Braća Kozma i Damjan poznati su u našem narodu kao iscelitelji duše i tela, braća koja su čudotvorni dar dobili od Boga. Svoja dela nikada nisu naplaćivali i zato nose naziv „besrebrenici„.
Kasna jesen oduvek je za ljude u našim krajevima bilo doba godine kada je počinjao odmor od posla u poljima, kada su se ljudi okupljali u kućama i uživali u plodovima. Ta okupljanja su prerasla u slave. Ranije se praznovanje vezivalo za božanstva, ali dolaskom hrišćanstva počeli su da se slave sveci, pošto paganština nije lako izlazila iz svesti. Među praznicima koji se slave u jesen jeste i praznik posvećen braći Kozmi i Damjanu, poznatijima kao Sveti Vrači.
Braća potiču iz Azije. Majka im je bila hrišćanka Teodotija. Otac im je umro još dok su bili mali, a majka ih je vaspitavala u hrišćanskom duhu. Prema priči, Bog im je dao zapovest koja glasi: „Zabadava ste dobili, zabadava i dajte„. Toliko su to poštovali, da se Kozma jednom mnogo naljutio na Damjana što je uzeo tri jajeta od žene koju su izlečili. Kozma nije hteo da ga posle smrti sahrane pored Damjana. Damjan je uzeo ta tri jajeta ne kao nagradu, već zato što ga je ta žena zaklela Svetom Trojicom. Ipak, njih dvojica su zajedno sahranjeni.
Navodno, braća su lečila i posle smrti, i to jednog čoveka kome je dok je spavao ušla zmija kroz usta. On je u pomoć dozivao Svete Vrače da ga iscele, što su oni i učinili.
Postoji priča da su Sveti Kozma i Damjan zapravo iz Rima. Lečili su polaganjem ruke na bolesnog. Za svoj trud nisu tražili ništa, samo da bolesnici veruju u Isusa Hrista. Veliko imanje koje su dobili na poklon su dali siromašnima.
U to vreme, vladao je Rimom car Karin. Progonitelji hrišćana su uhvatili braću Kozmu i Damjana i doveli ih pred cara. Posle dugog ispitivanja, car im je naredio da se odreknu vere u Isusa Hrista i prinesu žrtve rimskim bogovima. Međutim, Kozma i Damjan ne samo što nisu poslušali cara, nego su ga još i savetovali da on prizna „jedinog istinitog Boga„. Braća Kozma i Damjan su mu rekli: „Naš Bog nije stvoren, On je Stvoritelj svega, a tvoji bogovi su izmišljotine i delo ruku umetnika. I kad ne bi bilo umetnika da vam naprave bogove, vi se ne bi imali kome klanjati„.
U hrišćankoj tradiciji se pominje se da je, posle čuda koje su braća učinila samom caru, kad su ga iscelili od teške bolesti, car i sam prihvatio veru u Isusa Hrista i pustio braću. I oni su produžili da propovedeju hrišćanstvo i isceljuju bolesnike. Zbog toga što su se pročuli, pozavideo im je lekar, njihov nekadašnji učitelj, pod izgovorom da beru lekovite trave, odveo ih u planinu i pobio kamenjem. Ovi svetitelji su ubijeni 284. godine.
Srpska pravoslavna crkva braću slavi 1, odnosno 14. novembra. Ova slava se slavi u mnogim mestima u Srbiji i to je svetkovina lekara. Vračati znači lečiti.
Pošto se lekarski poziv oduvek cenio, poštovanje Svetih Vrača Kozme i Damjana bilo je rasprostranjeno u hrišćanskom svetu od samog početka. Već u petom veku, braći su posvećene mnoge crkve, a mnogi hodočasnici posećivali su njihov grob u mestu Fereman u Mesopotamiji.
Kult Svetih Vračeva nastao je posle čudotvornog ozdravljenja cara Justinijana što je, kako se verovalo, bilo njihovo delo. Iz Carigrada se kult Svetih Kozme i Damjana preneo do Rima, gde je u njihovu čast početkom šestog veka sagrađena monumentalna bazilika, dok su na Zapadu dvojica svetih lekara vekovima bili zaštitnici mnogih medicinskih, posebno hirurških udruženja, bolnica i pojedinih uglednih porodica. Sveti Vrači u narodu se praznuju dva puta godišnje – u novembru i leti, 14. jula. I letnji i jesenji Sveti Vrači obeležavaju se sa verom da će Bog sačuvati ljude od bolesti i održati ih zdrave i sposobne za rad tokom cele godine. Bolesnici se zavetuju Svetim Vračima da će ih posebno poštovati i slaviti ukoliko ozdrave. Inače, ovaj praznik slavi se i kao zaštita od groma.
Običaji na Svete Vrače
Na današnji dan se treba moliti za ozdravljenje. Postoji i verovanje da danas nije dobro raditi teške fizičke poslove i da bez preke potrebe ne treba izlaziti iz kuće. Takođe, ne treba raditi poslove na velikim visinama.
U kalendaru Srpske pravoslavne crkve ovaj praznik nije crveno slovo i nije obavezan post.
Jedna od najpoznatijih fresaka sa likovima Svetih Kozme i Damjana nalazi se u Pećkoj patrijaršiji, iznad sarkofaga arhiepiskopa Danila II.
Svetitelji Kozma i Damjan predstavljaju se na ikonama i freskama u srednjevekovnoj odori, sa kovčežićima u kojima su nosili lekove.
Fotografije: Wikipedia, Pixabay.com, srpskenovinecg.com, bskm.rs, tvk3.info, pokimica.com, frontal.rs, androidvodic.com, jristicsremac.bap.rs
Mogu vam se dopasti i ovi članci
-
Sveti Joakim i Ana: Poklonite nešto crveno, udelite siromašnima i klonite se svađa
-
Uvertira za Holokaust: Hitlerova sujeta je potegla duge noževe
-
Plavooki otac Turaka: Od zaostale carevine stvorio modernu republiku, a zemlja ga neće
-
Dan zaljubljenih: Malo ste preterali – slavite ljubav svaki dan! (VIDEO)
-
Sveti Vasilije Veliki i Hristovo obrezivanje: Danas bez svađa i uz spremanje vasilice (RECEPT)