„Vatrene kočije“ zapalile beogradsku kaldrmu: Tramvajem u budućnost

Odjednom je nešto zatutnjalo. Začuo se zvuk biča u vazduhu, a onda udarac po sapima. „Zapalila“ se kaldrma! Upravo je prošao tramvaj. Prvi tramvaj u Beogradu. Bilo je to davno, baš davno. Sam kraj 19. veka Godina 1892. Dan 14. oktobar. Prvi tramvaj u srpskoj prestonici su povukli konji i tako su krenuli u budućnost. Tramvaj koji je prvi krenuo dobio je broj „1“, naravno. Tako je gradski prevoz u glavnom gradu počeo da radi. Tada je u gradu živelo oko 60.000 stanovnika. Prvi tramvaj je prevozio putnike od Kalemegdana do Slavije i obrnuto.  U to vreme, preduzeće koje je vodilo računa o beogradskim tramvajima zvalo se Beogradske varoške železnice.

Godinu dana kasnije, izgrađena je električna centrala na Dorćolu, a već 1894. električni tramvaj prevozio je putnike do Topčidera. Beograd je tako postao treći grad u Evropi koji je dobio ovakav prevoz posle Frankfurta i Ciriha. Onda se proširila i tramvajska mreža. Tramvaj je vozio od Dorćola do „Žagubice“ (Vukov spomenik) i od Terazija do Novog groblja kroz Fišeklijsku ulicu (Bulevar kralja Aleksandra). Tramvaji su išli kroz Knez Mihailovu ulicu. Polazili su od kafane „Albanija“ (palata „Albanija„). Kod spomenika knezu Mihailu su nekad okretali tramavaji. Tramvajske šine su prolazile preko  Pozorišnog trga (Trg republike), ulicom Vase Čarapića, pored Studentskog parka do Kalemegdana. Ove šine uklonjene su posle Drugog svetskog rata.

Posle Majskog prevrata 1903. u beogradski javni saobraćaj „prste je umešalo“ Belgijsko anonimno društvo. Oni su ubrzali elektrifikaciju, pa su tokom 1904. električni tramvaji potpuno zamenili tramvaje sa konjskom zapregom. U svesti Beograđana je ipak sačuvano to davnašnje vreme koji su do pre dvadesetak godina tramvajski depo u Bulevaru kralja Aleksandra zvali „tramvajska štala„.

Hoćete li u „terazijski“ ili „topčiderski“ tip?

Do 1906. Belgijsko anonimno društvo izgradilo je još jednu tramvajsku liniju. Bila je to linija Kolarac (današnji Trg republike) – Tašmajdan kroz Svetogorsku ulicu. Te godine na svim tramvajskim linijama saobraćalo je ukupno 16 tramvaja. Postojala su dva tipa ovog prevoznog sredstva. Prvi tip je bio „terazijski„. On je vozio kroz grad, a imao je kola sa udobnim sedištima i naslonima obloženim pletenom morskom trskom. Drugi tip kola je bio „topčiderski“ i imao je drvene klupe, a tramvaji na vuču služili su kao prikolice električnih tramvajskih kola. I njih je bilo dva „tipa“. Letnje, sa otvorenim i zimske sa zatvorenim kolima.

Za vreme Prvog svetskog rata oštećene su električna centrala i razvodna mreža, što je ugrozilo tramvajski saobraćaj. Beograd je 1919. uzeo „pod svoje“ električnu centralu i električnu mrežu, pa samim tim i tramvajski saobraćaj. Beograd je 1932. imao 13 tramvajskih linija sa 65,5 kilometara tramvajskih šina, što je, kako otvrde stručnjaci, 12 kilometara više nego danas.

Tramvaji su išli i današnjom ulicom Kralja Milana. Između dva svetska rata postojala je linija „1a“ koja je vozila od hrama Svetog Save, Prištinskom ulicom (ulica Cara Nikolaja II) do Crvenog krsta. I pored zgrade Skupštine je išao tramvaj, kao i na Terazijama. Tramvaji su sa Terazija jezdili ka Slaviji, Kalemegdanu, Brankovoj ulici i Bulevaru kralja Aleksandra.

I Zemun bio povezan sa Beogradom – tramvajem

Tramvaj je klaparao i kroz ulicu kneza Pavla (Bulevar despota Stefana). Kroz tu ulicu išao je tramvaj broj „9“. Na uglu Skadarske ulice nekada je postojala i kafana „Devetka„. Ta kafana je, znaće stari Beograđani, pripadala Aci Devetki, poznatom beogradskom ugostitelju. Gosti „Devetke“ bili su upravo vozači tramvaja sa linije „9“. Prema priči, oni su dolazili još u cik zore, prvo na doručak, a onda i na piće i kafu. Danas se na mestu „Devetke“ nalazi restoran „Dva bela goluba„.

Tramvaj „12“ je nekada išao ulicom Vase Pelagića ka Dedinju. Kraj mu je bio kod bolnice „Dr Dragiša Mišović„. Ova linija je ukinuta pre Drugog svetskog rata, pošto se dogodila nesreća. Tramvaj pun putnika se na Dedinju prevrnuo zbog krivine koja je imala spoljni umesto unutrašnjeg nagiba.

Šta je sa brojem 1?

Kao što sam napisala tramvaj broj „1“ je bio prvi beogradski tramvaj. Do Drugog svetskog rata ta linija je menjana, produžavana i skraćivana, po potrebi. Za vreme Drugog svetskog rata saobraćala je pomenuta „1a“ linija. Posle rata, sve lovorike skuplja trolejbus koji je počeo da saobraća Beogradom 1947. Upravo on je tramvaju preoteo broj „1“. Ali, mi znamo ko je bio prvi 🙂

Pošto je uvedena linija 11, od Kalemegdana do Lekinog brda, „kec“ se povukao „u ilegalu“. A onda se 1978. tramvaj broj „1“ vratio! Ta linija je vozila od Kalemegdana do Rakovice (kasnije do Kneževca). Ipak, broj jedan definitivno nestaje sa beogradskih ulica 1985. pošto nije imao dovoljno putnika.

U ovom tekstu nisam htela da pišem o sudbini gradskog prevoza posle Drugog svetskog rata. Dovoljno vam je da uđete u bilo koji autobus, trolejbus ili baš tramvaj i sve će vam biti jasno. Samo ću vam reći da tramvaj jedino koristim kad ne žurim ili kad sam prinuđena da idem njime. 🙂

Fotografije: aurora.ekof.bg.ac.rs, Wikipedia, muskimagazin.com, beogradskesetnje.rs, saznajlako.com, vreme.rs, blog.011info.com, beobuild.rs, opusteno.rs, dnevno.rs, telegraf.rs