Pošto se proslava Božića polako završava, sutra se već praznuje i prva slava. Sutra je Stevanjdan ili Stjepanjdan. Sveti Stefan. Sveti Stefan je prvi od sedmorice đakona ili arhiđakon Stefan, što bi i značilo „prvi među đakonima„. On je pomagao siromašnima u Jeruslaimu. Bio je Jevrejin koji je živeo u grčkim delovima Rimskog carstva i govorio je grčkim jezikom. Bio je propovednik u Jerusalimu, pa je zbog toga kamenovan do smrti. Zato se naziva Prvomučenik Stefan, jer je prvi stradao zbog vere. U kamenovanju je učestvovao i njegov rođak Savle, kasnije poznat kao apostol Pavle ,a koji tada još nije spoznao Hristovo učenje.
Prvomučenik Stefan
Sveti Stefan je stradao iste godine kad i Hrist. Njegovo stradanje kao i njegova dela i čuda opisana su u Novom zavetu.
Sveti Stefan je pokušao da dokaže Jevrejima da su oni ubili Mesiju, na koga se vekovima čekalo. Zbog toga je imao mnogo neprijatelja. Jevreji su, da bi ga sprečili u daljem propovedanju, pribegli klevetama, lažima i lažnim svedocima. Tako su Svetog Stefana lažno optužili i uhapsili, pa je usledilo i suđenje, po sličnom scenariju kao i u priči sa Isusom Hristom. Stefan je imao nešto više od 30 godina kad je stradao, baš kao i Hrist. Njegove poslednje reči su bile: „Gospode, ne uračunaj im greh ovaj„.
Nedaleko od mesta gde su Jevreji kamenovali arhiđakona Stefana, stajala je na jednom uzvišenju Bogorodica sa Svetim Jovanom Bogoslovom. Gledajući Stefanovo stradanje, pomolila se za njegovu dušu.
Mošti Svetog prvomučenika Stefana su pronađene blizu Jerusalima 415. godine.
Danas se čisti kuća od proslave Božića
U Srbiji je kult ovog sveca vrlo razvijen. Podignuto je više od 40 hramova i crkava sa njegovim imenom. Pomen arhiđakonu Stefanu crkva daje četiri puta godišnje, a 15. avgusta se slavi Prenos moštiju Svetog Stefana ili letnji Sveti Stefan ponegde poznat i kao Stevan Vetroviti.
Postoji veliki broj narodnih običaja vezanih za Stevanjdan. Prvi među njima je da se tog dana iznosi božićna slama iz kuće. Slama se pažljivo skupi, ali se ne baca. Verovalo se da slama pomaže kod roda. Navodno, slama u njivi, u voću, u vinogradima, kod stoke ili u pčelinjacima pomaže da voće i loza bolje rode, kao i usevi, da stoka daje mleka i potomstvo, da kokoške daju više jaja i pilića, a pčele više meda.
Veruje se da božićna slama štiti od grada. U Vojvodini se božićna slama čisti odmah posle ponoći na Stevanjdan. Slamu skupljaju žene. One treba da budu tihe i da ćute, da se ne čuje kako odlazi Božić. Metla kojom je slama počišćena ne koristi se tokom godine, već se čuva, zbog zdravlja.
Slavski kolač za Stevanjdan se mesi dan pre slave i ukrašava se oblicima ptica, žita, grožđa, burićima, knjigama… Iznosi se na sto sa suvim voćem, orasima, medom, jabukama i pomorandžama (zimskim voćem). Za ovu slavu kaže se da obeležavaju škrtice i cicije, jer gosti posle božićnog slavlja ne mogu mnogo da pojedu i popiju.
Fotografije: opanak.net, niskevesti.rs, poljoforum.rs, rtvgalaksija.rs, Wikipedia, bnr.bg, Instagram
Mogu vam se dopasti i ovi članci
-
Sveti Joakim i Ana: Poklonite nešto crveno, udelite siromašnima i klonite se svađa
-
Dan zaljubljenih: Malo ste preterali – slavite ljubav svaki dan! (VIDEO)
-
Sveti Vasilije Veliki i Hristovo obrezivanje: Danas bez svađa i uz spremanje vasilice (RECEPT)
-
Rođenje Bogomladenca: Obucite nešto novo, izmirite se sa svima sa kojima ste se posvađali i radujte se! (VIDEO)
-
Sveti Nikola – zaštitnik dece, mornara i siromašnih: Svetac koga slavi cela Srbija