Pobeda Vesne nad Moranom: Došla je boginja proleća, toplote, lepog vremena i života

Bila jednom jedna lepa Vesna. Toliko lepa da je postala boginja. Imala je sve ono što boginje moraju da imaju – moć da promeni svet! Ona je svakog proleća svet menjala u lepše, mirisnije i raskošnije mesto. Ali, boginja Vesna, nestala je poput svih lepih, nestvarnih bića dolaskom hrišćanstva. Sada se samo ovako, u pričama sećamo nje, i kroz njene praznike preoblikovane u hrišćanstvo.

Boginja Vesna je u slovenskoj i srpskoj mitologiji bila boginja – vesnik proleća. Baš kada dolazi Vesna ili proleće odigrava se ona čuvena borba Vesne i Morane, smena godišnjih doba. Naravno, ta borba nije konačna i sad je pobednik Vesna, a sa dolaskom zime biće Morana. Na taj način se pokazuje da Vesna, iako boginja ima osobine koja su česte među ženama, a to su ljubomora i netrpeljivost prema drugim ženama i težnja da vlada, da se za sve pita.

Vesna se u narodu smatra i boginjom pobednicom, jer pobeđuje smrt i zimu i donosi život u prirodu. Ovu pobedu je narod beležavao na razne načine. Prema legendi, Stribog je Vesnu donosio svakog proleća na krilima lakog povetarca.

U obračunu Morane i Vesne, narod je uvek navijao za Vesnu. Nekada su ljudi na grani nosili lutku Vesne, dok je lutka Morane bila davljena u reci ili spaljivana. Ovaj običaj je simbolično obeležavao pobedu Vesne nad Moranom.

Vesnin dolazak znači zelena polja, cvetanje, lepo vreme. Sloveni su slavili proleće baš zato što pobeđuje zimu i predstavlja „uvod“ za leto. Proleće je uvek znak nečeg novog i mladog, tako je i Vesna bila boginja mladosti.

Vesna – idol žena koju čuvaju Jarilo i Stribog

Vesna je bila jedno od omiljenih božanstava. Nije ni čudo što je u našem narodu jedno od češćih imena upravo Vesna. Tako se verovalo da će devojčice koje neose ovo ime biti radosne i vesele, baš kao boginja Vesna, odnosno, kao proleće.

Žene su se ugledale na Vesnu. Bila im je uzor. Bila je lepa i sjajna (po Suncu koga je donosila), oko sebe je širila opojne mirise. Vesna nikad nije bila usamljena. Nju su pratili Jarilo (Gerovit), koji ju je čuvao i pazio i Stribog, bog vetra i vazduha. Vesnu, kao što sam napisala, na povetarcu donosi Stribog.

Vesna je simbol rađanja, mladosti, vedrine, radosti, opisana je kao devojka duge kose u beloj haljini sa venčićima cveća oko glave i oko struka. Vesna oporavlja, unosi harmoniju među ljude i u prirodu i leči.

Vesnini praznici preuzeti u hrišćanstvu

Jedan od praznika posvećen ovoj boginji je dan koji su slavili parovi koji su sklopili brak u prethodnoj godini. Za taj dan su se pravili medenčići – kolači od meda. To je bio jedan od najradosnijih praznika u staroj veri. Dolaskom hrišćanstva, taj dan se obeležava kao Svetih 40 mučenika, 22. marta. Od praznika koji su se upražnjavali u staroj veri, a koji su zadržani dolaskom hrišćanstva su i Vrbica, Cveti i Blagovesti. U hrišćanstvu je sve to dobilo malo jači i, napisaću, značajniji oblik, pa je tako u priči o bezgrešnom začeću arhangel Gavrilo nosio beli krin kada je javljao Bogorodici da je začela. 

Kukavica je loša, a lasta dobra sreća

U Vesninim obredima, vernicima je vrač davao da pojedu leskov pupoljak ili glogov list. Deca su kićena vrbom i oko vrata su im stavljani zvončići. Ovaj običaj je ostao i danas za Vrbicu. Tamo negde oko današnjeg praznika Cveti se sadilo cveće. Jaja su se farbala u proleće u crvenu boju. Ona su simbolizovala rađanje, toplinu i sunce – sve ono što Vesna donosi. Kada se kretalo u goste, domaćinu su se poklanjala ofarbana jaja, hleb i vino. Lošu sreću u proleće simbolizovala je ptica kukavica, a dobra sreća predstavljena je u vidu laste. Ona se i poistovećivala sa Vesnom i bila je vidljiv vesnik proleća. Lastavice nikad nisu lovljene, čak su porodice smatrale srećom kad bi lastavice svile gnezdo ispod njihovog krova. Sem lasta, ptica posvećena Vesni je i roda.

Dodole su, takođe, učestvovale u obredima posvećenim Vesni. One su bile okićene cvećem, pevale su pesme i igrale. Kasnije njih su nasledile devojke pred udaju, takozvane „lazarice„. Dodole su bile deo rituala dozivanja kiše, koji nije činjen samo u čast Vesne, već i mnogih drugih bogova, ali o tome ću u mojim narednim postovima.

Fotografije: vk.com, Wikipedia, Pinterest, indulgy.com kolubarske.rs, kuu-cernik.hr, www.he-man.org