Začarana Pompeja: Sve je stalo u trenutku, sve je postalo kamen

Da li uopšte možete da zamislite grad od oko 20.000 stanovnika, koji živi relativno mirnim životom na jugu Italije i to od šestog veka pre nove ere? Tačnije, jugoistočno od Napulja. A tu, u skladu, žive Samniti, Grci, Etrurci i Rimljani. Reč je o Pompeji. Gradu, koga je u trenutku progutala vulkanska lava i tako ga skamenila, 24. avgusta 79. godine pre nove ere.

Pompeja je bio moderan i veliki grad. Imao je osam gradskih kapija, pet termi, popločane ulice. Pompeja je imala dobru kanalizacionu mrežu i pijaću vodu. Bogati su imali vodu u kućama, a običan narod, takozvani plebs je svoje potrebe za vodom zadovoljavao na javnim fontanama.

Imao je i hotel, ali i luku gde je utvrđeno da se živelo kao danas u Veneciji. Terme su bile oslikane erotskim scenama, ali ne samo terme. Pompeja je imala i javnu kuću.  Do nje su vodile oznake u obliku falusa, na ulici. A kuća je bila prepuna slika ekspicitnog seksa između muškarca i žene. Prostitutke su bile robinje, često Grkinje ili žene sa Istoka.

Kuća u Pompeji

Kuće u Pompeji su bile ukrašene slikama, mozaicima, narod je imao javna i privatna kupatila, mesta gde su vežbali, pozorišta… Pozorište je moglo da primi 5.000 duša! Amfiteatar, pak, je imao sedišta za 20.000 ljudi.

Hleb, skamenjen

U skamenjenim kućama Pompeje nađeni su predmeti od keramike i nakit, a u pojedinim zgradama nađeni su i hirurški instrumenti, koji su vrlo slični današnjim, što samo govori u prilog da je medicina bila vrlo razvijena.

Što se tiče života, stiče se zaključak da su ga Pompejci baš vodili punim plućima. Grad je imao pekare, radnje sa raznovrsnom robom, bašte u kojima se uzgajalo povrće i voće, vinograde. Takođe, imali su i javnu administraciju.

Prema podacima koje danas imamo, oko 300 porodica se bavilo zemljoradnjom, vinogradarstvom i živelo od prodaje tih proizvoda. Izvozili su vino. U vreme kada je proradio Vezuv, u gradu je bilo 1.500 kuća. Neke kuće su bile visoke između šest i sedam metara, sa više spratova. Bogati su živeli u prostranim kućama.

Istorija ovog grada je duga oko 700 godina. Grad je osnovalo pleme Oska u sedmom veku pre nove ere, na ušću reke Sarno. Tu je bilo pristanište moreplovaca Grka i Feničana. Etrurci su bili domaće stnaovništvo, pa su došli Grci koji su počeli da razvijaju život na svoj način. Rimljani su kolonizovali Pompeju 80. godine pre nove ere. Pod uticajem Rima je bio od 310 godine pre nove ere. Veliki procvat Pompeja je doživela za vreme Oktavijana Avgusta, pa potom Tiberija.

To je ona slika iz udžbenika za latinski jezik 🙂 Puela pulchra est

Pompeja se uključila u pobunu provincije Kampanija protiv Rima, ali je Lucije Kornelije Sula 89. pre nove ere ugušio tu bunu. Pompeja je postala kolonija i izgubila je prava koja je do tad imala, ali je ostala trgovački i saobraćajni centar.

Kopali kanal, našli Pompeju

Arheološka istraživanja su, sasvim slučajno, počela 1599. godine, kad se iskopavao kanal. Posle tog prvog otkrića za koje je zaslužan arhitekta Fontana moralo je da prođe još 150 godina da bi počelo nešto konkretnije da se radi. Fontana je otkrio i erotske slike koje je brzo sakrio, verovatno jer se postideo. 🙂 Godine  1748. je započeto veliko istraživanje. Otkriven je čitav grad. Od tog trenutka, cela zemlja se bavi Pompejom.

pompeja6

Dolazi se do potpuno drugačijih zaključaka kakvo je bilo Rimsko carstvo i život u njemu. Evropa počinje da o Rimu stiče drugačiju sliku, a za to su zaslužne erotske slike nađene svuda po Pompeji. Naravno, tu se umešala crkva sa svojom “Božjom kaznom” koja je, zbog takvog života, morala da stigne Pompeju. Međutim, Pompeja se ni po čemu nije razlikovala od ostalih rimskih gradova.

 

A onda se 1860. sve menja, jer se u istraživanje uključio Đuzepe Fjoreli. Tad su nađene su šupljine u sloju pepela gde su bili ljudski ostaci. Đuzepe Fjoreli je te šupljine napunio gipsom i tako su dobijeni otisci Pompejaca koji nisu stigli da pobegnu od lave i gasa. Na licima tih ljudi i po položajima njihovih tela zaključuje se o kakvom šoku je reč.

Nisu verovali da Vezuv može da proradi

Stanovnici Pompeje su bili u uverenju da je Vezuv ugašen vulkan i nisu pridavali značaj signalima koji su ih upozoravali na njegovu aktivnost. Navikli su na sitne potrese i izlazak gasova iz Vezuva. Sedamnaest godina pre nego što će Vezuv da ubije grad, snažan zemljotres je potresao Pompeju.

Bog vatre Vukan

Početkom jula 79. godine pre nove ere presušili su svi bunari u gradu, ali ni to nije bilo dovoljno da upozori Pompejce. A onda se probudio Vezuv. Baš na dan posvećen rimskom bogu vatre Vulkanu. Vulkanska erupcija je zatrpala grad i zaklonila Sunce u podne. Plinije Mlađi je bio jedan od očevidaca i ceo događaj je opisao u pismu Tacitu. On je napisao da je “iz Vezuva izašao visoki plamen, a posle crni i veliki oblak koji je imao oblik šišarke. Oblak je zaklonio Sunce i dan promenio u noć. Na Pompeju je padalo veliko kamenje koje je rušilo zgrade. Stanovnike je ugušio otrovni gas koji je dolazio sa erupcijom“. Smatra se da je nastradalo oko 10.000 ljudi. Erupcija je trajala tri dana i grad je pokrio pepeo u visini od šest metara. Lava je dosezala u radijusu od 70 kilometara. Osim Pompeje, uništeni su i gradovi Herkulaneum i Stabia. Herkulaneum je otkriven 1738. godine.

Plinije je opisao da je erupcija bila praćena zemljotresom i velikim talasanjem mora, što je danas poznato kao cunami.
Njegov stric, Plinije Stariji, hteo je da sve posmatra sa broda, ali je nastradao. Nađen je mrtav na plaži u Stabiji. Smatra se da se tamo ugušio.

Tako je zatrpan je veliki deo stanovništva i veliki deo grada. Do nesreće je došlo jer stanovnci nisu verovali da Vezuv može da proradi. Grad je bio zatrpan i sahranjen na oko 20 do 30 metara ispod zemlje, a najveći deo stanovništva ugušio se usled ogromnih količina gasa. Oblak je imao temperaturu od 850 stepeni Celzijusa, dok je na nekim mestima bilo od 180 do 240 stepeni.

 

Fotografije: Wikipedia, Pinterest, thegreatcourses.com.au, funnyjunk.com, storify.com, twitika.com, list25.com, ancient-origins.net, romeinspompeii.net

 

 

1 thought on “Začarana Pompeja: Sve je stalo u trenutku, sve je postalo kamen

  1. Prilazi jedan saputnik iz naše grupe vodičici i nešto joj tiho kaže, na šta ona pocrveni i poziva nas da vidimo još nešto, prethodno zamolivši kustosa, šta li je već, da otključa jednu prostoriju, jedinu pod ključem. E, tamo se nalazi jedna skulptura, eksplicitnog “sadržaja”, a pod ključem je zato što se neka dama zanela pa odlomila – komad statue, koji je kasnije prilepljen. Da ne beše upućenog saputnika, propustili bismo – raritet u moru sličnih sadržaja.

    Beše to davno, sad kako je, ne znam.
    Hvala ti, a već su mi slike Pompeje izbledele iz sećanja.

Ostavite komentar

%d bloggers like this: