Tragom Sulejmanovog srca: Siget još čuva tajnu

Navršava se 450 godina od kada je sultan Sulejman Zakonodavac otišao bogu na istinu. Bio je najveći sultan Osmanske imperije i te 1566. u leto je krenuo po treći put na Beč. Ipak, smrt ga je prekinula u tom pohodu pred kraj leta. Tačnije, u noći između 5. i 6. sepetembra 1566. sultan i njegova vojska su bili pred Sigetom. Sultanova vojska brojala je 100.000 vojnika, dok branilaca je bilo neuporedivo manje – svega 2.300.

Šta se dešavalo? Osmanlije su htele da zauzmu Eger i Siget. Već se znalo da će Siget braniti hrabri hrvatski grof Nikola Zrinski. I sultan i Sokolović su dobro znali za vičnost čuvenog grofa i znali su da neće tako lako ići osvajanje Sigeta. Ipak, krenuli su na Siget, tako je naredio Mehmed paša Sokolović, a to se posle ispostavilo kao kobna greška. Zašto? Jer i to malo branilaca nije dalo grad lako. Osmanlije su čak nudile vredne darove, zlato i dukate samo da dobiju Siget. Nisu dobili grad. Branioci su izginuli, ali su i Osmanlije ginule kao mušice. Osmansko carstvo u ovoj bici izgubilo je 18.000 elitnih konjanika i 7.000 janičara. Dovoljno je da napišem da je to bila pirova pobeda za Turke i da su posle ove bitke morali da se povuku, jer su moralno posrnuli. Sem toga, tvrđavu su posle bitke obnavljali upravo Turci. O bici kod Sigeta posvetiću neki od narednih postova.

Sulejman je u poslednji pohod krenuo vrlo lošeg zdravstvenog stanja. Zato je i pao u postelju na putu za Beč. Hroničari su zapisali da je sultan samo kroz gradove jahao na konju. Drugi istoričari poput Jozefa fon Hamera tvrde da je bolovao od kostobolje. Bitka podno Sigeta je započeta 5. avgusta. Sulejman se s vremena na vreme pojavjivao pred svojim vojnicima. A onda se ukazao na konju tačno pred smrt 5. septembra, kada su ga svi pozdravili. Izdahnuo je u noći između 5. i 6. septembra 1566. u svom šatoru. Imao je 71. godinu i najduže je vladao Osmanskimm carstvom – čak 46 godina. Svedoci smrti bili su veliki vezir Mehmed paša Sokolović, lekar Kajsunizadea, koji je i konstatovao sultanovu smrt, hafize i imam. Sokolovićeva glava, ako prvog vezira, bila je u torbi. Mogli su da ga okrive za sve – za sultanovu smrt i za to što je starog i bolesnog sultana poveo u rat.

Da vojska ne bi moralno posrnula, tajnu Sulejmanove smrti je krio upravo Mehmed paša Sokolović. On je balasamovao Sulejmana i njegov drob sahranio pored tvrđave u Sigetu. Lekara koji je konstatovao smrt, Mehmed paša Sokolović je pogubio. Navodno, prema nekim istorijskim tvrdnjama, pobio je i deset hafiza na čelu sa imamom. Dugogodišnji Sulejmanov vratar Jakub aga je preminuo od tuge kad je shvatio šta se desilo. Pismo o preuzimanju vladarske pozicije poslao je novom sultanu Selimu po brzom kuriru. Kažu da su se topovi u Istanbulu ogalsili 24. septembra kada je naslednik Selim dobio vest da je sledeći na tronu.

Sokolović je mrtvog sultana je postavio da sedi, čak je toliko vešto vladao njegovim mrtvim telom i nameštao ga da niko nije mogao da posumnja. Sultanov glas je imitirao silahdar aga Džafer, a Hasan aga je samog sultana ponekad imitirao u kočijama. i Izdavao je naređenja onako kako je smatrao da bi i Sulejman to učinio, vodio je bitke umesto prvog čoveka cartva, a to što sultan ne izazi je pravdao da ga bole noge i da je umoran.

Tajna je otkrivena posle 49 dana, kada je bilo sigurno da novi sultan stiže. Molitva za duše umrlih začula se u ranim jutarnjim satima 24. oktobra „četiri konaka pred Beogradom„, kada je Sokolović bio uveren da ga novi sultan čeka u Beogradu. Žal za mrvim vođom uskoro je prerasla u bunt janičara koji su očekivali nagradu za svoje vojevanje. Pošto novca nije bilo dovoljno u državnoj kasi, umalo da janičari linčuju mrtvog sultana koga su krišom iz Beograda izneli i uputili za Istanbul.

Na mestu sahranjenog droba podignuta je džamija, koja je kasnije srušena. Branilac Sigeta Nikola Zrinski je ubijen pošto je sam izašao pred osvajače u svečanom odelu i pošto je stavio nešto dukata u džepove. Osvajači su ga onda dograbili i obezglavili ga. Prema nekim istorijskim izvorima, glava mu je stajala na koplju dva dana, kasnije sahranjena u crkvi Svete Jelene u Čakovcu. Pre toga, glava, kalpak i zlatni sat Nikole Zrinskog poslati su beglerbegu Mustafa paši u Budim, a on ih je dalje prosledio do grofa Ek fon Salma. Sokolović je zadržao štit i mač Nikole Zrinskog. Bilo je svega nekoliko preživelih branioca Sigeta i to Gašpar Alapić, hrvatski ban zadužen za vojne poslove i Ferenc Črnko, komornik koji je sve i zabeležio.

Kardinal Rišelje je opisao opsadu mađarskog zamka Siget kao „bitku koja je spasila civilizaciju„. Osmanlije su, uz velike gubitke, zauzele grad u septembru 1566. godine.

Sulejmanovo telo je prebačeno u Istanbul. Sahranjen je u Sulejmani džamiji. Srce je ostalo podno Sigeta. Turbe je srušeno 1693. po naređenju jednog austrijskog vojnika. Na tom mestu je danas katolička crkva posvećena Devici Mariji. Sadašnji istoričari i arheolozi tvrde da je to izmišljena priča koju je lansirao lokalni sveštenik 1916. godine, iz političkih razloga. U to doba, Mađarska, odnosno Austrougarska monarhija, bila je turski saveznik u Prvom svetskom ratu i bili su im potrebni simboli vekovnog prijateljstva.

Tvđava oko Sigeta nije mađarska, već turska. Mađarska je uništena 1566. Istoričari pokušavaju da odgonetnu gde je pokopano sultanovo srce. Postoji nekoliko mapa koje bi mogle da odvedu do sultanovog srca. Jedna, iz 1689. godine, čak i označava lokaciju srca, dok su druge, sačuvane u ratnom arhivu u Beču, napravljene za habsburške trupe koje su preuzele grad tokom 1680. Tu je i čitav niz informacija u arhivama Vatikana, Venecije, Budimpešte i Istanbula.

Mape vode na pogrešan trag, a kada su Habsburzi osvojili zamak 1689. godine proterali su preostale muslimane. Nemački katolici naselili su ovo područje u 18. veku, a pejzaž se dosta promenio od tada. Današnji potočić Almasi, nekada je bilo divlja bujica. Takođe, treba napomenuti i da „sziget“ na mađarskom znači „ostrvo„, koje se dizalo iz nekadašnje rečne močvare. U blizini je danas i Park tursko-mađarskog prijateljstva, a nalazi se na mestu nekadašnjeg logora Sulejmanove vojske, gde je i spomenik sultanu Sulejmanu.

Istoričari smatraju da se grobnica nad kojom je podignuto turbe, nalazila na brdu gde je tokom opsade mađarskog utvrđenja bio postavljen Sulejmanov šator. Ova istraživanja su obelodanjena pre dve godine. Za srcem se i dalje traga.

Ovaj tekst imate i u najnovijem broju Novosti Enigma.

Fotografije: Wikipedia, weaponsandwarfare.com