Običaj kićenja jelke: Nova godina je blizu kada jelke obuku svečanu odoru

Ukrašena novogodošnja jelka je sastavni deo praznika. Smatra se da jelka ukrašena svetlucavim ukrasima predstavlja zvezdano nebo u noći kad se Hrist rodio. Međutim, da li ste se zapitali odakl taj običaj dolazi i odakle on u Srbiji?

Postoje mnoge priče o božićnom (novogodišnjem) drvetu. U jednoj priči o Svetom Bonafisu stoji da se on borio protiv pagana i da je stvorio jelku kako bi sprečio žrtvovanje deteta bogu Toru. Stara germanska plemena su od davnina imala stabla koji su bili čuvari, a Sveti Bonifis je pokušao da germanskim plemenima predstavi hrišćanstvo i Sveto trojstvo uz pomoć severne bele jele, koja ima idealan trouglast oblik.

Druga priča je o Martinu Luteru, koga je fansciniralo zvezdano nebo koje je posmatrao kroz grane jelke, pa je to hteo da dočara i u svom domu. Tako je jelku odneo kući i po njoj popalio sveće.

Treća priča je o siromašnom drvoseči, koji je sreo gladno dete na Badnje veče, pa mu je ponudio smeštaj i hranu, a dete je zapravo bilo prerušeni Isus koji je darivao drvoseču okićenim drvetom.

Smatra se da kićenje jelki okruglim ukrasima potiče iz 11. veka kada su se uoči Božića igrale drame – misterije o Raju. Na sceni je bilo drvo jabuke sa plodovima. Pošto su drame zbranjene zbog „nemorala“, običaj zaživeo ponovo u 15. veku. Kasnije su jabuke prerasle u kugle. U zapadnoj Nemačkoj u Srednjem veku ukrašavale su se i male, drvene piramide svećicama. Čini se da je prva jelka, koja se pojavila u 16. veku u Nemačkoj, nastala iz rajskog drveta i piramide. Prvo božićno drvo kakvo danas znamo, ali bez svetiljki, pojavilo se u Alzaku u Nemačkoj 1521. godine.

Glavni grad Letonije, Riga, smatra se domom prvog božićnog drvceta. Na osmougaonoj ploči na jednom od gradskih trgova stoji „Prva božićna jelka u Rigi 1510.“ na osam jezika.

U Francusku ga je donela princeza Elen de Mekenborg, posle venčanja sa vojvodom Orleana 1840. Već u 18. veku običaj ukrašavanja božićne jelke je bio ustaljen u Nemačkoj, Francuskoj i Austriji. Nemačka je dugo bila vodeća zemlja po proizvodnji ukrasa. Prvi stakleni ukrasi, tzv. „kugels„, napravljeni su oko 1830. u Nemačkoj, navodno su štitili kuću od zlih duhova. Oblik „kugelsa“ podseća na crvenu jabuku iz rajskog vrta.

Princ Albert, muž kraljice Viktorije je 1841. prvi postavio jelku u vindzorski zamak u Engleskoj. Ovaj običaj se brzo proširio na srednju klasu, pa i na radnike. Bila je ukrašena venčićima, slatkišima i papirnim cvetićima. U Sjedinjene države običaj kićenja jelke stiže tek posle 1850. godine.

Polovinom 17. veka, jelka je dobila i osvetljenje sveća. U 20. veku sveće su zamenjene električnim osvetlejnjem. Početkom 20. veka pojavljuju se i druge varijacije današnjih običaja, kao što je i jelka na otvorenom. Staklene kugle i drugi ukrasi pojavili su se između 1902. i 1914. godine. U Srbiju je jelka, kao deo novogodišnje dekoracije, stigla posle Drugog svetskog rata, kada je “uknut” Božić i vezivala se isključivo za Novu godinu.

Fotografije: lična arhiva, Tumblr, Instagram, Pixabay.com, firstchristmastree.com, Unsplash.com