Od Biblije je sve počelo: Prva konkubina Agara zabeležena u Svetim spisima

Teško je vratiti se u biblijsku prošlost. Oni koji su se time bavili i pokušali da raščivijaju šta je to onomad bilo, bavili su se i požudama božjih kreacija. Sve ono što mi danas smatramo za ispravno, nekad nije važilo i ljubavnice ili konkubine su bile sastavni deo društva. Žena je bila ta koja je trebalo da udovolji muškarcu, tako stoji i u hrišćanskoj Svetoj knjizi. To je radilai Sara, žena Avramova koja zbog svog „greha“ – neplodnosti, zbog potmaka, mužu našla robinju da bi mu rodila sina. Ovo što sledi u tekstu uzmite sa velikom rezervom, jer još ne postoji osoba koja je na pravilan način analizirala biblijska pisanja. Tumačenja su individualna, pa tako je vrlo teško ulaziti u dublji smisao napisanog.

Agara – prva konkubina

Prva konkubina koja se pominje u pisanoj istoriji je verovatno Egipćanka Agara. Agara je bila robinja, a možda i crnkinja. Njena gospodarica je bila  Sara, žena vladara Avrama koji jer živeo u periodu od 2000 do 1700 godine pre nove ere. Prema piscu tih redova, Agara nije bila bitna (sem za oplodnju, prim. aut.), jer joj je pripalo sedam kratkih poglavlja. Ipak, Agara je imala vrlo bitnu ulogu kad je reč o agoniji koju je Sara proživljavala zbog neplodnosti.

Sara i Avram su tokom braka imali mnogo avantura. Boravili su u Egiptu, gde je lepa Sara privukla faraonove poglede. Naravno, moćni čovek ju je odmah poželeo za svoj harem. Avram ih je spasio neprijatne situacije, predstavivši Saru kao svoju sestru. Onda im je faraon poklonio stada ovaca, goveda, magaraca i kamila, kao i robove, muške i ženske, a verovatno je među njima bilo i crnaca. Nije prošlo mnogo vremena, faraon je shvatio da je preveren. Naredio je Avramu da sa ženom napusti Egipat. Veliki vladar je, i pored toga što ga je Avram prevario, dozvolio da zadrži stoku i robove. Avram je tako postao bogat. Sve je imao, osim potomstva. Sara, na žalost, nije mogla da rodi. Prema Bibliji, to je teško moglo da se desi, pošto je već imala 76 godina. Avram je tugovao zbog nemanja dece, a Sara je sebe krivila zbog neplodnosti. Neplodnost se u antičkom svetu smatrala kao prokletstvo i bila je dovoljna za razvod.

Kad su već godine odradile svoje, rešenje je bila – plodna robinja. Avram je pristao, a izbor je pao na Agaru. Nju niko nije ništa ni pitao. Tu postoji deo u Bibliji koji se odnosi na Sarinu ljubomoru zbog toga, jer joj muž ljubi drugu. Pitala se da li je robinji isto kao što je njoj bilo prvi put i da li joj Avram šapuće lepe reči. Nije želela da misli o stenjnju i uzdasima, ali je mislila. I mučilo ju je pitanje – hoće li se njen ostareli muž zaljubiti u mladu i energičnu robinju – sve ono što ona nije? Izjedala ju je ljubomora i ona je toga bila svesna. A Agara? Ona nije mogla da bira. Treba se zapitati šta je mladoj ženi prloazilo kroz glavu kad je došao čas da legne sa starcem? Biblija se time nije bavila, jer su robovi bili niža bića, potčinjena svojim starozavetnim gospodarima.

KAKO SU SE SEKSALI DREVNI EGIPĆANI: MALO SA KROKODILIMA, MALO SA LEŠEVIMA, A MALO I MEĐU SOBOM (VIDEO)

Nadmena robinja

Iako je Avramu tad bilo 86 godina, ubrzo je uspeo da oplodi Agaru. Kako se trudnoća sve više videla, tako je Agar postajala sve nadobudnija. To je začudilo Saru. Videvši da se njena robinja pretvorila u nadmenu ženu koja je svoju vlasnicu s prezirom gledala, nije znala kako da je spusti na mesto odakle je potekla.

Sara je tražila da smesta taj prezir prestane i obratila se Avramu. Avram ju je podsetio da ona, kao vlasnica, svoju robinju može da kazni kako poželi. Nije poznato šta je Sara učinila Agari, ali se pretpostavlja da ju je maltretirala. U to vreme se drskost robova kažnjavala ribanjem usta litrom soli. Zbog Sarine grubosti, Agara je odlučila da pobegne. Kako stoji u Bibliji, anđeo je sreo Agaru dok je lutala pustinjom. Navodno, upitao ju je: „Robinjo Sarina, kuda ideš?„. Agara je anđelu ispričala problme koje je imala. Dobila je odgovor: „Vrati se gospođi svojoj i pokori joj se„. Anđeo ju je utešio rečima da će od nje poreklo voditi čitav jedan narod. Na sve to, Božji izaslanik je dodao: „Sinu koga rodiš nadeni ime Ismail (što znači „Bog čuje“), jer Gospod je video svu muku tvoju„.

Sin i za Saru

Agara ga je poslušala i Avramu rodila sina. Kako je to u ono vreme bilo, najverovatnije se porodila čučeći između Sarinih nogu. Bio je to običaj koji je važio za decu predodređenu da postanu naslednici, a nisu potekla od biološke već od surogat majke. Agara je ostala je sa Sarom i Avramom narednih 13 godina, vodeći računa o sinu, a onda se dogodilo čudo. Bog je sa Avramom sklopio pakt i tako je stavio tačku na Sarinu neplodnost. Sara je prvo mislila da je reč o šali, jer joj je bilo neverovatno da pod stare dane vodi ljubav. A tek da rodi?! Gospod ju je izgrdio zbog ismevanja: „Ima li išta što je Bogu teško?„. Bože moj, nema.

I nije bilo. Sara je, pod stare dane, zatrudnela. Rodila je sina Isaka. Tad joj je bilo 90, a Avramu 100 godina. Gledajući kako se Isak, koji je izrastao u snažno dete, igra sa svojim starijim polubratom Ismailom, Sara je počela da očajava. Avramov prvenac Ismail bi sa Isakom delio očevo nasledstvo. To ju je nateralo na nepopularne mere. „Oteraj ovu robinju sa sinom njezinim, jer neće on biti naslednik s mojim sinom„, besno se Sara obratila suprugu. Avram se uznemirio. Naravno, prvenstveno zbog Ismaila, Agara ga baš i nije zanimala. Molitvom je pokušao da sazna šta mu je činiti, a Bog mu je rekao da postupi kako mu je supruga tražila, jer će i Isak i Ismail biti rodonačelnici velikih naroda. Avram je ujutro rano ustao, uzeo veknu hleba i mešinu od jareće kože napunjenu vodom i naredio je Agari da ga napusti, zajedno sa sinom.

JEDINO ZA LJUBAV NIJE BILO LEKA: KAKO SU SE VOLELI U DREVNOJ MESOPOTAMIJI?

Život daleko od „vlasnika“

Tako sami, njih dvoje su lutali pustinjom. Ubrzo su pojeli i popili ono što im je Avram dao. Dete je krenulo da kopni bez vode. U očaju, Agara je dovela Ismaila do jednog grma, a onda je otišla malo dalje. „Da ne gledam kako će mi umreti dete„, plakala je. Bog ju je čuo i ponovo poslao anđele. „Ne boj se, jer Gospod ču glas detinji odande gde je. Ustani, digni dete i uzmi ga u naručje, jer će od on stvoriti veliki narod„. Bog je tu, u sred pustinje, stvorio vodu. Agara je otvorila oči i napunila mešinu, pa napojila žednog sina.

Godinama su Ismail i njegova majka živeli u pustinji. Zbližili su se sa lokalnim plemenima. Agara je uspela da ugovori sinovljev brak sa jednom Egipćankom. Iako su je Jevreji porobili, pamtila je svoje egipatsko nasleđe. Ne zna se mnogo o Agarinoj starosti, ali prema biblijskim predanjima, Bog je stvarno održao dato obećanje. Ismail je imao 12 sinova, koji su stvorili moćno pleme. Poživeo je 137 godina. Njegov otac Avram je umro u 175. godini, pa su ga Ismail i Isak zajednički sahranili u Makpelskoj pećini.

Inspiracija – poezija.darkbb.com/Elizabet Abot

Fotografije: desideria32.blogspot.com, pinsdaddy.com, artbible.info, validambiguity.com, jw.org