Resavska pećina: Čuvar tajni slovenske prošlosti

Resavska pećina nastala je pre mnogo godina, pre nego što su bogovi počeli da vladaju svetom. Već decenijama je obilaze turističke grupe i đačke ekskurzije, a na turističkoj mapi se kotira kao mesto od posebnog značaja.

Lepote ove pećine priroda je stvarala hiljadama godina, toliko ih je bilo da se i sama zabrojala i ne zna koliko dugo Resavska „tamnica“ čuva priče o mrakačama protiv kojih su se još u ono davno vreme u osvit nove, hrišćanske vere borili naši preci.

Priča o Resavskoj pećini znanoj još i kao Divljakovačka podseća na priču o kosingasu Gavrilu, koji je uoči Kosovske bitke poveo vitezove reda Zmaja u borbu protiv sila tame. Radnja trilogije pisca Aleksandra Tešića smeštena je u ove krajeve i, čini se, baš u Resavskoj pećini su se krili Hromi Daba, vojska psoglavih i todoraca. I sve njih uznemirio je dolazak jednog Boga, poremetilo im planove da zavladaju slovenskim narodima. I dok su Osmanlije dizale šatore i oštrile sablje na Balkanu, vitezovi reda Zmaja su staru veru i sile mraka vraćali tamo gde su sad – u zaborav. Bilo da jeste ili. pak nije, sloboda svakog od nas je da pomisli da je baš ova pećina poslužila kao inspiracija za nastajenje romana „Kosingas„.

Za pećinu se oduvek znalo, ali su je planinari zvanično „otkrili“

Lepa priroda uspela je da čudesa Divljakovca, brda u kome je skrivana pećina, sačuva sve do kraja 20. veka, sačuva tek za ponekog. Slučajnog putnika ili čobanina koji se krio od kiše. Meštani sela Jelovac pod brdom kažu da se za pećinu oduvek znalo i da su često pastiri dolazili tu da teraju ovce na ispašu. Ali, kako kažu, nepoznato je da li se iko ikada zavukao dovoljno duboko u nju, sve dok nisu došli speleolozi zadivljeni otkrićem amatera Ratka Miloradovića, predsednika planinskog društva „Beljanica„, koji je davne 1962. prvi put ušao u pećinu.  Iako je kasnije sva zasluga oko Divljakovačke, to jest Resavske pećine pripisivana spelologu dr Jovanu Petroviću, profesor je uvek govorio da nije on ušao prvi u pećinu, već njegov „kolega“ Milloradović. U kraju, Resavsku pećinu nazivaju „Ratkovom pećinom„.

Kraj ima više od 200 pećina

Istraživanja u ovom kraju Srbije su se nastavila, pa je do 2002. u podnožju Beljanice otkriveno više od 200 pećina. Resavska pećina je prirodno dobro od nacionalnog značaja i u vreme stare Jugoslavije imala je i do 200.000 posetilaca na godišnejm nivou. Danas je taj broj drastično smanjen i znosi do 50 duša, takođe na godišnjem nivou.  Pećina je duga 4500 metara i temperatura u njoj je uvek ista – sedam stepeni.  Prema otkrićima, tu je nekada živeo praistorijski čovek i tu je pronađeno oružje i ognjište. To mesto u pećini se naziva Predvorje istorije. Tu su i Ulazna dvorana, Bobanova dvorana, Dvorana kipova… Pećinu krase brojne figure koje je priroda milionima godina vajala.  Sve to sada je dostupno čoveku.

A onda kad se iz tame ponovo ukaže svetlo, misli ponovo vuku ka mašti i razmišljanju kako je bilo jednom kosingasu kad iz tame ponovo ugleda svetlost. Pećina će ostati da čuva priču i tajnu da li je ikada skrivala zle duhove slovenske pošlosti.

Fotografije by Saskafotosaska – sopstveno delo, CC BY-SA 3.0, Wikipedia