Omaž jednom prazniku: Srećan vam Dan žena! (VIDEO) (UZNEMIRUJUĆI SADRŽAJ)

Neki od vas se sećaju mog davnašnjeg teksta o Danu žena, sa mog starog bloga, pod naslovom „Srećan Dan žena: Klekni, ženo!“. Ovo je dopunjena verzija tog teksta. Skoro da se ništa nije promenilo.

Opet je Dan žena. I opet ćete nositi cveće, parfeme, slatkiše i raznorazne poklone. Eto, dan je žena. Dobro je, pa je to samo ovaj jedan dan. Sutra, sve po starom. Hoćete čestitku? Srećan vam, žene, Dan žena. Eto. Srećne? U redu.

Ne znam koliko ste upoznati, ali žene su u gotovo svim kulturama i civilizacijama smatrane za niža bića. Od pamtiveka na ovamo. Onda je došla Klara Cetkin i sve se, kao, promenilo. Žene su dobile prava. Prava? Ko im je prava oduzeo kad su i one rođene kao ljudi? Kao živa bića? Imam osećaj dok ovo pišem da pišem o ugroženoj vrsti. Evo zašto Dan žena smatram licemernim, iako verujem u dobru volju žena koje su se borile za gorepomenuta prava. I one su mnogo uradile da se žene bar malo osete kao ljudi. Ipak, žene su i dalje daleko od svojih prava, a pažnja se svela samo na 8. mart. Ne kaže se džabe da je put pakla popločan dobrim namerama. U narednim redovima, pokušaću da ukažem na sve kroz šta žene prolaze u 21. veku, jer su i dalje na stepenici niže od njihovih muških srodika i da se vekovna shvatanja i postupanja teško menjaju.

Crvena traka oko ruke

U vreme kada je ovaj tekst nastajao, pred kraj zime 2016, negde na severu Srbije dešavalo se i ovo. U fabrici neka od radnica (ili više njih) dobijaju menstruaciju. One to moraju da prijave šefu, da ih on „okiti“ crvenom trakom i da nastave da rade ono za šta su bedno plaćene, tek desetak evra dnevno. Odmah ih kategorizuju da su tad „manje produktivne„. U toj istoj fabrici  važe pravila da ako idu više od dva puta u toalet tokom radnog vremena, treba da donesu lekarska uverenja da su bolesne.

Žene nadničarke u Srbiji preko leta nemaju dostupnu pijaću vodu niti prevoz do njive, a o verbalnom i fizičkom zlostavljanju i da ne pišem. Eh, da je ovo samo slučaj u Srbiji. Slično se dešava i u zemljama u okruženju, kao i u Češkoj. O zemljama Trećeg sveta bi bilo preopširno da pišem. Ali, ovde je reč o Evopi! Evropi! Princip je isti, samo je reč o drugim radnim mestima ili „nijansama„.

Podseti me šta to beše… mobing?

Sećate se priče o mobingu? Prva presuda za mobing u Srbiji doneta je 2013. godine. Naravno, reč je o jednoj Subotičanki na koju se šef drao, stalno joj zamerao da nosi visoke štikle, smanjio joj je platu za 30 odsto i na kraju prebacio na drugo, nehumanije mesto za rad. Da li treba napisati da žene u svetu I DALJE manje zarađuju od muškaraca? Ne? Dobro.

Šta je sa seksulanim uznemiravanjem na radnom mestu? Pošalice sa seksualnom konotacijom, usputna dobacivanja, previše komplimenata, komentari o izgledu i neprimereni predlozi koji aludiraju na seks, previše grljenja, prilazaka toliko da možete da mu osetite dah i pitanja „Da li me voliš?„. Na odgovor „Ne„, dobija se šut karta.

Ovo opisano sam lično doživela u redakciji dnevnog lista „Press„, kada me je visokopozicionirani zadrigli urednik uhvatio za glavu, uneo mi se u lice i pitao ono što sam u redu iznad pomenula. Jasno je da iza ovako nečeg stoji seksualna konatacija. Naravno, u praznoj redakciji, tako da nema svedoka. Mobing nad ženama rade i žene. Hoćete da opet pročitate moj primer? Već pomenuta redakcija „Pressa“ i tadašnja urednica rubrike za koju sam radila i koja urla na mene što nisam dobro obavila posao, jer mi pre toga nije objasnila ŠTA treba da uradim. Pritom, nije bilo reč o NOVINARSKOM, već o tehničkom poslu. Opet, bez svedoka, jer smo redakciju sačinjavale samo nas dve. Moja pretpostavka je da iza svega stoji ženska sujeta. Ćutala sam (pogrešno!) da ne bih ostala bez posla. A ostala sam svejedno jer, eto, nisam volela zadriglog urednika koji je, posle mog odbijanja, sve učinio da me diskredituje u poslu koji sam, u tom trenutku, obavljala 11 godina.

Tu se nekako potkrada i primer iz 2016. sa sve onim #novinarkeneklece. Eh… Sećate se? „Što volim kad novinarke ovako lako kleknu?“. To izgovara u to vreme ministar odbrane jedne zemlje. Što to nije rekao nekom muškarcu? Mnogo tražim, zar ne?

Ne valja kad rađaš, a tek što ne valja kad ne rađaš

Odnos prema ženama se ogleda i u rađanju. Hoćeš bebu? Nema posla. Ili, zatrudniš – otkaz! A ima i onog: Nećeš bebu? Nisi hrišćanka, Srpkinja, abortus je ubistvo, samoživa kučka i ostale budalaštine. Ili, ti samo za rađanje i služiš. I za pranje, kuvanje, peglanje… Kao i za šamare, batine, davljenja, ubistva.

U poslednjih deset godina u Srbiji je u porodčnom nasilju ubijeno 328 žena. U 2016. je ubijena 31 žena. Koliko je nasilje učestalo govori i podatak da je u 2015. prijavljeno 18.746 slučajeva nasilja, a u većini njih reč je o partnerskom nasilju. Tokom 2015, 34 žene su ubijene u porodičnom nasilju. Od početka 2017. godine, ubijeno je pet žena i jedno dete, a do kraja godine bilans je bio ubijenih 29 žena i dvoje dece. Do sada je u 2018. ubijeno osam žena.

Svaka druga žena trpi nasilje

Svaka druga žena u Srbiji je bila izložena nekom obliku porodičnog nasilja. Uglavnom nasilje čine partneri. Tek desetak odsto žena prijavi fizičko nasilje. Kada je o psihičkom nasilju reč, tu je tek strašno.

Studijska istraživanja su pokazala da oko 20 odsto mladića, starosti od 14 do 19 godina, u jednom kvartalu godine izvrše jedan oblik fizičkog nasilja nad ženama. Istraživanja su došla do zastrašujućeg podataka koji pokazuje da oko 28 procenata muškaraca smatra da je nasilje nad osobom suprotnog pola opravdano. Statistike pokazuju da nasilnici mogu biti muškarci bilo koje profesije, nivoa obrazovanja, materijalnog statusa i nacionalnosti.  I ne samo to. Žene su često žrtve trefikinga, nestaju i bivaju prodate kao belo roblje. Postaju seksualne radnice pod prisilom. Mnogima od njih se izgubi svaki trag.

Dvolična Evropa

Svaka treća žena u Evropi uzrasta od 15. godina pa naviše pretrpela je neko nasilje. Prema opsežnoj studiji, 55 odsto žena u Evropi pretrpelo je seksualno nasilje, 18 odsto njih su uhođene, a 43 odsto je pretrpelo psihičko nasilje. Svaka deseta žena je iskusila seksualno nasilje, jedna od 20 je bila silovana, a osam odsto žena je zlostavljano u poslednjih 12 meseci. Od svih starosnih grupa, mlade žene su posebno na udaru kada je reč o nasilništvu.

Najviše stope nasilja zabeležene su u Danskoj (52 odsto), Finskoj (47 odsto) i Švedskoj (46 odsto), dok su najniže stope u Španiji (22 odsto), Grčkoj (21 odsto), Austriji (20 odsto) i Poljskoj (19 odsto). Na prvi pogled, čini se kako u nordijskim državama ima najviše nasilja. Međutim, ovde je reč da će u razvijenim zemljama, gde je izražena jednakost polova, biti i više prijava nasilja.

Žensko obrezivanje – vrhunac svih prava

Ovu priču ću završiti sa pričom o uklanjanju klitorisa i malih stidnih usana.  Žensko obrezivanje. To se dešava u Africi kod mnogih plemena. U Egiptu, Etijopiji, Sudanu i Džibutiju gotovo 100 odsto žena ima ovakvu sudbinu. U ostalim državama su obrezane samo pripadnice pojedinih plemena, na primer u Nigeriji, Maliju, Senegalu, Burkini Faso ili u Keniji. Žensko obrezivanje se pojavljuje i na arapskom poluostrvu (Ujedinjeni arapski Emirati, Južni Jemen), Iračkom Kurdistanu, a prema nekim navodima i u delovima Bosne i Hercegovine (vehabije), i kod dela muslimanske populacije u Sandžaku. Samo nemojte da mi pričate kako to nema veza sa nama. Ima veze SA ŽENAMA!

Dok ja ovde nešto piskaram, a vi čitate obrezano je između 24 i 60 devojčica. Obrezuje ih neko nestručan, na nekoj livadi, u šatoru ili kući. Služiće se kuhinjskim nožem, parčetom stakla ili naoštrenim kamenom. Time počinju njihove patnje. A sve zbog tradicije ili vere. One koje budu imale više sreće, suočiće se sa dugotrajnim krvarenjima, infekcijama, a kad vreme prođe i menstrualnim bolovima. Druge će imati hronične infekcije, bolove tokom seksualnog odnosa, imaće veće šanse za infekciju HIV-om i za neplodnost. One sa najamanje sreće, iskrvare na smrt. Okolini je, očigledno, to sakaćenje bitnije od njhovog zdravlja.

Danas se ne zna koliko je devojčica, devojaka ili žena prošlo kroz taj pakao. Svetska zdravstvena organizacija kaže da danas sa posledicama obrezivanja genitalnih organa u svetu živi između 100 i 140 miliona žena. Ovaj užas se izvodi na bebama, devojčicama i tinejdžerkama. One kasnije, sem pomenutih krvarenja, imaju probleme kad piške, kad dobiju menstruaciju i kad se porađaju. Drugi vid torture je zašivanje vagine. Zašivanje se radi u Somaliji, Džibutiju, Sudanu i delovima Eritreje da bi se sačuvala ženska nevinost.  Na taj način se osigurava „čistoća“ do braka. Vagina se otvara pre prvog seksualnog odnosa. Klitorisi se uklanjaju da bi se sprečilo svako seksualno zadovoljstvo kod žene, jer ukoliko žena oseti zadovoljstvo, otrgnuće se kontroli i spavaće sa mnogo muškaraca.

Samo nek’ su vagine čiste

Za razliku od obrezivanja dečaka i muškaraca, obrezivanje žena je daleko agresivniji proces i otud se definiše kao žensko genitalno sakaćenje. Ima raznih sakaćenja. Najčešći oblici su suna (koja podrazumeva odstranjivanje kožice klitorisa ili/i vrha klitorisa) i klitoridektomija, odnosno izrezivanje i uklanjanje celog klitorisa, kao i odstranjivanje malih stidnih usana.

Daleko ekstremniji oblik je „faraonsko obrezivanje“ (infibulacija), koje podrazumeva rezanje klitorisa i velikih i malih stidnih usana, a potom zašivanje oštećene strane vulve. Na taj način rana zarasta tako da za sobom ostavi samo maleni otvor za oticanje mokraće i menstrualne krvi. Kada dođe prva bračna noć, muž ima tu „čast“ da ženu razreže nožem, da bi pokazao svoje neprikosnoveno pravo, zbog čega je, mučenica, i prošla kroz tolike patnje.

Četvrti, i najekstremniji oblik predstavlja sakaćenje klitorisa spaljivanjem, turpijanjem vagine i sličnim užasavajućim i teško zamislivim radnjama.

Smrt kao spas

U trenutku sečenja, devojčice se plaše smrti. Neke i umru. Ipak, mnoge žene kasnije pokušavaju da opravdaju postupak i zaštite svoje majke i očeve. Kažu da su to same tražile, jer je teško živeti sa saznanjem da su roditelji uradili nešto što nanosi toliku bol i ugrožava život deteta.

Često se kao opravdanje koristi činjenica da se i muškarci obrezuju. Naravno, ali razlike u zahvatima su očigledne. Kod obrezivanja dečaka i muškaraca uklanja se kožica. Kod obrezivanja, žena se skoro po pravilu uklanja klitoris – to je kao kada bi muškarcu bio odstranjen glavić.

I za kraj, ali definitivno. Jedino su žene kurve ako imaju mnogo seksualnih partnera. Muškarci su jebači.

Nema tu ravnopravnosti. Prava su vam, drage žene, oduzeta. Od muškaraca, vere, crkve, tradicije. I nikad potpuno vraćena. Zato ovo i pišem. Jer se treba boriti i izboriti. Biti žensko nije ništa drugačije od biti muškarac u tom najprostijem, čovečijem smsilu. Jer, oboje smo ljudi.  I danas pojedine žene plaču u porodilištima kad rode žensko dete. Od sreće? Ne bih rekla. To je ta „ravnopravnost„.

Zato, srećan vam 8. mart! Jer ste još „niža bića„.

 

P.S. Izvinjavam se zbog psovki.

 

Fotografije: Pixabay.com, Pinterest, Youtube, indjija.net, britannica.com, vimeo, theplaidzebra.com, pulse.com, ghscoopwhoop.com, dizajnzona.com, wewomen.com, abovethelaw.com, navexglobal.com, neveragaincanada.ca, livestrong.com