emotivno nedostupne osobe, pa čak i ljudi koji su me vređali, toliko uništili moj duh.

Tražila sam one koji su bili emotivno nepristupačni, i bacila sam se u potragu, verujući da ako mogu da pridobijem ljubav i naklonost najnepristupačnije osobe, to će dokazati koliko vredim.

To je bolan ciklus. Ali za mene je to što sam postala svestna toga što radim bio prvi korak ka ozdravljenju.

Ako čitate ovo i upravo govorite „Jebote, pa ovo sam ja! Šta da radim?“ Ne paničite. Razumem vas

Za početak, pitaću vas nešto: Koga od vaših prijatelja izbegavate?

Lično iskustvo: Imala sam tu tendenciju da omalovažavam prijatelje, partnere, poznanike, koji su bili najveseliji, topli i emotivno dostupni.

Izbegavala sam odnose u kojima sam ljubav dobijala lako i bez muke, otvoreno. Zato što se nisam osećala da sam je „zaradila„, tako se nisam osećala „dostojna“ te ljubavi.

Što ne znači da svi sa ovom traumom to čine, ali ljudi često traže nešto što im je već poznato. Što znači da mnogi od nas izbegavaju ono gde se osećaju nesigurno. Ljudi koji udovoljavaju drugima su navikli da se trude u odnosima da postaju dezorjentisani ako se to od nas ne traži.

Napravila sam spisak imena ljudi koji su bili „previše dobri prema meni„. I onda sam postavljala sebi pitanja „da li mi se sviđa ova osoba? Da li uživam u njenom društvu?„. Ako je odgovor bio pozitivan, svakom od njih sam poslala SMS gde sam im rekla da želim da im se posvetim i da provodim više vremena sa njima.

Bila sam potpuno iskrena prema tim ljudima. Rekla sam im, pojedinačno: „Slušaj, stvarno se plašim kad su ljudi fini prema meni. Uvek si bio/bila tako dobar/dobra prema meni, a ja se plašim da te razočaram. Ali ja želim da to promenim, zato što baš uživam u tvom društvu„.

U telefonskim kontaktima, stavila sam emotikone pored njihovih imena. Stavila sam znak jagode pored ljudi koje sam baš mnogo zgotivila. Stavila sam znak biljčice koja raste pored imena ljudi koji su me nečemu naučili ili su me naterali na razmišljanje i razvoj. Kada god sam videla SMS od nekog od njih, to mi je bilo znak da treba da dam prioritet toj poruci. 🌱🍓

I?

Moj život se potpuno promenio. U svakom smislu.

Moji „jagodići„, da ih tako nazovem, postali su, „izabrani“ članovi porodice bez kojih ne bih mogla da zamislim život

U svemu tome mi je pomogla terapija (suočavanje sa traumom, jer to menja mnogo toga), uspela sam da naučim da volim sebe, jer mi je ta ljubav prikazana na zdrav način.

Borila sam se sa bolestima zavisnosti i poremećajima u ishrani, jer nisam osećala ljubav prema sebi i ta ljubav nije bila deo mene. Kada imate preplavljući osećaj da ste za ljude „previše“ ili „nedovoljni“ u isto vreme, nije iznenađujuće što pokušavate da ubijete svaku emociju i budete neprimetni, poput duha.

Svi moji jagodići (koje sam spojila sve u jednu grupu) bili su prisutni tokom celog mog oporavka. Prošlog meseca bilo je godinu dana da sam potpuno „čista“ i svesna svega. I konačno, psihički stabilna, što su i lekari potvrdili, posle redovnog unošenja hrane, pošto sam patila od anoreksije.

To što sam izabrala ljubav – bezuslovnu ljubav prema sebi, i bezuslovnu ljubav prema drugima – bukvalno je spasilo moj život.

Sve je počelo kad sam priznala sam sebi „Dovoljna sam sam sebi i zaslužujem ljubav koja ne boli„.

To nije lak proces, ali rezultati su vidljivi i to je ono što me čini srećnijom.

Ako vam sve ovo zvuči poznato, želim da vas uputim na sledeće korake, jer je ovaj blog post samo vrh ledenog brega. Na žalost, ne znam koliko knjiga u našoj zemlji ima na temu prevazilaženja trauma iz detinjstva. Ja sam ih čitala na engleskom jeziku.

Ljudi koji udovoljavaju drugima su često u vrlo toksičnim odnosima. Važno je znati zašto – jer su osobe koje udovoljavaju i one koje kontrolišu u odnosu koji im je, po svemu, poznat. Prosto, magnetska privlačnost.

Mnogi ljudi za koje se zna da imaju ovu vrstu traume se pitaju da li su „dovoljno patili“ proživljavajući iznova sve svoje traume. Shvatam! I ja sam se to pitala. Ljudi koji žele da udovolje imaju tendenciju da budu perfekcionisti kad je reč o prevazilaženju trauma.

Najviše od svega, želim da vam pomognem da prevaziđete traume

Razumem veoma težak proces u kome se nalazimo kad smo vođeni idejom da bi trebalo da budemo „po meri„, i po pravilu proverimo sve i stavimo na tas, uz obećanje da nećemo biti ponovo povređi niti ćemo povrediti.

Ali veze uključuju i to da ponekad povredite sebe. Ono što, međutim, ne bi trebalo da se desi je samopovređivanje, a to je ono što mi sami sebi činimo. Samopovređujemo se. Doživljavamo sebe manjima nego što jesmo, sami sebe utišavamo i kažnjavamo sebe.

Svima nam je dozvoljeno da se tako osećamo. To smo mi. Dozvoljeno nam je da budemo sve što jesmo.

Pravi ljudi – vaši ljudi – će vas još više voleti kada vide kako vam život postaje raznolik i kako sebi dajete prostor.

To se ne dešava preko noći. To je proces! Želim da znate da je to proces koji možete početi u bilo kom trenutku.

Nikada nije kasno da dozvolite sebi da budete ono što jeste, da budete što autentičniji i da budete pored onih koji će biti srećni zbog toga. To vam sa sigurnošću tvrdim!

Inspiracija – letsqueerthingsup.com

Fotografije: vocaloid.fandom.com, deccanherald.com, thecooperreview.com, convergecoach.com, tinybuddha.com, nerdycreator.com, es.pngtree.com