Mečkindan ili Sveti Andrej Prvozvani je praznik čoveka koga je Isus Hrist prvoga pozvao da bude njegov učenik i apostol. Bio je sin Jone i brat svetog Petra. Nazvan je Prvozvani, zato što je pre svih apostola postao sledbenik i učenik Isusa Hrista.
Andrej Prvozvani ili Andrija je poznat iz Novog Zaveta, koga je Isus Hrist prvoga pozvao da bude njegov učenik i apostol. Bio je sin Jone i brat svetog Petra. Nazvan je Prvozvani, zato što je pre svih apostola postao sledbenik i učenik Isusa Hrista.
Rođen je u jevrejskom mestu Vitsaida. Bio je ribar po zanimanju i bio je učenik svetog Jovana Krstitelja. Pošto je Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista i pozvao svoje učenike da ga slede i Andrej je bio jedan od prvih koji je to učinio. Odazvao se na poziv Isusa Hrista, zajedno sa bratom Petrom i jevangelistom Jovanom.
Posle smrti Isusa Hrista, njegovog vaskrsenja i vaznesenja Andrej je zajedno sa ostalim apostolima, na dan Pedesetnice primio Duh Sveti u vidu ognjenog jezika. Pošto su kockom određivali zemlje u kojima će pripovedati, on je dobio Vitiniju i Propontidu sa Halkidonom i Vizantijom, Trakiji i Makedoniji, sve do Crnog Mora i Dunava, i Tesaliju, Grčku, Ahaju, Amintin, Trapezunt, Irakliju i Amastridu.
Tokom svog apostolskog rada, proputovao je monoge gradove na bliskom istoku i Vizantiji. Propovedao je Jevanđelje uglavnom u gradovima i u mnogima od njih pretrpeo mnoge nevolje i stradanja. Posebno je bio mučen, čak i kamenovan u gradu Sinop, posle čega je na čudesan način isceljen.
Proputovao je Neokesariju, Samosat, Alanu, pokrajinu Bosforina. Zatim je jedno vreme živeo u Trakijskom grad Vizantu, gde je postavio svetog Stahija za episkopa Vizantije, o čemu svedoči sveti apostol Pavle u Poslanici Rimljanima. Posle toga je obišao Pont, Crnomorsko primorje, Skitiju i Hersonite. Kada je došao do reke Dnjepra, zaustavio se kod Kijevskih gora, gde je blagoslovio i postavio krst, predskazujući da će narod koji živi tu primiti veru od njegovog apostolskog prestola, osnovanog u Vizantiji. Prošavši i gornje ruske gradove, posetio je veliki Novgorod, a posetivši još i Rim, vratio se u grčku krajinu Epir, a zatim u Trakiju, gde je postavljao episkope i učitelje.
Prolazeći mnoge zemlje, posetio je i Peloponez, gde je u Ahajskom gradu Patre, od teške bolesti iscelio čoveka, po imenu Sosija, posle čega je većina stanovnika toga grada primila hrišćanstvo. Među njima su bili i brat i žena carskog namesnika Egeata. Egeat je zbog toga naredio da uhapse Andreja i stave ga na muke. Posle je naredio je da ga razapnu na krst.
Sve vreme dok je visio živ na krstu, govorio je pouke hrišćanima okupljenim oko krsta. Prisutni narod je hteo da ga skine sa krsta, ali im vojnici to nisu dozvolili. Ubrzo je umro. To se dogodilo u novembru 62. godine. Posle nekoliko godina mošti svetog apostola Andreja preneo je u Carigrad mučenik Artemije po naređenju cara Konstantina. Tamo se čuvaju zajedno sa moštima svetog Luke i svetog Timoteja, u hramu svetih Apostola, unutar sveštenog žrtvenika.
Ova krsna slava poznata je i po tome što je proslavlja porodica Karađorđević. Ranije se svetkovala i kao narodni praznik, jer je za vreme Karađorđa na taj dan Beograd oslobođen od Turaka.
Bio je i apostol Carigrada i Rusije i patron ruskog carstva i doma Romanovih.
Zaštitnik medveda
Sveti Andrej se smatra zaštitnikom velikih životinja. On sa njima razgovara i one su mu pokorne. Nekada su mečkari slavili Andrijevdan, verujući da ovaj svetac kroti medvede kao pse i da svetom putuje jašući na mečki.
Uoči Andrejevog dana, u krajevima gde ima medveda, nekada se kuvao se kukuruz za medvede koji se ostavljao da prenoći na krovu, pa ako ga „mečke ne izedu„, onda ga ukućani pojedu ujutru. Po planinskim selima pravili su „mečkin kolač“ – mečkina pobojnica, koji deca rano ujurru odnesu na „mečkina mesta„, da medvedi ne bi klali stoku. Veruje se da na taj dan medvedi ne čine štetu i ne diraju ljude, zato tada ne valja ići u lov na njih.
Na današnji dan valja jesti kukuruz.
Šta se sme, a šta ne
Na ovaj dan postoje i mnoge zabrane. U Šumadiji se ne štavi koža niti se bilo šta sa njom radi, a u Homolju se ne radi ništa sa odećom da ga mečke ne bi pocepale. Vodeničari skupljaju priloge u brašnu, od koga prave „hleb za mečku„, za koji tvrde da ostaje svež godinu dana.
Uoči Andrejevog dana, kuvao se kukuruz za medvede, ili poseban kolač – mečkina pobojnica, kojim se tobože zavezivala čeljust medvedu, da ne kolje stoku.
Po planinskim selima običaj je da mečkinu pobojnicu, deca rano odnesu na „mečkina mesta„, da medvedi ne kolju stoku. Veruje se da na taj dan medvedi ne čine štetu i ne diraju ljude, i da zato tada ne valja ići u lov na njih.
Za ovaj dan su vezane i mnoge zabrane. U Šumadiji se ne štavi koža, niti se bilo šta sa njom radi, a u Homolju ne radi se ništa sa odećom – da je mečke ne bi pocepale.
Fotografije: svevesti.com, manastirvavedenje.org, sabac.tv, ikonografskiatelje.blogspot.rs
Mogu vam se dopasti i ovi članci
-
Sveti Joakim i Ana: Poklonite nešto crveno, udelite siromašnima i klonite se svađa
-
Uvertira za Holokaust: Hitlerova sujeta je potegla duge noževe
-
Plavooki otac Turaka: Od zaostale carevine stvorio modernu republiku, a zemlja ga neće
-
Dan zaljubljenih: Malo ste preterali – slavite ljubav svaki dan! (VIDEO)
-
Sveti Vasilije Veliki i Hristovo obrezivanje: Danas bez svađa i uz spremanje vasilice (RECEPT)