Kad nebom klaparaju točkovi vatrenih kočija: Perun sa munjama donosi kišu

Da zarosi sitna rosa,
oj dudula mili Bože!
Oj Ilija daj Bože daj!
Oj Ilija moj Perune!
Daj Bože daj, daj Ilija daj!

Dolazi nam Perunov dan. Na taj dan, kod Starih Slovena bio je veliki vojni praznik. Perun je oduvek štitio ratnike i zemljoradnike. Za praznik ovog boga spremalo se osam dana, a na taj dan se mesila pogača i pilo se obredno pivo. Svaki muškarac je tog dana morao da nosi oružje. Osam dan pre praznika birala se žrtva. Obično je to bio bik, ali ako nije mogao da bude bik, bio je to petao crvene boje. Posle slavljenja Perunovog dana, osveštalo se oružje. Poput neke pozorišne predstave, Sloveni su dočaravali borbu Peruna sa Velesom, gde Perun pobeđuje.


Ako na Perunov dan pada kiša, verovalo se da je ta kiša blagotvorna i da je njena funkcija da spere sve bolesti i zlo. Perunov dan je ljutiti dan i tada ne valja raditi. Stoka se ne izvodi na ispašu, jer se verovalo da  opasne zveri poput vukova i zmija izlaze napolje. Ako na Perunov dan ne pada kiša, postoji bojazan da bi mogli da se dese šumski požari.

Perun je drevni slovenski bog groma, letnjih oluja i neba. Slično bogu Svarogu, i Perun je upravljao nebom, samo onim nižim delom, njegovom atmosferom, dok je Svarog bio bog višeg neba i vasione. Samim tim, njegove moći su izuzetno velike, a njegov uticaj na ljude nije se poptpuno iskorenio. Zato je to bog koji je, dolaskom hrišćanstva, najviše satanizovan. On predstavlja i rušitelja, pošto je on i bog vremenskih i prirodnih nepogoda. Perun je član najvećeg i najjačeg slovenskog trojstva (Triglava) zajedno sa Svarogom i Svetovidom. Smatra se da je Svarogov i Velesov brat.

Perun kažnjava one koji lažu, ne poštuju dogovor i zle ljude. Perun se vezuje za pravdu i poistovećuje se sa rimskim Jupiterom, to jest grčkim Zevsom. Ovaj bog kažnjava zle i neposlušne zatvarajući im nebeske kapije. Sloveni su se zaklinjali na poštovanje date reči i  ugovora upravo Perunu. Perun je tako proklinjao i kažnjavao svakog ko bi prekršio ono što je dogovoreno.

Perun je zamišljan kao jak i veliki čovek sa bradom koji živi na nebu. On tokom oluja putuje po oblacima u svojoj kočiji i baca munje na Zemlju, a da grmljavina potiče od kloparanja točkova kočije. Perun je imao još jedno oružjezlatne jabuke. Zlatna jabuka je bila talisman potpunog uništenja.

Te izvadi tri jabuke zlatne
I baci ih nebu u visine…
…Tri munje od neba pukoše
Jedna gađa dva djevera mlada,
Druga gađa pašu na dorinu,
Treća gađa svata šest stotina,
Ne uteče oka za svjedoka,
Ni da kaže, kako pogiboše.

Negde je Perun predstavljen sa kamenim maljem u ruci kojim gađa i pretvara u kamen sve čega se dotakne. Negde je nosio luk, koji se nekad poistovećivao sa dugom, a kad bi njime gađao, strele bi se pretvarale u munje. Uvek je predstavljan sa oklopom.

Borba Peruna i Velesa

Postoje dve legende o sukobu Peruna i Velesa. Po prvoj, Veles je ukrao Perunu žene, ljude i stoku. Veles je pokušao da se sakrije, ali Perun je našao kamen iza kog se Veles sakrio, razbio ga i pobedio. Od tad je Veles na Zemlji. Druga priča govori i o tome da je na Perunovoj svadbi sa Dodolom, boginjom kiša, Veles izdvojio Dodolu i izjavio joj ljubav. Posle toga, u sukobu sa Perunom bio je poražen i proteran na zemlju da bi na kraju našao svoje mesto u donjem svetu. Bitka je predstavljena i u prirodi. Suša je Velesova krađa, gromovi su borba bogova, a kiša Perunova milost.

Perun se vezuje za vatru i vatrene životinje. Njegove životinje su bile vatreni petao i zmaj.

Obredi posvećeni bogu Perunu bili su vezani za vatru. Pored idola ovog boga gorela je večna vatra, koja nije smela da bude ugašena. Ako bi i bila  ugašena stradala cela posluga u hramu. Sličan običaj postojao je i u staroj Grčkoj u Hestijinom hramu, kao i u Rimu, u hramu boginje Veste.

Dodola

Perun je bio i borac protiv suša. Imao je uticaj na kišu. Neke tvrdnje kazuju da je na kišu uticaj imala Dodola, Perunova žena.

Hrast

Hrast je vezan za Peruna. Kod nas se jedna vrsta hrasta zove grm, a ime je nastalo je od reči “grmeti“. Od drugih biljaka koje se povezuju sa Perunom su perunika, žalfija, kopriva, jabuka i čuvarkuća. Kad nisu imali hramove, Sloveni su se Perunu molili u gajevima, trebištima i ispod hrastova. Okupljanja Srba u novijoj istoriji uvek su bila kod grmova ili hrastova. Ne kaže se džabe da tamo gde je udarila Perunova munja raste perunika. Sem petla i zmaja, Perunove životinje su divokoza i goveče zubor.

Perunov vrh u Hrvatskoj

Mnogi toponimi nose Perunovo ime, kao što su Perunov vrh u Hrvatskoj i Perunova obala u Rusiji (kažu da je tu stao Perunov kip kada su ga po dolasku hrišćanstva srušili i bacili u reku), Perunja ves u Sloveniji, planina Perin u Bugarskoj. Postoje izreke i kletve na nekim slovenskim jezicima koje sadže Perunovo ime. “Dođavola” se na slovačkom kaže “Do Paroma“, a Parom je Perun. Na poljskom reč piorun znači grom. Kod baltičkih Slovena četvrtak se zvao perendan.

Perun je jedan od najsatanizovanijih bogova slovenske mitologije. I to ne bez razloga. Ovaj bog je bio vrlo poštovan kod Slovena, pa kad je stupilo hrišćanstvo, trebalo je što više ocrniti božanstva sa najvećim uticajem.

Svet Ilija

Dolaskom hrišćanstva, ulogu Preuna preuzima Sveti Ilija.

 

Fotografije: Wikipedia, epika.org, liveinternet.ru, meettheslavs.com, russianculture.wordpress.com, liveinternet.ru, croinfo.net, wulflund.com

 

 

Ostavite komentar

%d bloggers like this: