Poslednji dan Hrsitovog života: Verovanja, priče i običaji koji prate Veliki petak

Veliki petak se još naziva i Strasni petak. To je hrišćanski praznik koji predstavlja stradanje Isusa Hrista, njegovo umiranje radi spasenja sveta razapinjanjem na krst. Ovu priču, ipa,k krećem sa tradicijom bojenja jaja za Uskrs. Jer, posle Velikog petka dolazi najradosniniji hrišćanski praznik – dan kada je Isus Hrist vaskrsao. To je temelj hrišćanstva.

Kao detetu, otac mi je ispričao priču koju je on čuo od svoje bake. Prema toj priči Marija Magdalena je došla u Rim da propoveda Jevanđelje. Stigla je tako do cara Tiberija kome je na poklon donela korpu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje. Svoju tvrdnju obrazložio je da je to nemoguće, kao što je nemoguće da jaja u korpi promene boju. Marija Magdalena je na to rekla: „Hristos Vaskrse“ i sva jaja u korpi postala su crvena.

Druga priča je o stražarima koji su čuvali Hristov grob i jeli pečenu kokošku. Jedan od njih se stalno plašio da bi Hrist mogao da oživi, pa su ga drugi stalno ismevali. Pošto je bio dosadan sa svojim strahom, drugi vojnici su mu rekli da će se to dogoditi kada pečena kokoška koju su jeli poleti i snese crveno jaje. Odjednom, kokoška je poletela i snela crveno jaje. U tom trenutku se i Hrist se uzdigao i poleteo ka nebu.

Treća priča je vrlo slična prvoj, a glasi da su se građani Jeruslalima stalno ismevali hrišćane da Hrist nije vaskrsao, jer je to nemoguće, kao što je nemoguće da kokoške snesu crvena jaja. Sledeće godine na Vaskrs kokoške u Jerusalimu su snele crvena jaja.

Prema jednoj staroj priči, postojalo je gnezdo grlica ispod krsta na Golgoti na kome je razapet Isus Hrist. Pošto je razapet, njegova krv je pala na jaja u gnezdu i tako ih obojila.  Od tada postoji običaj farbanja jaja na Veliki petak.

Postoji priča u Šumadiji koja se prepričava. Po toj priči su žene bojile jaja i tako su spasile Isusu život. Isusa su jurili vojnici. One su videle Hrista kako beži pa su, da bi omele vojnike, brzo ofarbale jaja. Vojnici su zastali u čudu, pošto nikada ranije nisu videli takav običaj. Naravno, Isus je pobegao. One su blagoslovene, a običaj farbanja jaja je ostao.

Bez obzira na sve priče i običaje jaja se na Veliki petak farbaju kao sećanje na Hristovu nevino prolivenu krv i njegovo vaskrsenje. Jaja su simbol rađanja. Kada se ljuska slomi, iz njega izlazi novi život.

Tradicija farbanja jaja veoma je stara kod nas i potiče iz paganskog vremena. Bojenje jaja za Uskrs pominje se prvi put u 12. veku. U Srbiji se bojenje jaja za Uskrs prektikuje od 16. veka.

Jaja svi povezuju sa kokom, međutim, uskršnja jaja se vezuju za zeca.  Zeka nema nikakve veze sa crkvom, niti sa pravoslavljem, pa nam je ovaj običaj stigao sa zapada, a zapad ga je preuzeo iz paganstva.

Uskršnji zeka označava plodnost i ponovno rađanje. Spajanje zeca sa jajima i Uskrsom, prema nekim navodima, desio se početkom 16. veka u Nemačkoj. Tamo su deca iščekivala dolazak „Oschter Haws„-a,  zeca koji na uskršnje jutro polaže obojena jaja u gnezda.

Ovaj običaj su nemački doseljenici preneli u Ameriku početkom 19. veka, a potrošačko društvo je učinilo svoje. „Oschter Haws„, „Easter Bunny„, ili „Uskršnji zeka“ postao je najveći komercijalni simbol Uskrsa.

Poslednji trenuci Hristovog života

U noći između Velikog četvrtka i Velikog petka, Isus Hrist je mučen i bičevan. Pontije Pilat, rimski namesnik u Jerusalimu, je predao Isusa narodu obrazloživši svoju odluku time da ne može da ga osudi, jer nije našao nikakvu krivicu i da je Isus nevin. Jevreji su zato primenili lukavstvo govorivši da se Isus buni protiv imperatora, sebe proglašava carem, a za takav greh Rimljani moraju da ga kazne. Taj događaj se desio uoči Pashe, najvećeg jevrejskog praznika. Običaj je bio da se jedan zatvorenik pusti na slobodu. Pontije Pilat je pitao narod koga da oslobodi – Isusa Hrista ili Varavu, razbojnika koji je ubio nekoliko rimskih vojnika. Narod se odlučio da Pontije Pilat oslobodi za razbojnika. Tako je Isus završio na krstu.

Hristu je stavljen venac od trnja na glavu, a na leđima je nosio svoj krst do Golgote. I dan danas postoji ta ulica u Jerusalimu i zove se Ulica bola. Dok je Hrist prolazio, narod ga je pljuvao i psovao. Na putu mu se našao jedan dobar čovek, Simon iz Kirineje, koji mu je pomogao da iznese krst. Na brdu Golgota su bila postaviljena tri krsta. Na jednom je razapet Isus Hrist, a na druga dva su razapeti razbojnici. Hristov krst je bio u sredini. Kad je, oko tri sata po podne, po našem računanju vremena, Hrist izdahnuo i predao duh svom ocu, sva priroda digla se protiv nepravde. Nebo se pomračilo, zemlja je počela da se trese, otvorili su se grobovi. Zavesa u hramu se pocepala odozgo na dole. Kamenje se, uz strašan prasak, raspadalo. Stene su pucale.

Pored krsta je ostala Hristova majka sa apostolom Jovanom i Marijom Magdalenom. Josif iz Arimateje, stanovnik Judeje koji je svoj grob ustupio Hristu, je otišao da moli Pontija Pilata da Hrista skinu sa krsta ne bi li ga sahranili. Pilat je dozvolio da Hristovo telo skinu sa krsta. Telo su umotali u platno i odneli su u grobnicu. Grob je bio uklesan u steni. Kad su položili Hristovo telo, na ulaz su postavili veliki i težak kamen. Rimljani su postavili straže pored, jer su se uplašili  da hrišćani ne uzmu telo.

Crkva, običaji i verovanja

U vreme kada je Hrist umro  u svim pravoslavnim hramovima se iznosi crvena plaštanica. To je platno koje predstavlja Hristovu sahranu. Plaštanica se postavlja ispred oltara, na posebno ukrašen odar, koji predstavlja Isusov grob. Vernici u redu prilaze plaštanici i celivaju je. U nekim našim krajevima, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na kome je položena plaštanica. Po narodnom verovanju, prilikom provlačenja treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena.

Na Veliki petak se strogo posti, hrana se sprema na vodi, nema muzike, niti veselja. Na jelovniku nema ribe i ulja, čak je poželjno ništa ne jesti.

Žene ne smeju da uzimaju iglu u ruke na Veliki petak, jer se veruje da će dobiti plikove po rukama. Na Veliki petak se ne loži vatra i ne kuva se. Čak se ni hleb ne mesi. Narod veruje da je na Veliki petak najbolje kalemiti voće, jer sve što se toga dana nakalemi, prima se. Na Veliki petak nije dobro jesti ni koprive.

Ko ima problema sa stomakom i ko pati od bolova u stomaku treba na Veliki petak da ulovi zeca, da ga odere i njegovu kožu da stavi na bolno mesto, pa će bol, navodno, proći. Verovanje kaže i da žena koja nije rađala, a želi da rodi, treba od zeca ubijenog na Veliki petak da okusi malo krvi, pa će posle imati dece.

Od velikog četvrtka do Uskrsa ne čuju se zvona na crkvama, jer su ona u pravoslavnoj veri simbol radosti. U nekim delovima Srbije veruje se da će devojke koje na današnji dan ukradu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk u noći između Velokog petka i Velike subote sanjati svog budućeg muža. Veruje se i da na Veliki petak valja prati kosu, jer onog ko opere kosu neće boleti glava, kao i da kuću valja malo pomesti metlom. Tu metlu treba baciti, jer sa njom izlaze i svi zli dusi iz kuće.

Fotogrfije: Tumblr, Pixabay.com, christianity.com, flipboard.com, hkv.hr