Preobraženje Gospodnje
Danas se život vremešno menja
Voda i gora
Reke i mora
Oblači masiv oblak na stenja
Zabele sveci
Gospodnjeg Preobraženja
Danas će devojke do žena biti
Voda da hladi
Stareće mladi
Sunce će vatru nebu da penje
Danas je sveto
Gospodnje Preobraženje
List će u gori padati žuti
Hladneće kiše
Vetrom da diše
Hukom i silom da jesen spazi
Svetac je zasj’o
Gospodnje da preobrazi
Neka se danas oglase sveti
Zameni lepotom sve oplodnje
Neka se jesen zahvali leti
Na Preobraženje Gospodnje
Pisac ovih stihova je Radomir Vasiljević. Ovako, na prvo čitanje, to ime vam ništa ne znači. Međutim, ako vam napišem da je Radomir Vasiljević autor pesme uz koju svi plaču, a otpevao je Predrag Cune Gojković i zove se „Janičar„, sve vam je jasno.
https://www.youtube.com/watch?v=E1EFe1vSb3s
Ovu pesmu sam dobila na poklon pre 11 godina. Naime, Radomir Vasiljević je čuo da sam ja veliki obožavalac ove njegove pesme i odlučio je da mi pokloni svoje stihove o Preobraženju. Danas je Preobraženje.
Veliki crkveni praznik Preobraženje Gospodnje obeležava se svakog 19. avgusta, po julijanskom kalendaru. Događaj kada je Isus Hrist postao svetlost je opisan u Jevanđeljima Novog zaveta.
Isus se preobrazio
Prema jevanđelju po Mateji, Isus je treće godine svog propovedanja poveo apostole Jakova, Petra i Jovana na planinu Tavor u Izraelu. Isus se tokom sledeće noći preobrazio pred njima i postao poput svetlosti. Lice mu je sijalo, a haljine su bile toliko bele da su sve osvetlile. Te noći su se apostolima prikazali i proroci Mojsije i Ilija. Čuo se Božji glas, koji je apostolima rekao da nikad ne gube veru u Boga i Božjeg sina.
Grožđe ili lešnici
Pošto je avgust i voćni mesec, prvo voće treba sa nekim podeliti. Na Preobraženje se prvi put jelo grožđe. Jelo se grožđe-prvenac, ponegde nazvano „ranka„, koje prvo i zri. U nekim krajevima, rano grožđe se prvo nosi u crkvu. U Popovom polju kod Trebinja se ne jede grožđe pre nego što se proba „blagosloveno grožđe„. U Visočkoj nahiji tog dana se jede prvo grožđe u crkvi, a u Leskovačkoj Moravi se tada pravi pričest za godinu dana. Na ovaj praznik se obavezno dešavaju i vašari. U okolini Boljevca, na Preobraženje se beru lešnici koji se preko godine čuvaju za lek, kad nekoga zaboli uvo. Veruje se da kad taj koga boli uvo pojede te lešnike, da će bol prestati. U Negotinskoj krajini su domaćini u zoru odlazili u vinograde i iz puške pucali po suncokretima. Navodno, tako se „seme suncokreta raspršivalo po vinogradu„. U boljevačkim selima su cvet suncokreta, tako probušenog kuršumom, čuvali kao lek protiv glavobolje. U Gruži su na Preobraženje žene deci vezivale crvenim koncem novčić oko vrata ili na kapu kačile desnu šapu od krtice, a sve protiv uroka. U homoljskim selima, na Preobraženje žene i devojke ustaju pre sunca i „pomalo rade od svakog ženskog posla„, jer se verovalo da će ih Bog preobraziti da budu vredne. Posle nisu morale ništa da rade. Preobraženje se uvek se slavi uz vino i ribu. Uvek se na Preobraženje, na kraju liturgije osveštava grožđe. Ono deli na groblju za pokoj duša mrtvih. Preobraženje se u crkvenim bogosluženjima praznuje sedam dana, tokom kojih se pevaju pesme posvećene ovom događaju.Priroda se menja
S razlogom se ovaj praznik smatra „letnjim Bogojavljanjem„. U narodu postoji verovanje da se na ovaj dan priroda preobražava. Na Preobraženje se preobražava „list u gori i kamen u vodi„, lišće počinje da žuti i opada, a voda postaje hladnija, pa nije za kupanje. Ako se neko posle Preobraženja kupa u Jasenici, može se desiti da ga ujede zmija. I kod ljudi se na Preobraženje dešavaju promene. Ko je tokom leta pocrneo, počinje da se beli. Na Preobraženje se nebo, u gluvo doba noći tri puta preobražava. Ko to vidi i drugom ispriča, verovalo se, poludeće. Verovanje kaže da na Preobraženje ne valja preko dana spavati, jer ko tog dana odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti pospan. Nije dobro da se tog dana plače. Ne valja provesti dan u kafani, jer može da pređe u naviku.Praznik Preobraženje se slavi se na istoku od sedmog veka. Zapadna crkva uvrstila ga je u svoj kalendar tek 1457. godine, i to zbog velike pobede hrišćanske vojske nad Turcima kod Beograda 1456. U Srbiji je 30 hramova posvećeno Preobraženju. Fotografije: Pixabay, spc.rs, vestinet.rs, learn.winecoolerdirect.com
Mogu vam se dopasti i ovi članci
-
Sveti Joakim i Ana: Poklonite nešto crveno, udelite siromašnima i klonite se svađa
-
Dan zaljubljenih: Malo ste preterali – slavite ljubav svaki dan! (VIDEO)
-
Sveti Vasilije Veliki i Hristovo obrezivanje: Danas bez svađa i uz spremanje vasilice (RECEPT)
-
Rođenje Bogomladenca: Obucite nešto novo, izmirite se sa svima sa kojima ste se posvađali i radujte se! (VIDEO)
-
Sveti Nikola – zaštitnik dece, mornara i siromašnih: Svetac koga slavi cela Srbija
2 thoughts on “Neka se jesen zahvali leti: Na Preobraženje menja se i gora i voda, beru se grožđe i lešnici (VIDEO)”
Ostavite odgovor
Žao nam je, da bi postavili komentar, morate biti prijavljeni.
Izuzetan post, baš mi znači. Hvala puno!
Hvala Vama! ?