Hatišerif iz 1830: Borba za autonomiju Srbije

U 19. veku, dok je Srbija hrlila ka nezaviosnosti, u Beogradskom pašaluku su vlast podelile Srbija i Osmansko carstvo. Tursku vlast su sprovodili vezir, vezirov savet ili divan, starešina spahija ili alaj beg, muselim ili vojvoda i kadija ili sudija. Vezir je račune polagao Porti, a uz pomoć kneza Miloša i srpske vlasti je upravljao Srbima u Beogradskom pašaluku. Turska vlast je bila jaka sve do 1830, a tada je naglo oslabila.

Knez Miloš je krenuo u pregovore sa Portom na osnovu odredaba Ičkovog i Bukureškog mira, uz podršku Rusije. Rezultati višegodišnjeg ratovanja, to što je Miloš posedovao diplomatsku umešnost i rusku podršku su bili presudni za sticanje autonomije. Na Narodnim skupštinama 1817. i 1827. narod  je upravo Miloša izabrao za naslednog kneza. Da bi ojačao srpsku vlast, knez Miloš je 1820. molbom zatražio od Porte samoupravna prava za Srbe.

Borba za vraćanje šest nahija

Od 1820. godine knez je vodio borbu da se Srbiji vrate šest nahija koje su bile u sastavu Karađorđeve Srbije, a koje su posle Drugog srpskog ustanka ostale i dalje van granica Miloševe Srbije. Hatišerifom iz 1830. godine trebalo je da pitanje granica između Srbije i Turske reše ruski i turski komesari. Ovo pitanje je sa ruske strane vodio Kocebu, a sa turske Lebip efendija. Srbi koji su bili upleteni u ovo pitanje bili su Milosav Zdravković-Resavac i Joksim Milosavljević. Posle utvrđivanja granica, Kocebu je trebalo da izradi kartu Srbije, što je i učinio.

Pošto su Turci pitanje povratka šest nahija stalno odlagali, zato je knez Miloš iskoristio rat za posedovanje Sirije koji su vodili osnamski sultan Mahmuda i vice kralja Egipta Mehmed Alije. Izbio je ustanak u pomenutim spornim nahijama, pa je Miloš iste pripojio Srbiji. Povod za ustanak je bila je otmica devojaka iz sela Mozgova, koju su vodili braća Vrenčevići. Imajući Miloševu podršku, narod je, zbog te otmice podigao ustanak tačno na  granicama šest nahija i knez Miloš ih je samo pripojio Srbiji. Porta, koja nije imala kud, priznala je pripajanje šest nahija Srbiji. Ostalo je još da se urede granice između Miloševe Srbije i Turske.

Hatišerif iz 1830.

U Beogradu na Tašmajdanu u prisustvu kneza Miloša i beogradskog paše, 30. novembra 1830. godine, svečano je pročitan hatišerif turskog sultana Mahmuda II o autonomiji Srbije.

„Neka sadržaj bude izvršen!

Ugovor zaklјučen u Jedrenu između moje Visoke Porte i Rusije propisuje izvršenje odredaba Akermanske konvencije, koja naređuje da se Porta sporazume sa srpskom deputacijom u Carigradu o interesima Srbije ….

S pogledom na to što je srpski narod, koji je dao dokaza o svojoj vernosti mojoj Visokoj Porti, predmet moje carske naklonosti i što hoću da uvažim njegove molbe na pravičani i pogodan način, da bih povećao sredstva za unutrašnju sigurnost.

Prema tome, pošto je o tome postignut sporazum sa srpskim deputatima u Carigradu, odlučeno je ovo:

1. pomenuti narod imaće potpunu slobodu vere u njegovim crkvama;
2. knez Miloš Obrenović, na osnovu carske diplome koju je dobio i u nagradu za njegovu vernost mojoj Visokoj Porti, potvrđen je u dostojanstvu baš-kneza (prvog kneza) srpskog naroda, i to će dostojanstvo ostati nasledno u njegovoj porodici;
3. on će produžiti u ime moje Visoke Porte da upravlјa unutarnjim poslovima zemlјe u dogovoru sa skupštinom narodnih starešina;
4. što se tiče šest nahija koje treba da budu prisajedinjene Srbiji, postignut je sporazum da se drže izveštaja koje će o tome podneti komesari imenovani od strane Rusije i od strane Visoke Porte i kojima je stavlјeno u dužnost da o tome pribave najtačnije podatke;
5. harač i drugi porezi biće tačno utvrđeni. Uprava vojničkih spahiluka, koje sada drže ziami i timarioti, osem onih iz Niša, biće poverena Srbima, a njihovi prihodi, kao i prihodi nahija koje treba da budu prisajedinjene Srbiji, ući će u sumu koju treba utvrditi za danak i biće polagani blagajnici u Beogradu;
6. viši i niži činovnici moje Visoke Porte neće se ubuduće nikako mešati u upravi zemlјe niti razmirice između Srba i neće moći tražiti od njih nijednu paru više od utvrđene sume za danak;
7. pošto naročito želim da narod uživa koristi od trgovine pod mojom carskom zaštitom, svaki Srbin koji hoće da joj se oda, posle vize pasoša koju mu njegov knez bude dao,dobiće potrebnu teskeru(propusnicu) od vlasti moje Visoke Porte da može putovati po svima pokrajinama moje prostrane carevine i tamo trgovati kao i ostali podanici moje Visoke Porte, a da mu se ne može tražiti ni aspra za teskere, pošto je moja volјa, naprotiv, da on bude svuda zaštićen i potpomognut, i osem carinskih prava niko neće moći tražiti od njega avaid i zavaid niti šta od onoga što je protivno državnim uredbama; oni će se dobro čuvati da prema njemu vrše kažnjiva dela takve prirode;
8. što se tiče robe, podnete carinarnici u Beogradu za odašilјanje u Carigrad, ona će biti snabdevena srpskim teskerama i platiće ovde određene carinske takse;
9. carinske takse za robu koja će se otpravlјati iz beogradske carinarnice u druga mesta napalaćivaće Srbi, koji će za to plaćati potpunu sumu određenog danka blagajni u Beogradu. Knez Miloš će propisati mere koje treba preduzeti za naplatu tih taksa. Svake sedme godine proučavaće se razlika u srazmernoj ceni robe radi srazmernog povećavanja i smanjenja utvrđene sume u tom pogledu;
10. radi otkalanjanja nemira i nereda i radi zemalјske policije knez će izdržavati oružanu silu potrebnu za to;
11. Srbi će moći osnivati bolnice, štamparije i škole za poučavanje mladeži;
12. vojvode i muselimi turski postojaće samo u utvrđenim mestima, pošto će sudstvo u zemlјi biti ubuduće povereno pomenutom knezu;
13. Turci koji imaju nepokretnog imanja u Srbiji i koji ne bi više hteli imati veza sa zemlјom imaće godinu dana vremena da ih prodadu Srbima po pravičnim cenama posle procene komesara;
14. prihod od kuća, vinograda, bašta, zemlјe i drugih dobara koji pripadaju muslimanima koji ne bi hteli da ih prodadu, biće isplaćivan u isto vreme kad i danak beogradskoj blagajnici radi predaje sopstvenicima.
15. muslimanima koji ne pripadaju garnizonima gradova zabranjuje se da mogu stanovati u Srbiji;
16. srpski narod će davati rečenom knezu potrebnu sumu za njegovo izdržavanjei srazmerno njegovom rangu,ali ipak da ona ne bude suviše teška za narod;
17. kada se mesto kneza uprazni, naslednik će platiti, primajuću diplomu o svečanom postavlјenju, sumu od sto hilјada groša carskoj blagajnici i to iz njegove privatne kase;

18. mitropolit i vladike koje narod bude izabrao moraju dobiti njihova svečana postavlјenja od grčkog patrijarha iz Carigrada, bez obaveze da dolaze u ovu prestonicu;
19. članovi Senata, dokle god ne budu izvršili kakav težak prestup protiv moje Visoke Porte ili zemalјskih zakona,neće moći biti svrgnuti i lišeni svoga zvanja;
20. ako pomenuti narod nađe za potrebno da u svom posebnom interesu, ustanovi poštu za pisma, vlasti moje Visoke Porte, neće mu u tome smetati;
21. kada jedan Srbin svojevolјno odrekne da služi jednog muslimana, neće moći biti na to prinuđenni na koji način;
22. osem carskih gradova koji postoje iz davnih vremena, sva ostala utvrđena mesta i stražare sagrađene docnije biće porušene;
23. pošto je Srbija deo mojih dobro čuvanih država, neće moći praviti prepreka ni smetnji mojoj Visokoj Porti da može u njoj nabavlјati, za gotov novac, stoku, životne namirnice i drugu svakovrsnu hranu koja joj može trebati i kad ona to bude našla za potrebno;
24. naposletku, u Carigradu će postojati srpski agenti kojima će biti stavlјeno u zadatak da pregovaraju sa mojom Visokom Portom o poslovima koji se tiču njihove zemlјe.

To su odredbe na kojima je postignut sporazum i koje su ugovorene. Zbog toga sam ja blagoizvoleo dati sadašnji vrlo milostivi hatišerif koji će biti svečano obnarodovan i pročitan srpskom narodu.

Ti, veziru Husein pašo, i ti, veliki sudija u Beogradu, pošto budete primili k znanju glavne odredbe ovoga vrlo milostivog hatišerifa, objavićete srpskom narodu da će on, dokle god se bude pokazao zahvalan, kao što treba to da bude, na svima dokazima moje visoke naklonosti i moje carske brige o njemu, uvek biti predmet moga blagovolјenja i imaće potpunu sigurnost pod zaštitom moje carske moći dokle god bude ostao u granicama vernosti i pokornosti.

Vi, veziru i veliki sudija, potrudite se da Srbima usadite u dušu potrebu da tačno vrše njihove podaničke dužnosti i da se dobro čuvaju onoga što bi bilo protivno tim dužnostima.

Vi ćete raditi kako vam ja naređujem; a pošto budete objavili ovaj plemeniti ferman i pošto bude zaveden u akta suda (mehćeme) u Beogradu, vi ćete ga predati knezu Milošu Obrenoviću koji treba da ga čuva.

Dato u Carigradu sedmog dana meseca rebi-ul-evele godine od hedžire 1246„.

Inspiracija – branimir94.wordpress.com, pasaz.rs

Fotografije: beogradski-glas.rs, in4s.net, cegarskimars.rs