Veza narcisa i graničara: Magnetska privlačnost kojoj je teško odoleti

Većina ljudi bira partnere koji su im slični po iskazivanju pažnje i sa kojima su kompatibilni u odnosima.

To je slično onome što smo učili od najranijeg detinjstva. Sličan se sličnom raduje. Tako je i u odnosima. Svaki odnos zahteva posedovanje određenih veština, kao što su kako premostiti razlike, kako komunicirati, kako oprostiti jedni drugima posle svađa… Recimo da to možemo nazvati „set intmnih veština„.

Svrstavanje u grupe zavisi od intimnih sposobnosti

Shvatila sam da ljudi imaju tendenciju da se nesvesno svrstavaju u određene grupe, u zavisnosti od njihovih intimnih sposobnosti. Veoma malo ljudi bira partnere koji su više od pola koraka iznad ili ispod njih, u pogledu njihove sposobnosti da uspostave i održe uspešan odnos.

Ljubav bez granica sa graničnim poremećajem ličnosti: Volim te, razumi me! (VIDEO)

Ako je neko previše „iznad“ nas u razumevanju intimnih veština, verovatno će nas smatrati dosadnima i teškima. Ako su drugi suviše „ispod“ nas, mi ćemo biti nezainteresovani za njih.

Graničari i narcisi dele neke zajedničke probleme u intimnim odnosima

Ljudima sa ovim poremećajima ličnosti nedostaje ono što psihoterapeuti nazivaju „Odnos prema objektu“ i „Usredsređenost na objekat“

„Odnos prema objektu„ je sposobnost da se istovremeno vide i dobre i loše osobine neke osobe i prihvate da one postoje. Ova sposobnost se normalno razvija tokom ranog detinjstva kopiranjem roditelja i, što je najvažnije, kroz roditeljsko realno viđenje, prihvatanje i ljubav za ono što dete jeste, bez obzira na njegovu nesavršenost. Ova sposobost se može steći i kasnije, ako je osoba dovoljno motivisana i ima odgovarajuću psihoterapiju.

Bez „Odnosa prema objektu„, ljudi biraju dva ekstremna i nerealna gledišta kako o sebi tako i o drugima: ili su „svi dobri“ ili su „svi loši„. Umesto da ove poglede sjedine, ljudi sa poremećajem ličnosti će, čim neka osoba pokaže loše osobine, smatrati automatski da je reč o lošoj osobi, i obrnuto.

U oba slučaja, oni kao da imaju „privremenu amneziju„. Da objasnim. Ako vas osobe sa poremećajem ličnosti vide kao „dobru osobu„, oni jedino pamte stvari koje su u skladu sa tim pogledom. Ako vas vide kao „lošu osobu„, oni samo znaju za činjenice koje podržavaju taj pogled. Pošto su oba ova gledišta suviše ekstremna i netačna, ona su samim tim i nestabilna, pa pogledi na nekoga i nešto mogu vrlo brzo da se promene.

„Usredsređenost na objekat„ ima dve osnovne stavke:

1. sposobnost da se gaje pozitivna osećanja prema nekom dok se taj neko oseća povređeno, razočarano, frustrirano ili ljuto na osobu koja ga je dovela do takvih osećanja.
2. sposobnost da se održi emotivna veza sa nekim ko više nije tu. To uključuje da možete da se prisetite njegovog lica ili nekih drugih značajnih osobina koje povezujete sa tom osobom. U prevodu „daleko od očiju daleko od srca„.

Nedostatak „Usredsređenosti na objekat“ je posledica toga što ljudi sa poremećajem ličnosti nemaju „Odnos prema objektu„.

„Odnos prema objektu“ i „Usredsređenost na objekat“ mogu se smatrati intimnim veštinama

Prema psihijatrima koji su se bavili poremećajima ličnosti, nedostatak „Odnosa prema objektu“ i nedostatak „Usredsređenosti na objekat“ su odlika svih poremećaja ličnosti. To znači da je nedostatak oba elementa karakteristika intimnih sposobnosti ljudi sa poremećajem ličnosti.

Ta tako teška reč „samoubistvo“: Jebala vas „tuga do neba“! (VIDEO)

Ovi nedostaci „Odnosa prema objektu“ i „Usredsređenosti na objekat“ zapravo povećavaju verovatnoću da će se dvoje ljudi koji imaju poremećaje ličnosti (uključujući i nekoga sa narcisoidnim poremećajem i nekoga sa graničnim poremećajem) zaljubiti jedan u drugog. Manja je verovatnoća da će se ove osobe zaljubiti u nekoga bez poremećaja ličnosti.

NAPOMENA: U ovom članku koristim izraze „graničari“ i „narcisi“ kao skraćenice za ljude koji se na određen način prilagodili na njihova najranija okruženja, a koja su u odrasloj dobi postala niz obrazaca razmišljanja, ponašanja i životnih strategija koja se u psihijatriji nazivaju granični poremećaj ličnosti i narcisoidni poremećaj ličnosti. Nemam nameru da nikog uvredim. Po mom mišljenju, ljudi nisu graničari niti narcisi, ovo su imena za njihov trenutni obrazac ponašanja u odnosima i njihovom pristupu životu.

Narcisi i graničari formiraju intenzivne, brze veze

Narcisi i graničari imaju nešto zajedničko što ih upućuje na to da biraju jedni druge – oba poremećaja mogu brzo da stvore intenzivnu, romantičnu povezanost na osnovu vrlo malo informacija o drugoj osobi. Većina ljudi koji ne spadaju u graničare ili narcise daju malo vremena i sebi i novom partneru sve dok ne donesu odluku da je nova osoba u njihovom životu „ona prava„.

Međutim, graničari i narcisi se često vrlo brzo spajaju i vezuju, iako se jedva poznaju. Oni to čine iz različitih razloga. Graničari žive za ljubav. Oni se lako vezuju za nekog, jer im to dođe kao „lek“ za osećaj praznine, nemira i usamljenosti. Oni su pravi „krpelji„. Graničari odmah stvaraju snažnu povezanost i odbijaju svaku informaciju koja ukazuje da ne bi trebalo da budu sa tom nekom osobom u vezi, jer je ona loš partner za njih. Ideja o rastanku ih dovodi do straha od napuštanja, pa pronalaze razloge da ne odu, ma koliko neko bio loš po njih.

Kada se stvari pogoršaju, kao što se često dešava kada se graničar upusti u brak sa narcisom, graničar je taj koji obično ima više problema kod razdvajanja. To je zato što su ove osobe vrlo konfliktne. Jedna strana je prilično racionalna, zna da odnos ne funkcioniše i da treba da se raziđu (narcis), dok je druga strana veoma uplašena od napuštanja, jer to znači da će biti ponovo sama (graničar).

Mnogi ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti se ne osećaju spremno da se nose sa svakodnevnim životnim problemima i bivanje sa bilo kim ih čini da se osećaju sigurnije. Tako da biraju bilo koga, pre nego da budu sami.

Primer 1: Marija, Branko i most

Marija je graničarka koja pati od teške anksioznosti. Ona bukvalno razvija fobije koje je ograničavaju koliko daleko sme da ode od kuće bez supruga Branka. Branko je sklon verbalnim ponižavanjima, narcisoidni kontrol frik koji voli da Marija zavisi od njega.

Marija je krenula na terapiju sa ciljem da smogne snagu i da napusti Branka. Na terapijama je pričala da je Branko bio grub, da je kontroliše i da je emotivno nedostupan. Imali su vrlo malo zajedničkog, osim stvari koje su radili jedan za drugog. Branko je tolerisao njene strahove i slabosti, jer je uživao u tome što je jak. Time je hranio svoj ego.

Marija je tolerisala način na koji je Branko kontroliše, jer se osećala nesposobnom da sredi svoj život. Sve dok je Branko donosio odluke, ona je bila slobodna da bude bespomoćna i zavisna, kako je navikla i, na neki način, volela. Marija je na prvoj seansi rekla da više ne želi ovakav odnos. Mogla je da zamisli bolju sebe sa muškarcem koji bi bio ljubazniji i manje kritičan.

Baš kad je Marija napravila realan plan za napuštanje Branka, iznenada se kod nje razvio strah od vožnje preko mostova, a da u kolima nema nekog pored nje. Što je strah više rastao, to se sve više ponovo vezivala za Branka. Njen strah da bi sama trebalo da pređe most bila je metafora za ceo Marijin život. Njeno odlučivanje da napusti Branka bilo je ekvivalent samom prelasku mosta.

Kako je Marijin plan napuštanja postajao sve stvarniji, njeni bazični osećaji da je neprilagođena, podsvesna sećanja na napuštanje i duboka potreba za vezivanjem počeli su da se pojavljuju i manifestuju kao već pomenuta fobija.

Fobija je učinila da sve više zavisi od Branka i to čak više nego pre, jer je on bio „vozač“ u njenom životu. Marija je shvatila da će joj trebati terapija da bi se fokusirala na stare probleme koji se ponavljaju, ako ikada ponovo bude želela da bude sama i preuzme konce života u svoje ruke.

Narcisoidni razlog ostanka u vezi: Narcisi biraju svoje ljubavnike na osnovu toga da li osoba pozitivno utiče na njihov ego i sliku o njima samima. Kako potreba za potvrđivanjem ega i samopoštovanja postoji, oni nemaju želju da čekaju da bi bolje upoznali osobu koja ih zanima.

Stvari koje privlače narcise nisu osobine druge osobe koje im prijaju, niti kompatibilnost. Dokle god osoba ima visok status u njihovim očima i dokle god oni smatraju da je osoba privlačna, obično su spremni da idu punom parom i da guraju vezu. Nažalost, budući da je njihov pravi interes za osobu upravo ovaj vrlo plitak razlog, često odlaze iz veze baš kao što su je i počeli – iznenada.

Narcisisi i graničari žele različite stvari od odnosa

Narcisi i graničari mogu da se zaljube, ali će verovatno očekivati vrlo različite stvari iz veze, pa je malo verovatno da će im veza biti uspešna.

Narcisi žele stalno uzdizanje samopoštovanja – graničari žele konstantnu, bezuslovnu ljubav.

Narcisi žele da njihov partner uvek pozitivno utiče na njihov osećaj samopoštovanja, dok osobe koje su graničari žele konstantne dokaze da ih neko voli. Ove potrebe mogu da budu zadovoljene u ranoj fazi veze, ali je manje verovatno da će biti zadovoljni kada postanu više naviknuti jedno na drugo.

Primer 2: Aleksandar i Jovana

Aleksanda je, narcis egzibicionista i poslovan čovek. Odmah je bio zaveden Jovanom, veoma privlačnom i seksi ženom, graničarkom iz bogate porodice. Idealizovao je Jovanu i verovao da bi veza sa nekim tako savršenim bio raj. Mesecima je jurio Jovanu, obasipao je poklonima, izvodio na romantične večere i neprestano je govorio o svojoj potpunoj privrženosti i ljubavi prema njoj.

Jovana je bila nesigurna, a to nije pokazivala i volela je što je Aleksandar tako demonstrativan kad govori o ljubavi koju oseća za nju. Seks je bio odličan, jer je hteo da joj udovolji i činilo se da je u stanju da predvidi tačno u čemu će njegova izabranica uživati, bez da išta kaže. Oboje su bili srećni prvih nekoliko meseci. Onda, kako je vreme prolazilo, bolje su se upoznavali.

Čim je Aleksandar osetio da „ima“ Jovanu, počeo je manje da se dokazuje i da ispoljava svoju predanost. Takođe je počeo da primećuje da Jovana nije baš savršena žena za koju je prvo mislio da jeste. Aleksandar, narcis, je uvdeo Jovanine mane i to ga je navelo da prestane da je idealizuje. To ga je dovelo da manje brine, da manje pokazuje otvorenu ljubav i počeo je da pominje stvari koje je on želeo da ona uradi za njega, kao što su pranje veša i kupovina namirnica.

Jovana je počela da se oseća besno, nesigurno i nevoljeno, dok su se Aleksandrove otvorene demonstracije ljubavi prema njoj smanjivale, a zahtevi su mu se povećavali. Bukvalno se „lepila“ se za Aleksandra i tražila je zagrljaje i uveravanja u ljubav, a onda se, kad ne bi dobila očekivano, nezadovoljno i ljutito povlačila.

Počela je da flertuje sa drugim muškarcima u Aleksandrovom prisustvu u nadi da će ga učiniti ljubomornim. Aleksandar se osećao uznemireno kad je Jovana postala kao „krpelj“ i nesigurna, i besan kad je flertovala sa drugim muškarcima.

Nisu znali kako mirno da razgovaraju o ovome. Umesto toga, uzajamno razočaranje izazvalo je da se međusobno loše ponašaju i njihove svađe su eskalirale. Nepotrebno je reći da je veza uskoro došla do vrlo ružnog kraja, jer je svako od njih okrivio onog drugog za sve što je pošlo naopako.

Poenta: Graničari i narcisi se često se zaljubljuju jedni u druge, jer su na približno istom nivou što se tiče njihovih „intmnih veština„. Obe osobe su prilikom upoznavanja u ranim fazama učenja kako uspešno održati vezu.

U početku, sve može da deluje lepo, jer oboje dele sposobnost za stvaranje brzih, intenzivnih romantičnih povezanosti, a da ne gledaju pažljivo stvarnu ličnost onog drugog. Obe osobe će verovati da su dobili tačno ono što su oduvek tražili od svog novog partnera. Svako vidi onog drugog kao ostvarenje sna.

Nažalost, kako odnos napreduje, njihove osnovne razlike u načinu na koji pristupaju životu, onome što žele jedni od drugih i njihovom odsustvu „Odnosa prema objektu“ i „Usredsređenosti na objekat„, činiće njihovu vezu nestabilnom i malo je verovatno da će trajati. Postoji jedna izreka koja može da se primeni u ovom slučaju: „Ptica i riba mogu da se zaljube, ali kako će živeti zajedno?„. Mada, ne znači da ne postoji rešenje i za ove ekstreme.

Inspiracija – psychologytoday.com

Fotografije: Pexels, Pixabay, Facebook, quora.com, bustle.com, rexchimex.com, elitedaily.com, theydiffer.com