U trci za Tokio 2020: Život između striktnog sportskog režima i palačinki sa nutelom

Odmah da znate – šta ste slavili – slavili ste, šta ste jeli – jeli ste! Proleće je iza ćoška, a kako dođe proleće, tu je i leto i vreme je da se dovedete u red, ako ste se do sad opustili. Zašto vam sve ovo pišem? Zato što znam većinu ljudi koji neke stvari ne mogu sami. Ne mogu da sebe disciplinuju i da se dovedu u red. To nije slučaj sa mnom. I te kako umem sebi da kažem kad je dosta, bar što se hrane tiče, kao i da sebe tako nateram i počnem da vežbam. Međutim, ovo je priča za sve vas kojima treba neko da vas malo pogura. Jer, proleće samo što nije. Znam, nije samo kraj zime ili vreme pred Novu godinu onda kada se nešto preduzima povodom izgleda, ali mi smo svi kampanjci i težimo što je brže moguće, za što kraće vreme da „skinemo“ sve ono što se nakupilo, ne baš „preko noći„… Naredni redovi su upravo o tome.

Moj gost na blogu je čovek koji je profesionalni sportista, neko koje svoj život posvetio fižičkoj formi i čiji su režimi vrlo striktni kad uđe „u mod“ da se bavi isključivo sportom. Inače, on je po vokaciji grafički dizajner, ali se trenutno ne bavi tim poslom. Potiče iz mešovite porodice (relacija Srbija – Hrvatska), proputovao je pola sveta (bukvalno) i sad mu pomalo smeta što je neko vreme na istom mestu. Za sve kojima je potrebna dodatna pomoć pri vežbanju, drži individualne treninge. Njegovo ime je Dalibor Kokić. I cilj su mu Olimpijske igre u Tokiju 2020.  Ako uspe, kaže da bi bio prvi brzi hodač iz Hrvatske  koji se domogao Olimpijskih igara.

Zanima vas kako on to radi? Imate pitanja i nedoumice? Tu je njegova Fejsbuk stranica, pa gvirnite 🙂

Koliko je važno na vreme krenuti sa vežbanjem i režimom ishrane?

• Uvek je pravo vreme krenuti sa vežbanjem, a pogotovo sa režimom ishrane. Pogrešno je što se ljudi odlučuju na proleće da krenu da se „vraćaju u formu“ zbog leta, ili posle novogodišnjih praznika. Nikad nije pogrešno vreme da pazite šta unosite u sebe i kako se ophodite prema svom telu.

Šta je bitno za početak promene životnih navika?

• Odlučnost. Nisu to neke radikalne promene. To je samo jedna mala preraspodela šta se i kada jede, a šta smanjuje na dnevnoj bazi. To je što se tiče ishrane. Nisam upoznao osobu do sada koja ne može da odvoji tri puta nedeljno po pola sata do 45 minuta za svoje telo.

Ti si profesionalni sportista. Šta kod tebe najviše „trpi“?

• Društveni život, definitivno. Koliko puta sam samo želeo neko veče da izađem sa društvom, ali me umor savlada već u deset uveče i bez pogovora odlazim u krevet. Drugo što trpi su zglobovi, mišići i telo, generalno. Svaki profesionalni sport nosi posledice sa sobom, jer je to jedna vrsta ekstremnih i svakodnevnih napora za ceo organizam. Nekada po ceo dan ne mogu da dođem sebi od treninga. Kombinujem hodačke treninge (prelazim u proseku 100 kilometara nedeljno) sa vežbama snage. Uz sve to uklapam i bazen, jer pri hodanju radi svaki mišić. To znači da na sve moguće načine moram da ojačam telo. Trke brzog hodanja su na 20 i 50 kilometara i traju satima.

Kako izgleda tvoj dan?

• Budim se oko sedam ujutru, pripremam doručak, pa dok čekam dva sata da se hrana delimično svari i telo pripremi za trening, završavam poslovne obaveze. Potom sledi zagrevanje, pa trening i istezanje. To sve traje nekih sat i po do dva. Posle kupatila, spremam ručak, i onda sledi mali odmor pred odlazak kod klijenata na držanje treninga. Nekim danima i po dva puta odlazim do klijenata. Zbog svega toga, umor me savlada rano, tako da sam retko posle deset uveče van kreveta. Trudim se da uvek zaspim u danu u kom sam se probudio, jer je san preko potrebna regeneracija.

Kakve savete daješ svojim klijentima kad se upuste u izazov mršavljenja?

• Osim detaljnog plana ishrane, za svakoga posebno, moji klijenti imaju podršku za svaki problem vezan za hranu i vežbe. Što uživo, što preko telefona. Svako pitanje se trudim da odgovorim i podržim ih u početku, jer tada je najteže. Posle, kada oni vide rezultate na sebi, sve je lakše.

Imaš li ti svoje „sitne“ poroke?

• Naravno da imam, ko ih nema? Ne pijem, ne pušim, niti koristim neke supstance za dodatni stimulans izdržljivosti. Ali i meni nekad dođe da pojedem palačinku sa nutelom i plazmom ili neki roštilj. Doduše, baš retko to sebi dopuštam. Može se reći da se zdravo hranim 25 od 30 dana mesečno, što je ipak iznad proseka kod nas, složićeš se. 🙂

Naravno. Kad se odmaraš od sporta, šta radiš?

• Ležim. Hahaha 😀 Kao što sam već rekao, nekim danima mi noge toliko bride od treninga, da mi se ne ustaje. Uglavnom se trudim da se viđam sa najbližim prijateljima i rodbinom, koliko god mogu. Ipak, imamo jedan život i ja mislim da ga ne treba provesti u nekom baš striktno vojničkom režimu. Držim se svog motoa: Ako se lepo osećaš, nastavi da radiš to i ne menjaj ništa!

Fotografije: Facebook