Poklanjamo knjige: Branislav Nušić – svevremenski sarkastični kritičar društva

Branislav Nušić za mnoge je komediograf, za mene je bio ciničan pisac oštrog pera i reči. Nušić, pravog imena Alikibijad Nuša, rođen je u cincarskoj porodici. Kao dete je bio vrlo nemiran u školi. S druge strane, to je pravdao otresitošću i bistrinom.

Vispreni Nušić

Kad su na času srpskog jezika obrađivane poslovice, Nušić je bio nestašan i nije pazio šta nastavnik govori. Za kaznu, profesor ga je prozvao da kaže primer neke poslovice. Na to, mladi Nušić kao da je već imao spreman odgovor: „Koliko budala pita, ni 100 pametnih ne mogu da mu odgovore“. Nastavnik se našao začuđen. Nije znao da li Nušić ovom poslovicom cilja na njega, pa je rekao: „Da čujem još jedan primer, Nušiću“.

• Pametnom je dovoljna i reč, mirno će Nušić. Pošto je shvatio da ga Nušić začikava pred razredom, besni nastavnik je otišao po upravitelja škole. Vraćajući se sa društvom, s vrata je rekao: „Da te čujem sada Nušiću!“

• Nesreća nikad ne dolazi sama, i na ovo je odgovorio u svom maniru vispreni Nušić.

Ljubav – izvor patnje

Branislav Nušić je, kao mlad momak, bio zaljubljen u Milicu Terzibašić, lepu Beograđanku s Topčiderskog brda. Kada se Milica razbolela, Nušić je odmah zamolio svog dobrog druga lekara da je pregleda i leči. Lekar ne samo da ju je izlečio nego ju je i zaveo. Milica i mladi lekar ubrzo su se venčali, a Nušić je strašno patio.

Međutim, uskoro je dobio priliku za slatku osvetu. Pozvan je da u „Gradskoj kasini“ održi predavanje o ljubavi. U prvom redu sedeli su Milica i njen suprug, bivši Nušićev drug. Bio je to prvi piščev susret sa njima posle venčanja.

Predavanje je Nušić započeo konastatacijom:

• Šta je to ljubav? To je tragična priča u kojoj izvesna gospođica voli jednog, a uda se za drugog.

Bračni par je istog momenta napustio gledalište.

Uslov za brak

Kada je prosio Darinku Đorđević, konzulovu ćerku, Nušić joj je postavio uslov. Ženiće se, ali da mu Darinka dozvoli da zadrži bar jedan svoj porok – kocku, piće ili žene.

Pametna je bila mlada Darinka. Razmišljala je: „Ako bi izabrala kocku, otišla bi kuća. Ako izabere piće, uz kuću ode i zdravlje. Najbolje je, mislila je ona, da ga pusti da juri žene„. Čim je potpisala da je saglasna s tim, venčali su se u manastiru kod Bitolja. Ipak, svoju „Autobiografiju“ Nušić je završio rečima  „posle ženidbe, čovek i nema autobiografije“.

Jednom je Nušić na konju pokušao da uđe u Ministarstvo inostranih dela, kada se dešavala demonstracija zbog okupacije Bosne i Hercegovine. Skupštinski portir molio ga je da to ne čini, a Nušić mu je u svom stilu odgovorio: „More pusti, Jovo, nije ovo prvi ni poslednji konj koji ulazi u ministarstvo“.

Krava ili gospođa?

Nušić je jednom prilikom završio na sudu zbog toga što je uvredio neku gospođu, nazvavši je kravom. Sudija mu je zbog toga odredio novčanu kaznu. Nušić je kaznu platio, a pre nego što je izašao iz sudnice, postavio je sudiji jedno pitanje u svom stilu:

• Gospodine sudijo, a kada bih ja kravi rekao da je gospođa, da li bih i onda bio kažnjen?

Naravno da ne biste bili kažnjeni u tom slučaju, odgovorio mu je sudija. Tada se Nušić okrenuo ka ženi koja ga je tužila i rekao:

• Doviđenja, gospođo.

Počiva u piramidi

Čak je i grob gde je Nušićsahranjen neka vrsta misterije i anegdote. Branislav Nušić počiva na beogradskom Novom groblju, a grob mu je piramidalnog oblika. Postoje razne teorije zašto je to tako.

Po jednoj grob mu je takav, jer je Nušić bio važan masonski član. Po drugoj više nušićevskoj je „da mu ptice ne bi kakile po grobu„.

Treća, ali mnogo realnija govori o tome da su posle Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata palim junacima tako dizani spomenici – u obliku pramide. Na žaloist, Strahinja ban Nušić, sin jedinac čuvenog komediografa je bio jedan od palih junaka. Bio je jedan od 1300 kaplara, dobrovoljac, poginuo u Kolubarskoj bici.

Potpuno je jasno zašto se opredelio za satiru i sarkazam. I zašto njegove knjige su opis društva u svim vremenima.

Omiljeni srpski komediograf u „Portalibrisu“

Branislav Nušić jedan je od najplodnijih i najvoljenijih srpskih 
književnika, i gotovo da nema književnog žanra u kom se nije oprobao – 
od komedija i drama, preko romana i memoara, pripovedaka sve do 
žurnalskih tekstova i kozerija. Ne samo da je jedan od naših 
najigranijih pozorišnih komediografa već su njegova dela od 1950. godine 
do danas adaptirana u više od 50 televizijskih i bioskopskih filmova. 
Uvek aktuelan, duhovit, komičan, Nušić nam u svojim delima drži ogledalo 
u kome – čak i ako ne priznajemo da vidimo sebe – vidimo društvo koje 
nas svakodnevno okružuje.

„Porthalibris“ je ponosan što ponovo izdaje celokupna dela Branislava
Nušića. U svojoj izdavačkoj delatnosti do sada smo objavili već 
četrnaest knjiga Branislava Nušića, a u pripremi su i ostala njegova 
dela.

Nasmejte se uz besmrtne likove Živke minstarke, zeta Čede i počasnog 
konzula Nikaragve („Gospođa ministarka„), Jerotija Pantića, pisara Žike i
Alekse Žunjića, sreskog špijuna („Sumnjivo lice„), Mileta Vrapca, Mite
Trte i Epitimije, žene okružnog načelnika („Hajduci„), ili otkrijte čitavu
galeriju nepravedno zasenjenih junaka koji paradiraju Nušićevom 
pozornicom u komedijama „Ožalošćena porodica„, „Pokojnik„, „Dr„, „Male scene„, „Beograd, nekad i sad“ i brojnim drugim delima.

Izdavačka kuća „Portalibris“ u svojoj značajnoj ediciji „Otrgnuto od
zaborava„, posvećenoj očuvanju srpskog književnog i jezičkog nasleđa,
ravnopravno objavljuje ne samo klasike srpske književnosti nego i 
nepravedno skrajnuta i zaboravu ostavljena dela srpskih pisaca.

Prvi april prilika je da se ozbiljno našalite i nekom dragom poklonite 
dan prepun smeha!

Povodom Svetskog dana šale, „Poratlibris“ je svojim čitaocima pripremio
posebnu akciju za narudžbine preko našeg sajta i Facebook stranice: 
kupite tri Nušićeve knjige i odaberite jednu koju ćemo vam dati na 
poklon.

Takođe, i blog „Rokselanin kofer“ poklanja četiri knjige Branislava Nušića (po dve „Sumnjivo lice“ i po dve „Mister dolar„) za najbrže čitaoce iz Beograda koji ispod ovog teksta ostave komentar koja im je omiljena Nušićeva knjiga.

Inspiracija – tkmagazin, dnevno.rs, opanak.net

Fotografije: portalibris.rs, Wikipedia, miruhbosne.com, kaleidoskop-media.com, opanak.net, sokobanja.rs