Počast Bogomajci: Dan kada se posećuju prijatelji, a Vojvođani uprežu bele konje vrane

Sabor Presvete Bogorodice se praznuje drugog dana Božića. Tada hrišćanska crkva odaje počast Presvetoj Bogorodici. Ovaj praznik naziva se saborom, jer se toga dana sveštenstvo sa narodom okuplja da proslave Bogomajku. Tog dana istočni mudraci, vođeni zvezdom repaticom, došli su u Vitlejem da se poklone Bogomladencu.

Car Irod naredio je tada da se sva deca u Vitlajemu ubiju. Međutim, znajući te namere, Bog je poslao anđela da se javi Josifu, Bogorodičinom mužu u snu i zapovedio mu je da sa Bogorodicom i Hristom pobegne u Misir. Josif je tako i uradio.

Pećina i drvo kao turističke atrakcije

Čak i danas se u starom Kairu turistima pokazuje pećina u kojoj je živela porodica Isusa Hrista, a u selu Matarea blizu Kaira atrakcija je drvo pod kojim su se odmarali Presveta Bogorodica i Hrist, ispod kog protiče čudotvorni izvor vode.

Inače, pravoslavna crkva Božić slavi tri dana i ti dani su u bogoslužbenom kalendaru obeleženi crvenim slovom. Praznik posvećen Bogorodici vuče korene iz ranog hrišćanstva, kada crkveni kalendar nije bio u potpunosti razvijen. Iako danas postoje mnogi praznici posvećeni Presvetoj Bogorodici, ovaj jedinstveni se i danas zove danom Sabora Presvete Bogorodice.

Večernja liturgija samo u Ohridu

Crkvi Sveta Bogorodica – Čelnica

Praznik prate običaji i verovanja. U Makedoniji postoji poseban običaj na današnji dan. Naime, u Ohridu se uoči drugog dana Božića služi večernja liturgija samo u crkvi Sveta Bogorodica zvanoj Čelnica.

Valja izgovoriti ove reči za zdravlje i spokoj tokom cele godine:

“Tvojim rođenjem Hriste Bože, zasija svetu svetlost bogopoznanja, jer se u toj svetlosti zvezdom učahu oni koji zvezdama služe, da se klanjaju Tebi, Suncu Pravde, i da poznaju Tebe sa visine Istoka, Gospode, slava Ti!”

Koledari na svakom pragu

Reč je o starom običaju koji je danas prava retkost. Nekada su grupe maskiranih mladića i mlađih oženjenih muškaraca obilazile svaku kuću u selu i pevali koledarske pesme i izvodili trikove da bi prizvali zdravlje i prosperitet domaćinima.

U zamenu za njihov trud, domaćini su im davali hranu i razne poslastice.

Vijanje Božića

Vijanje Božića

Nekada je u Vojvodini postojao običaj da se u svim selima na Božić ili drugog dana Božića jašu konji. To su obično bili beli konji vrani. Tako su jahači zapravo “vijali Božić“. Svečano okićeni konji sa jahačima koji su bili momci ili mlađi muškarci u svečanoj odori. Oni su u galopu jurili seoskim ulicama, a kako je čitav prizor izgledao, danas možemo samo da zamišljamo.

Obično su svraćali u kuće u kojima su živele devojke za udaju, a domaćini su ih častili pićem.

U Sremskom Kuzminu su 2014. obnovili tradiciju “teranja Božića“.

Božićne posete

Drugi dan Božića, narod kaže, treba posvetiti šetnji i poseti prijateljima i kumovima, jer “ko ima prijatelje, taj je bogat čovek“.

Kako je običaj da se za Božić ostaje kod kuće i da se prvi dan ovog praznika provodi sa porodicom, drugi dan je bio vreme kada se obilaze rođaci, prijatelji i kumovi. Veruje se da se na današnji dan mire i oni koji su godinama u svađi i da nije dobro bilo koga oterati sa kućnog praga. Danas, za prazničnom trpezom koja je i dalje postavljena, svi su jednaki i u zdravlju i veselju slave najradosniji praznik.

Za drugi dan Božića važi verovanje da se odlazi kod prijatelja, kod kumova, da se dočekuju gosti. Kažu, ko vam se nađe na kućnom pragu da nikako ne treba da ga vratite, nego da ga na najbolji način ugostite.

Zato, put pod noge i pravac u goste! I nazdravite u slavu Božića!

 

Inspiracija – stil.kurir.rs, espreso.rs, rts.rs, caglas.rs

Fotografije: Wikipedia, Youtube, Pexels, blic.rs, opanak.net, etltravel.com, keepcalmandwander.com, kmnovine.com

 

 

 

Ostavite komentar

%d bloggers like this: