Ona izvire iz magle: Omaja zna da zamaja

Dok još vladaju nekršteni dani, red bi bio da vas upoznam sa zanimljivim bićem iz našeg folklora. Biće koje sledi je neka vrsta priviđenja i usko je povezano sa vodom u koju su naši preci verovali i za koju su smatrali da ima magijske moći.

Krstovdan i Bogojavljenje: Prestaju nekršteni dani i otvara se nebo

To je omaja. Njena glavna osobina je sposobnost da omađija ili omaja, po čemu i nosi ime.

Pojavljuje se kad je magla

Omaje su se pojavljivale noću ili dok je vladala magla, kada je bilo najlakše zavarati čoveka. Tada bi se omaje pojavljivale u obliku neke životinje, najčešće koze, ovce, psa ili bivola. Tada bi čovek poželeo da uhvati prikazanu životinju, što bi dovelo do besciljne jurnjave za omajom. Kraj trke je obično bila jama ili ponor na koje bi ih navela životinja.

Ponekad bi ljudi uhvatili nepoznatu životinju ne znajući da je to omaja, pa je stavili u obor. Ujutru životinje ne bi bilo, jer je dnevna svetlost neprijatelji omaja.

Omaja kao životinja

Naziv omaja nije se odnosio samo na noćne duhove koji se pojavljuju u životinjskom obliku. To su bila sva bića koja su mogla da zavaraju čoveka, a nisu bili ljudi. Omajom se nazivala i voda koja pada sa kola vodenice i koja se koristila u magijske činidbe. Voda je za naše pretke bila kao živo biće. Vode su se upotrebljavale za rituale kako u paganskom obredu, tako i u hrišćanskom.

Voda je uvek povezivana i sa rođenjem i sa smrću. Voda je za naše pretke imala dušu i bila je  mesto za druge duše. Voda sa vodenice je najčešće služila za zaštitu, jer se smatralo da će zlo otpadati sa čoveka koji se kupao omajom, kao što otpada voda sa kola vodenice. Žene su obično skupljale vodu za Đurđevdan, a koristile su je za ljubavne vradžbine.

U istočnoj Srbiji vladala je osenja

Naziv omaja je karakterističan za okolinu Leskovca. U istočnoj Srbiji, to je osenja. Osenja je demon u ljudskom ili životinjskom obliku, koji se pojavljivao noću i opsenjivao ljude. Kada bi se osenja pojavljivala u ljudskom liku to je najčešće bila žena raspletene kose, sa kozjim kopitama umesto nogu.

Osenja je bila nemoćna ako čovek ćuti. U slučaju da progovori, nastupale su njene čini. Čovek bi izgubio volju. Postoji verovanje da osenja ne može omađijati čoveka ukoliko ne vidi krst na čelu. Ovaj krst je zamišljen između ljudskih očiju i prekriven kapom ili marmom. Od osenje se štitilo belim lukom i nožem ili bilo kojim drugim sečivom.

Pošto je osenja, kao i omaja bežala od svetlosti, lampa i sveća su uvek radile posao. Navodno, ovo biće nije moglo da se savada oružjem, jer se oružje okretalo protiv onog ko ga koristi.

Omaja ili osenja na Zlatiboru su se nazivale prikojasa, sotona je bila u Beogradu, senčište u Kruševcu, a u Hrvatskoj je bila smetenjak.

Fotografije: Unsplash, infokraljevo.com