Priča sa vrha Gardoša: Milenijumska kula i Sibinjanin Janko

Ovo je priča o Milenijumskoj kuli. Jedna pomalo tužna i zaboravljena priča, loše interpretirana. U Milenijumsku kulu se mnogi Zemunci kunu, tu beleže svoje trenuke i često je posećuju. A često je i nazivaju i kulom Sibinjanin Janka ili Janoša Hunjadija. Na žalost, ova kula i Sibinjanin Janko nemaju veze i deli ih dobrih 440 godina. Jedino što im je zajedničko je ugarsko poreklo.

Hiljadu godina vladavine Ugara

Milenijumska kula krasi Gardoš od 5. avgusta 1896. godine. Svečano otvaranje je bilo 20. avgusta. Sagrađena je da bi označila i obeležila 1000 godina vladavine Ugara na ovim prostorima. Zato se i zove Milenijumska kula. Kada je kula izgrađena, na vrhu je stajao orao sa raširenim krilima koji je gledao na Beograd, jer je i Beograd bio deo burne istorije Ugarske, ali u trenutku nicanja kule ostao je samo pusti san Mađara. Zato je taj orlovski preteći stav je delovao kao neka poruka. Kula je visoka 36 metara, a raspon orlovih krila iznosio je četiri metra. Orla danas nema. Jasno je i zašto.

Sem ove kule, duž Hrvatske i Mađarske postojale su još četiri identične građevine. Međutim, i ovo je samo deo mita. Milenijumska kula je jedna od sedam spomenika potpuno različite arhitekture kojim je Ugarska htela da obeleži svoju hiljadugodišnju državnost. Naime, prema legendi, Mađarska je nastala spajanjem sedam plemena, pa je zbog toga bilo simbolički važno podići i sedam spomenika. Dva posvećena ovoj godišnjici izgrađena su u Mađarskoj, u gradovima Opustaser i Panonhalm, dva u Slovačkoj u gradovima Nitra i Devin, jedan u Ukrajini, kod grada Muhatčevo, jedan u Rumuniji, kod Baroševa i ovaj sedmi je na najjužnijoj tački, u Zemunu. Glavni Milenijumski spomenik podignut je u Budimpešti i nalazi se na Trgu heroja.

Do današnjih dana, osim Zemunske kule, opstali su još samo spomenici u Mađarskoj – u Panonhalmu i Opustaseru. Ostale kule su porušene nedugo pošto se završio Prvi svetski rat, a Ugarsko kraljevstvo raspalo. Sudbina rušenja ne bi zaobišla ni ovu zemunsku kulu, jer je posle Prvog svetskog rata obnovljena. Za vreme rata bila je mesto odakle se pucalo mitraljezima. Onda ostavljena na milost i nemilost vremenu. Doduše, hteli su Mađari za vreme Drugog svetskog rata da vrate svoje nekadašnje teritorije ušavši u Banat, ali se na htenju samo završilo. Zato je kula, iz osvetničkih razloga, posle još jednog rata, puštena da trune. Danas je obnovljena, jer je u međuvremenu postala neodvojivi deo Zemuna i njegov simbol.

Milenijumska kula predstavlja jedini takav spomenik Ugarske carevine, koji je ostao na teritoriji drugih država.

Od Taurunuma do Zemuna

Vratiću se u daleku prošlost, za trenutak. U trećem veku su Zemun naselili Skordisci, keltsko pleme i dali su mu ime Taurunum. To ime se vezuje i za Rimljane koji su boravili na ovim prostorima i čiji su sarkofazi nađeni na tlu Zemuna. Čak postoje i tragovi vinčanske kulture na ovom prostoru. Ime „Zemun“ naselje dobija dolaskom Slovena, najverovatnije po kućama – zemunicama. Ime potiče od reči „zemlin“ što znači „zemljan„. Austrijsko ime je Semlin, a mađarsko Zimony. Pisani dokazi o naselju i tvrđavi datiraju iz devetog veka, a tvrđava je porušena dva veka kasnije, kada su Krstaši prošli ovim putem u svoj Prvi krstaški rat. U to vreme se zvao Malevila – „loš grad„.

Navodno, pošto su Ugari zauzeli Beograd 1127, oni su od beogradskog kamena napravili zemunsku tvrđavu. A onda je Manojlo I Komnin srušio zemunsku tvrđavu 1157. i od tih ruševina obnovio beogradske zidine. Na Gardošu je postojala srednjevekovna tvrđava čiji se ostaci i danas vide. Ostaci tvrđave su i danas u relativno očuvanom stanju i to kod Zemunske bolnice. A Gardoš, prema jednom tumačenju, je reč slovenskog porekla što znači „grad“ kojoj su Mađari dodali nastavak „oš„. Po drugom tumačenju, Gar – doš je naziv za groblje, jer su na tom mestu pronađeni keltski grobovi.

Činjenica je da Osmanlije nisu imale mnogo „sluha“ šta je Beograd, a šta Zemun, pa kad su rušile jedan grad, ni drugi nije ostao pošteđen. Zemun su Turci razorili 1397. godine. Ugarski kralj Žigmund Luksemburški je Zemun 1411. predao despotu Stefanu Lazareviću, a 1441. je Zemun došao pod upravu Đurđa Brankovića. Kada su Turci osvojili Beograd 1521, nekih mesec i po dana ranije osvojili su i Zemun, tačnije 12. jula 1521. Branioci Zemuna su pobijeni na čelu sa Markom Skoblićem. Skoblić, hravtski branitelj završio je pod slonovim stopama, jer nije hteo da se pokloni turskom sultanu.

Zašto zvone zvona u podne?

Mitovi i legende su neizostvani deo i ove priče. Jedna od legendi je da iz podruma Milenijumske kule vodi tunel kojim se, ispod Dunava, može stići do tvrđave na Kalemegdanu.

E sad, kakve veze ima Sibinjanin Janko sa Milenijumskom kulom i odakle on u njenom nazivu? Nema nikakve, a ljudi vole da pričaju priče, pa makar bile i neistinite. I vole da izmišljaju i stvaraju bajke. Tako su u svom maštanju zamislili da je Sibinjanin Janko umro baš na mestu gde se nalazi današnja Milenijumska kula.

DAN KADA SU SRUŠENE KAPIJE EVROPE: TOPOVI PRESUDILI VIZANTIJI (VIDEO)

Elem, davne 1456. godine sultan Mehmed II el Fatih (Osvajač) rešio je da osvoji Beograd, kao što je tri godine ranije osvojio Carigrad. Beograd je branio i Sibinjanin Janko. Ovaj ugarski junak je sa svojim braniocima presreo tursku flotu kod današnjeg restorana „Šaran“ i potpuno ih porazio. Ista sudbina je čekala i Turke koji su napadali Beograd.

Velika bitka odigrala se 22. jula 1456. i Sibinjanin Janko je uspeo da odbrani grad. Od tog vremena, crkvena zvona svih hrišćanskih crkvi, po naredbi pape Kalista III, pozivala su vernike da se mole za branioce i zvonila su u podne. Ipak, vest o pobedi je stigla pre, pa su se zvona poistovetila sa uspehom i odbranjenim Beogradom. Ta naredba nikad nije ukinuta i dan danas zvone zvona u podne na svim katoličkim crkvama. O toj bici imate u tekstu ispod.

GODIŠNJICA VELIKE ODBRANE BEOGRADA: I DANAS ZVONA ZVONE U PODNE

Tada je ranjen ugarski vojskovođa, Sibinjanin Janko. Prebačen je u Zemun. Tamo je i preminuo 11. avgusta u jednoj od zemunskih kula od posledica ranjavanja, ali i kuge koja je zavladala zbog mnogobrojnih leševa koji su se gomilali u šancima.

Te kule više ne postoje. Vekovima ih nema. Postoji ova jedna. Milenijumska. A crkve i dalje zvone u podne. Oslušnite.

 

Inspiracija – dnevno.rs

Fotografije: Đorđe Jojkić, vidovdan.org, Pinterest, Wikipedia, „Zemun 1608“, Zbornik „Vojvodina“, knjiga 1, fototipsko izdanje, PROMETEJ, Novi Sad, 2008,“Panorama Zemuna 19. vek“ – staresrpskeslike.com, socijalistickaomaldinazemuna.blogspot.com