Poklanjamo knjige: Rastko Petrović – najveći srpski avangardni pisac

Rastko Petrović je jedan od najznačajnijih srpskih avangardnih pisaca, a njegov književni opus, svojom obimnošću i raznovrsnošću je jedinstven primer u našoj književnosti.

Rastko Petrović je jedan od najznačajnijih srpskih avangardnih pisaca, a njegov književni opus, svojom obimnošću i raznovrsnošću je jedinstven primer u našoj književnosti.

Ne samo što se oprobao u velikom broju književnih vrsta – od lirske i lirsko-epske poezije, preko priča i romana, drama, do putopisne i esejističke proze – već je u okviru jednog književnog dela upotrebljavao najrazličitije žanrove i stilove. U njegovim pesmama vide se prozni elementi, u prozi su česti stihovi.

U svoja dela unosio je nefikcionalnu građu kao što su dokumenta i citati. Dela Rastka Petrovića uvek prevazilaze jednostavnije žanrovske odrednice, pa ih i nije lako klasifikovati.

Borba za umetnost

Pertović, kao jedno od devetoro dece rođeno s kraja 19. veka nije bilo lako da se izbori za svoj status umetnika. Ipak, nije bio jedini i njegova sestra Nadeždu Petrović, čuvena slikarka je mučila istu muku, pa se opet izborila za svoj status u srpskoj umetnosti.

Rastko je ostao upamćen po književnom delu, ali i po diplomatskom službovanju u ime Kraljevine Jugoslavije. Politička situacija uticala je i na njegovo delo.

Prelazak preko Albanije iznedrio roman “Dan šesti”

Kao sedamnaestogodišnjak, zajedno sa porodicom prešao je u Albaniju. Posle povlačenja sa vojskom preko Albanije, otišao je u Pariz gde je studirao prava, književnost i istoriju umetnosti. U Parizu se upoznao sa avangardnim umetničkim i književnim krugovima, među njima i sa budućim nadrealistima.

Roman “Dan šesti” je nastao tokom tridesetih godina 20. veka u Americi, ali je prvi put objavljen tek 1961. To je jedan od najboljih srpskih romana koji govori o Prvom svetskom ratu. Rastko Petrović je stvorio moderno delo koje ima centralno mesto u istorijskom razvoju srpskog romana.

Pod njihovim uticajem 1921. napisao je roman “Burleska gospodina Peruna boga groma” o životu staroslovenskih božanstava. U romanu razbija do tada ustaljeno jedinstvo vremena, prostora i radnje.

Odmeće se od starog stiha

Po završetku studija prava, Rastko Perović se vratio u Beograd, gde je 1922. objavio knjigu “Otkrovenje“. U ovoj knjizi, on napušta sva obeležja starog stiha. Razgradio je jezičku strukturu da bi dopreo do izvanpojmovnih sadržaja. Pod snažnim uticajem psihoanalize, prešao je na bavljenje podsvesnim i metafizičkim.

Knjigom “Otkrovenje” definisao je novu stilsku odrednicu – pravoslavni ekspresionizam. Dve godine kasnije, postao je jedan od urednika nadrealističkog časopisa “Svedočanstva“, u kome objavljuje eseje i kritike, a u poslednjoj svesci i originalan crtež Pabla Pikasa, koji mu je slikar poslao iz Pariza. Bio je i likovni kritičar.

Rastko Petrović se oduševljavao starijim, izvornim oblicima umetničkog i duhovnog izraza, a njih je pronalazio kako u našoj narodnoj književnosti tako i u primitivnom stvaralaštvu afričkih i američkih domorodaca. U svoja dela unosiće raznolike žanrove usmene tradicije: obredne pesme, razbrajalice, bajalice, legende, predanja.

Ova vrsta pesništva nastala je na verovanju da se prirodne i natprirodne sile mogu savladati magijom reči. Čini se da je upravo verovanje u neograničene mogućnosti jezika ono što je Rastka Petrovića najviše zanimalo.

Diplomatija kao drugi poziv

Diplomatijom je počeo da se bavi 1926. kada ga je Vlada Kraljevine Jugoslavije poslala u Vatikan. Početak diplomatske službe ga nije omeo u književnom radu. Počinje da se interesuje za egzotične predele i narode. Otišao je na putovanje u Afriku, gde beleži veliki broj fotografija i crteža. Objavljuje putopise “Afrika” 1930. i “Ljudi govore” 1931. godine.

Svoje doživljaje iz Afrike verno je preneo. Pisac se susreo sa divljim životinjama, ljudožderima, rizikovao da se razboli od malarije i gube, ili da se otruje lošom vodom i hranom. Međutim, čini se da sve to Rastka Petrovića nije brinulo mnogo, jer je on, prema pisanju, Afrikom oduševljen.

Pisao je o domorodačkom načinu života, o njihovim kućama, odeći, hrani, plemenskom uređenju, odnosima muškaraca i žena, verovanjima, strahovima, ritualima, obredima, fetišima. Sve ovo je Petrović preneo bez imalo kritike i tu se prepoznaje njegova simpatija, ljubav i razumevanje za ove ljude. On je predstavio i nesreću tog sveta, bedu i siromaštvo, bolesti, i, naročito, poguban uticaj belačke civilizacije.

Putopisi i iz drugih zemalja

U raznim časopisima Perović je ostavio veliki broj putopisa iz Makedonije, Dalmacije, Srbije, Španije, Turske, Libije i Italije. Izdavačka kuća “Portalibris” sabrala je sve ove Petrovićeve putničke zapise u jednu knjigu – “Putopisi“. Pored ličnog putničkog iskustva, “Putopisi” donose i zanimljive priče o ljudima, običajima, mestima i predelima, kulturnim spomenicima i umetničkim delima. Pisac u opisima varira od duboko emocionalnog i patriotskog, preko šaljivog, ponegde ironičnog do posve kritičkog.

Diplomatski spisi

Rastko Petrović bio je diplomata i tokom svoje duge diplomatske karijere sastavio je brojne izveštaje, telegrame, pisma, koja je iz Rima, Vašingtona i Čikaga slao vladi u Beogradu. Te diplomatske prepiske danas predstavljaju važan izvor informacija za proučavanje istorijsko-političkih prilika kod nas i u svetu između dva rata. Izdavačka kuća “Portalibris” u knjizi “Diplomatski spisi” donosi ove Petrovićeve izveštaje, ali i drugi, privatni deo njegove prepiske, pisma koja je slao Milanu i Milici Rakić, kroz koja se intimnije može upoznati Rastko Petrović.

Od 1935. godine bio je vicekonzul u Čikagu, a onda i prvi sekretar ambasade. U Americi je ostaje sve do sloma Kraljevine 1945. godine, gde i umro 1949. ne dočekavši objavljivanje svog najobimnijeg dela, romana “Dan šesti“.

A sad – “Portalibrisovo” darivanje!

Ovom prilikom izdavačka kuća “Portalibris” i njihova edicija “Otrgnuto od zaborava” i “Rokselanin kofer” poklanjaju po jednu knjigu Rastka Petrovića. Prvo dvoje koji ispod članka na blogu (ne na Fejsbuku) navedu bar dva Petrovićeva romana spomenuta u ovom tekstu dobiće po jednu knjigu.

Inspiracija – plato.rs, portalibris.rs

Fotografije: kultivisise.rs, secanja.com, markat.rs, blic.rs, novosti.rs

5 thoughts on “Poklanjamo knjige: Rastko Petrović – najveći srpski avangardni pisac

  1. Ovo je prvi put da na nekom blogu naiđem još na poklanjanje knjiga. Sjajna ideja, možda još neko krene da čita Ratkove genijalne knjige. Hvala ne treba mi ni Dan šesti, a ni Burleska gospodina Peruna… ali mi se svidela ideja. Imate na blogu dosta pprovokacija, ali mi se ova najviše dopala. Dobre želje za dalji uspeh bloga!

    1. Hvala Vam, ima dosta provokacija, ali mi nije prvi put da poklanjam knjige 🙂 Žao mi je što ljudi ne čitaju. Sve najbolje Vam želim!

Ostavite komentar

%d bloggers like this: