Kad dođe ovo praznično vreme, naš narod voli da se dobro pripremi za slavlje, pa u tome ponekad i pretera. Na stolu za Novu godinu se neizostavno nalaze već standradna ruska salata, podvarak i sarma i, za one koji ne pošte, nezaobilazno je meso. Oni koji pošte, sa njima je već teže, jer traže poseban meni koji zahteva uzdržavanje od mlečnih i mesnih specijaliteta. A da li ste se ikad zapitali koje se to delicije spremaju za praznike u svetu? Pošto većina hrišćana slavu Božić pre nego Novu godinu, onda je njihov meni zapravo – Božićni. Dodouše, to ne znači da nešto od svega neće preteći i za Novu godinu.
Pre nego što vam predstavim svetske poslastice, pozivam vas da dođete na Novogodišnji Ukus fest ove subote 15. decembra u Domu sindikata i izaberete nešto za vašu prazničnu trpezu.
JESENJI UKUS FEST: KUŠANJE RUMUNSKIH DELICIJA (RECEPTI)
Na Islandu jagnjeća butkica, na Grenlandu kit i irvas
Na Islandu se kao glavno Božićno jelo služi meso „Yule“ ili pečena jagnjeća butkica sa raznim začinima. Hleb koji se tad služi liči na naše palačinke.
Recept
Pečena punjena jagnjeća butkica sa urmama
Sastojci:
- 1300 g jagnejće butkice u komadu
- so i mleveni biber
- 30 ml maslinovog ulja
Za punjenje:
- 25 g putera
- 2 manja crvena luka, sitno seckana
- 100 g prezli
- 75 g sitno seckanih urmi
- veza peršuna, sitno seckana
- sok od 1 limuna
Za sos:
- 25 g brašna
- 600 ml jagnjeće supe
- 150 ml belog vina
Priprema:
Zagrejte rernu na 180 do 190 stepeni. Otopite puter i na njemu propržite luk. Čim se luk izdinstao, skloniti tiganj sa vatre i dodati preostale sastojke za punjenje i začine.
Staviti jagnjeću butkicu na dasku i sa ostrim nožem po sredini napraviti udubljenje. Puniti mešavinom. Butkicu preliti maslinovim uljem. Ukoliko brzo gori, prekriti nogicu folijom. Peći oko sat i po. Kad je meso pečeno, skinuti foliju i ostaviti u rerni još pet do deset minuta. Ono što je preostalo od mešavine za punjenje posuti sa strane oko butkice.
U posebnu posudu na laganoj vatri pomešati brašno i vino. Dodati još vina, kad je dobro promešano. U to sipati jagnejću supu i tako kuvati osam do deset minuta. Ohladiti pre služenja.
Služiti uz sezonsko povrće.
Na Grenlandu se spajuju dve kuhinje – morska i ona zemaljska, pa se tako na meniju za Božić nalaze kitovi i irvasi. Ono što se uvek može videti na svečanom stolu je mattak, a to su tračice kitove masti koje izviru iz kože.
Drugo jelo je kiviak, koje se pravi od foke u kojoj su stavljene patke da fermentišu tri meseca. Kiviak se zamrzne i tako zamrznuto se čuva do posluživanja.
Englezi vole začinjenu pitu, a Irci puding sa brendijem
U Engleskoj se tradicionalno za Božić pravi slatka pita koja, prema BBC-ju, datira još od 13. veka, u vreme kada su se vitezovi vraćali iz krstaških ratova donoseći nove začine, kao što su muskatni oraščić, karanfilić i cimet. Sve su to posle domaćice stavljale u pitu sa sušenim voćem. Tako je to nastala Božićna pita, sve dok je puritanci nisu zabranili, jer je sadržala neobične sastojke i samim tim nije bila osvećena, niti prihvaćena.
Takođe, u Engleskoj se za praznike jede Božićni puding sa suvim grožđem, lešnicima i višnjama, što vrlo podseća na voćni kolač.
U Irskoj se za Božić sprema ćurka ili pečena šunka, a ponekad i guska. Božićna večera počinje dimljenim lososom ili škampima koji se služe zajedno sa povrćem i krompirom. Za desert se služi Božićni puding sa puterom od brendija ili sosom od šerija ili Božićni kolač.
Šeri puding je takođe vrlo popularan i zapravo je više kolač nego puding, koji je potopljen u šeri sa voćem želeom i šlagom.
Kanađani prave kolačiće, Amerikanci ćurku
Prava fešta se pred Božić dešava u Kanadi, gde se porodice i prijatelji udružuju u pravljenju kolača. Naravno, tu najviše uživaju klinci. Svi spremaju i svi imaju neki svoj recept. Na kraju, svako odlazi kući sa punim korpama raznoraznih kolača.
Recept
Kolačići od šećera
Sastojci:
- 350 g brašna
- 1 kašičica sode bikarbone
- ½ kašičice praška za pecivo
- 225 g putera
- 300 g šećera
- 1 jaje
- 1 kašičica ekstrakta vanile
Priprema:
Zagrejati rernu na 190 stepeni. Satviti puter i šećer u posudu za mešanje i mešati sa varjačom, dok smesa ne postane kremasta. Umesiti testo od brašna, jajeta, ekstrakta vanile, sode bikarbone i praška za pecivo. Testo treba da je glatko, ali ne i lepljivo.
Vlažnim rukama praviti kuglice od testa veličine oraha. Ređati ih u pleh za pečenje. Peći devet do deset minuta, dok ne dobiju zlatnu boju i budu hrskavi. Ostaviti ih da se hlade pet minuta na plehu, a onda ih skloniti sa pleha i ostaviti da se potpuno ohlade.
Posuti šećerom u prahu pre posluživanja.
U Americi se sve za Božić uglavnom svodi na pečenu ćurku i sos od brusnica koji ide iz nju, neku vrstu šnenokli sa dodatkom viskija i mnogo, mnogo kolačića koji su okosnica praznika.
Recept
Sos od brusnica
Sastojci:
- 450 g svežih ili smrznutih brusnica
- 150 ml bermeta
- 1 štapić cimeta
- ½ čaše soka od pomorandže
Priprema:
Staviti sve sastojke u šerpu i dodati 300 mililitra vode. Staviti šerpu na ringlu i pustiti da vri 20 minuta, sve dok brusnice ne omekšaju.
Čuvati u dobro zatvorenoj tegli i služiti za Božić, uz već pomenuta mesa.
Nordijski narodi poste
U Švedskoj, kao i u ostalim nordijskim zemljama, sve se slavi po principu švedskog (smörgåsbord) stola. Oni za praznike spremaju takozvani julbord ili Božćni sto. Šveđani poste do Božića. Na svečanoj trpezi se obično nalazi ukiseljena haringa, dimljeni losos, ćufte, jetrena pašteta, salata od cvekle, sir, kupus i hleb. Naime, sva ova hrana, kao i kod nas, predstavlja kraj posta koji je traje nekoliko nedelja pre Božića.
U Finskoj je glavna fešta za Badnje veče. Tad se jede šunka, salata od cvekle, jetrena kaserola, dimljeni losos, haringa i tradicionalni lanttulaatikko ili kaserola od kelerabe. Keleraba se skuva, ispasira i pomeša sa prezlom, melasom, jajima i sezonskim povrćem.
Ako se kojim slučajem za Božić nađete u Norveškoj i ne znate šta da očekujete kao glavnu klopu za Božić, cenim da ćete biti iznenađeni. Norvežani služe smalahove, a to je cela ovčija glava kuvana na pari. Ostali specijaliteti su ribbe ili masna svinjska rebarca koja služe da daju energiju tokom zime, onda lutefisk, što je sušeni bakalar koji je potpljen u slanu vodu, pa kuvan ili pečen i posužen sa puterom, solju i biberom. Norvežani jedu i rakfisk, a to je pastmka ili zlatovčica, koje su pre posluženja usoljene i fermentisale dva ili tri meseca i pinnekjøtt, a to su jagnjeća ili ovčija rebarca.
U Danskoj se Božićna trpeza ne razlikuje od svakodnevne. Na stolu su i to veče pečeno prase, kuvani krompir, crveni kupus i sosevi. Međutim, deserti za Božić su nešto nesvakidašnje.
Ris á la mande je danska vrsta sutlijaša. Služi se hladan i sadrži prinač, šlag, vanilu, bademe i topli sos od višanja. U jednu od posuda se sakrije oljušteni badem i ko ga nađe – dobija poklon.
Recept
Osnovni Ris á la mande
Sastojci:
- 600 ml punomasnog mleka
- 227 g kremastog mladog sira
- 100 g raskuvanog pirinča kratkog zrna
- muskatni oraščić
- posudu od litar namazanu puterom
Priprema:
Zagrejati rernu na 150 stepeni. Sipati mleko u posudu i dodati mladi sir. Staviti na ringlu i mešati dok se sir ne istopi. Skloniti sa vatre i dodati šećer. Staviti pirinač u posudu namazanu puterom i sipati preko njega mleko.
Posuti muskatnim oraščićem. Vratiti u rernu i peći na tihoj vatri oko dva sata sve dok pirinač ne omekša.
Služiti toplo ili hladno.
Sloveni imaju slične običaje
U Ukrajini se slave dva Božića. Onaj 25. decembra i drugi 7. januara, pa tako postoje i dve večere. Za pravoslavne vernike, ona posna je kao i kod nas 6. januara i mrsna 7. januara. Ta Božićna večera sadrži 12 jela koja predstavljaju 12 apostola i sva ona su deo tradicionalne ukrajinske kuhinje.
Кутя ili koljivo je glavno i najvažnije Božično jelo. Spremalo se u davna vremena i pre hrišćanstva. Sastoji se od kuvanog žita u koji je dodat mak, med, suvo grožđe, što simbolizuje obilje i zahvalnost zbog bogate žetve.
U Litvaniji je slično kao i u drugim slovenskim zemljama. Večera kreće čim se pojavi zvezda na nebu, a na sto se iznosi 12 jela koja, gle čuda, simbolizuju 12 Hristovih apostola. Ona uključuju više salata od haringe i to haringu sa cveklom, haringu sa šargarepom, hraningu sa jabukama.
Drugo je kūčiukai ili šližikai, a to su kuglice od testa i zapravo su kolačići od brašna, vode i maka. Oni se spremaju samo za Božić i centralno su jelo za praznike. Mleko od maka je neka vrsta litvanskih šnenokli i omiljena je praznična poslastica u Litvaniji.
Ista situacija je i u Rusiji gde se Božić slavi 7. januara. Do tad se posti i za Badnje veče se jede kaša ili sočivo napravljena od žita ili pirinča uz dodatak meda, voća i oraha. Ova kaša, kao i u drugim slovenskim zemljama, simbolizuje jedinstvo porodice. Ranije su porodice bacale punu kašiku sočiva na plafon i ako bi se zalepila, to je značilo da će naredna godina biti berićetna.
U Poljskoj nećete zateći ništa poput mesa za Božić. Za njih je taj dan bezmesni dan. Večera se naziva se predvečerje ili wigilia i počinje kad se prva zvezda ukaže na nebu. Ništa se ne jede dok se porodica ne okupi i dok zajednički ne izlome Božićni kolač i požele jedni drugima zdravlje, sreću i uspeh u sledećoj godini.
Tradicionalno, služi se 12 jela u spomen na 12 apostola. To uključuje crvenu supu od cvekle sa knedlama, čorbu od pečuraka, šarana, haringu, uštipke, kiseli kupus, posnu sarmu, žito sa bobičastim voćem (kutia), medeni kolač, makovnjaču i sušeno voće.
U Češkoj, slavlje počinje na Badnje veče 24. decembra. Tog dana se sprema riblja čorba kao i prženi šaran sa salatom od krompira. Vánočka je češki slatki hleb – pletenica koja je punjena suvim grožđem i bademima. Obično se služi za doručak. Česi kažu, ako postite za Badnje veče, videćete zlatno leteće prase te noći, što je znak sreće.
Nemci vole gusku, a Francuzi panj tortu
U Nemačkoj glavna zvezda praznika je Weihnachtsgans ili Božićna guska. Postoje dve teorije kakoje guska postala glavno Božićno jelo u Nemačkoj. Jedni kažu da ta tradicija stigla iz Engleske, drugi da je to zato što se u srednjem veku postilo od dana Svetog Martina (11. novembar) do Božića, pa se za Božić spremala guska.
Guska je uvek pečena i služi se uz tradicionalna nemačka jela kao što su Spätzle – testenina, Knödel – knedle i crveni kupus. Za desert se pripremaju medenjaci Lebkuchen i kolač sa đumbirom.
U Francuskoj je Božić i sve oko njega vrlo složeno. Dva glavna jela se poslužuju tad i to su školjke i jetrena mast. Obavezno se suže piletina, ćuretina, gvinejska ptica ili fazan i sve je to lepo ispečeno i punjeno kestenjem. Na kraju dolazi poslastica „Yule Log“ ili panj torta.
TA, TAKO ROMANTIČNA FRANCUSKA KUHINJA: OD DIVLJIH PRASIĆA DO SOFISTICIRANIH UKUSA KOJI BUDE STRAST I SLAVE LJUBAV (RECEPTI)
Torta se pravi od belanaca i kestenja, međutim u nju se može dotadi bilo koji ukus koji volite.
Na jugu Italije riba, u ostatku zemlje slatki hleb
Na jugu Italije se za praznike sprema riba i to se zove „Praznik sedam riba„. To podrazumeva sedam jela od plodova mora. Sedam je broj koji se najčešće ponavlja u Bibliji. Jela koja se spremaju su usoljeni bakalar, pečeni bakalar, pržene lignje, prženi škampi, lingvini sa račićima i školjkama ili sa sosom od jastoga, salata od hobotnice i salata od škampa.
Iako je „Praznik sedam riba“ rezervisan za jug Italije kao i za italijanske Amerikance, ova trpeza nije svojstvena ostatku zemlje. Ostatak Italije Božić slavi sa panettone – slatkim hlebom koji se pravi sa kandiranim i sušenim voćem.
OSNOVA ITALIJANSKE KUHINJE: TESTO JE IZ RIMA IZAŠLO (RECEPTI)
Postoji mnogo priča otkud ovaj hleb na italijanskoj trpezi, a jedna od njih kaže da je to „Pan de Toni“ ili „Tonijev hleb„. Naime, Toni je bio pomoćni kuvar i kad su mu slatkiši zagoreli, pokupio je ono što je ostalo od namirnica i napravio slatki hleb.
Crnogorci jedu koljivo, a Španci jagnjetinu
U Crnoj Gori kao i kod nas, situacija je poprilično ista za Badnji dan i Božić. Pravoslavni živalj Božić slavi 7. januara, a za Banje veče je posna trpeza bez mesa i mleka. Tad se jedu uglavnom pasulj (posni prebranac), riba i krompir (krtola).
KAKO ZAVOLETI BUDVU: GRAD POD BOGORODIČINIM PLAŠTOM (RECEPTI) (VIDEO)
I Crnogorci za Badnje veče jedu koljivo – žito sa makom, suvim grožđem, medom i seckanim orasima koje simboliše zajedništvo. Takođe, u Crnoj Gori se jedu uštipci ili priganice.
U Španiji, Božićni obed traje dugo i sprema se po već tradicionalnim porodičnim receptima. Jelo počinje različitim tapasima, a onda se kreće sa supom i to obično od morskih plodova. Glavno jelo je riba i/ili jagnjetina. Za desert ide nugat turrón koji je tradicija. Pravi se od meda, šećera, belanaca i badema.
Grci vole baklavu, dok Etiopljani poste
Božić je u Grčkoj veliki praznik i svi se nedeljama pripremaju za svečanost. Pogotovu kad je reč o jelu. Tradicionalana Božićna jela u Grčkoj su avgolemono – pileća supa sa pirinčem, limunom i žumancetom i to je prvo jelo tog dana. Onda slede svinjetina, punjeni kupus, christopsomo što znači Božićni hleb i baklava.
OSETITE UKUS GRČKE: MALI UVOD U GRČKE GASTRONOMSKE ĐAKONIJE (RECEPTI) (VIDEO)
Za desert se služe melomakarona, a to su kolači spremljeni od cimeta, karanfilića i pomorandže, sa šećernim sirupom i posuti orasima. Često se nazivaju Božićni kolačići.
I u Etiopiji se Božić slavi 7. januara. I Etiopljani koji se pridržavaju tradicije poste 43 dana pre Božića, počev od 25. novembra. Post prestaje Božićnom večerom koja podrazumeva doro wat paprikaš od petla, tvrdo kuvana jaja u sosu i injera ili palačinke koje stoje na posuđu gde se postavlja hrana.
U Kini se poklanjaju jabuke, u Japanu se ide u „KFC“ restorane
U Kini se Božić baš i ne slavi, što je i razumljivo. Međutim, u to vreme se u Kini prodaju jabuke, kao poklon. Jabuke su obično u ukrsnim kutijama, sa zlatnom vrpcom i slikama Deda Mraza, a jabuke predstavljaju Božićne poklone.
Razlog zašto je to tako leži u kineskoj reči „Ping An Ye“ koja znači Božić, što je slično sa „Ping Guo“ što znači jabuka.
Recept
Pečene jabuke sa voćem i lešnicima
Sastojci:
- 4 šuplje jabuke
- 2 kašičice smeđeg šećera
- 2 kašičice suvog grožđa
- 25 g putera
- 1 kašičica cimeta
- 200 mlsoka od jabuke
- 1 kašičica meda
- 200 g kupina
- 50 g oljuštenih badema
Priprema:
Zagrejati rernu na 180 stepeni. Jabukama odseći vrh, ali ga ne bacati, a jabuke izdubiti. Staviti suvo grožđe, puter i cimet u blender i uključivati ga dok se ne dobije glatka smesa. Puniti svaku jabuku ovom smesom i zatvarati ih odsečenim vrhovima.
Stavljati jabuke na posudu za pečenje i politi ih sokom od jabuke. Peći ih pola sata dok ne omekšaju.
Posuti ih bademima i kupinama i služiti ih dok su vruće.
Što se Japana tiče, oni vole da za Božić odu u „KFC“ restorane. To je postalo toliko popularno da su sva mesta u „KFC“ restoranima za Božić rezevisana dva meseca unapred.
Sve je počelo još sedamdesetih godina prošlog veka, kad je prvi „KFC“ restoran otvoren u Japanu i kad su prvi put prodali Božićni meni. Od tada je to postao pravi hit i sad svaki restoran ima i Deda Mraza.
Pečeni prasići i tamalesi
Biće da su ovi Portorikanci slični nama. Njima je glavna delicija za Božić – pečeno prase. I to nije ni malo jednostavan posao. Zahteva okupljanje porodice i komšija i traje bar ceo vikend.
Sem toga, večera uključuje puding od kokosa – tembleque, testo slično onom što se umotava u kukuruznu opnu, samo sa zelenom bananom ili lišćem – pasteles, a od slatkiša ide neka vrsta šnenokli sa kremom, samo sa dodatkom kokosa – coquito.
Na Jamajci se za Božić sprema voćni kolač. Mesecima pre Božića, voće se potopi u mešavinu vina i ruma, da odstoji. Sa tom mešavinom se pune kolači. Ostala jela za Božić na Jamajci su kozje meso sa karijem, dinstani volujski rep, punč od ruma…
Tradicionalo jelo za praznike u Venecueli jeste hallaca i slično je kao jela spremljena sa kukuruznom opnom kao što je tamales. Obično za ovo jelo treba dosta vremena, pa se sprema samo za praznike.
Od ranog jutra porodica i prijatelji spremaju sastojke kao što su svinjetina, piletina, suvo grožđe, masline, kapar, luk, paprika. Sve se to umuti i filuje se kukuruzna opna, a onda se sve zajedno stavi u list banane.
U Meksiku se za Badnje veče jede kasno noću. Na trpezama su obično tamalesi, bakalari, pozole ili čorba od svinjskog ili pilećeg mesa sa belim lukom i čilijem i buñuelos ili pržene krofne sa šećerom.
Meksikanci 6. januara praznuju El Dia de los Reyes, što je vrhunac festivalske sezone. U prevodu, to je Dan tri kralja i tog dana na trpezi se služi kolač Tri kralja ili kolač 12 noći.
Recept
Kolač 12 noći
Sastojci:
- 60 g putera
- 60 g šećera
- 1 žumance
- 1 kašičica ruma
- 60 g mlevenih badema
- 500 g kora za pitu
- 1 badem
- 1 umućeno jaje za glazuru
- šećer u prahu za posipanje
- papir za pećenje
- zlatna kruna za dekoraciju
Priprema:
Zagrejati rernu na 220 stepeni. Pomešati puter i šećer dok ne postanu vazdušasti, zatim dodati žumace i rum, a onda pomešati i mlevene bademe. Iseći kore na pola i svaku polovinu iseći u obliku kruga. Staviti smesu na taj krug i poklopiti ga drugim krugom, vodećiu računa da smesa ne iscuri. Staviti badem u centar.
Politi testo vodom i učvrstiti ga prstima na papiru za pečenje. Krajeve saseći nožem. Napraviti rupu u sredini testa i nožem praviti ravnomerna udubljenja, od centra do kraja testa. Premazati testo jajetom. Peći pola sata dok testo ne poprimi zlatnu boju. Onda ga izvaditi i posuti prah šećerom. Vratiti ga u rernu na pet do deset minuta.
Služiti testo toplo ili hladno sa krunom na vrhu.
Pečeno pile i ljubičasti pirinač u bambusu
I u Brazilu se za Badnje veče kasno jede, pa se nastavlja do ranih jutarnjih sati, za Božić. Glavno jelo je pečena piletina bez kosti. Drugo jelo je bacalhau – usoljeni bakalar, jelo koje je iz Evrope došlo do Brazila. Obično bakalar odleži u soli tokom noći, pa se takav prži u vrelom ulju.
Na Filipinima se priprema raznovrsna hrana za slavlje. Glavna zvezda svečanog stola je puto bumbong ili mešavina slatkog i lepljivog crnog i belog pirinča, koja postaje ljubičasta. Prinač se poptpi preko noći u vodu, a onda se njime puni grana bambusa. Tad se kuva na pari i služi sa puterom, šećerom i iseckanim kokosom.
Pečeno prase kao i šunka su nezaobilazni za Božić. Uz to služe se još i pancit malabon – žuti rezanci sa ukusom semenki anatoe, špageti na filipinski način koji se premaju sa slatkim sosom i buko pandan koji je žele napravljen od biljke pandan, pomešan sa kokosom i šlagom.
Kostarikanci za praznike jedu tamales. Tamalesi se jedu tokom cele godine, ali se psoebno spremaju za Božić. Svaka porodica ima svoj recept za tamalese, ali obično se prave sa mešavinom mlevenog kukuruza, svinjetine, šargarepe, pirinča, paprike i anatoe.
Ostala jela su rompope – domaće šnenokle od jaja i šlaga, pierna de cerdo asada ili pečeno prase i El Queque Navideño – Božićni kolač napravljen od ruma i kandiranog voća.
Topla čokolada i škampi na žaru
Kao i u drugim zemljama Južne Amerike, u Peruu je za Božić na trpezi obavezno pečeno prase. Takođe, za Božić se služe sos od jabuka, tamalesi, pire od krompira i pirinač. Vrlo popularno jelo je panetón, a to je vekna slatkog hleba napravljena od suvog grožđa i kandiranog voća. Ova poslastica došla je iz Italije i postala je popularna početkom 20. veka. Mesec dana pred Božić, panetón može da se nađe svuda.
Dobro se uparuje uz druga tradicionalna peruvijanska jela kao što je začinjena topla čokolada. Ovo piće se pravi sa karanfilićem i cimetom i zauzima centralno mesto na događaju koji se zove Chocolatadas, gde se ljudi okupljaju da bi pili toplu čokoladu.
Božić je u Austaliji ipak drugačiji, pošto je kod njih sad leto. To znači da oni prave zabave na otvorenom i roštiljaju. Šunka je glavno jelo tokom praznika, ali Australijanci ne zaobilaze ni morske plodove, pogotovu ne škampe na roštilju.
Takođe, popularno jelo za vreme Božića je takozvani White Christmas – desert sličan italijanskom belom nugat kolaču torrone, koji se pravi od sušenog kokosa, kandiranog voća, prininča i žitarica. Australijanci su, logično, usvojili i deo britanske tradicije kao što su Božićni puding i slatka pita sa začinima.
Božić se na Novom Zelandu mnogo ne razlikuje od Božića u Australiji. I oni su potpali pod britanski uticaj, pa za Božić jedu slatku začinsku pitu i Božićni puding, a uz to služe i šunku i ćurku. Obično vole da na roštilj stave neko egzotično mesce ili plodove mora, kao i uštipke. Popularni desert je pavlova, a to je kolač od belanaca sa oštrom koricom, prekriven sosom od nara i šantili kremom.
Inspiracija – redbookmag.com goodtoknow.co.uk
Fotografije: Pexel, Pinterest, Flickr, Youtube, goodtoknow.co.uk, mamarisavut.gl, vasalodge708.org, world-recipes.net, jacobs.no, matprat.no, ridnyi.com.ua, eismann.de, espreso.rs, travelassociates.com, bonappetit.com, 2.philly.com, rustymoose.info, goya.com, tilda.com, thedailymeal.com, kickerdaily.com, hispanickitchen.com, emezcla.com, virginmediatelevision.ie
Mogu vam se dopasti i ovi članci
-
Čudesna kafa: Od koza koje su plesale do neverovatnih 146 milijardi popijenih šoljica
-
„Niška pivara“ brižljivo čuva tradiciju: Od sna i vizije do zlatnog, penušavog napitka
-
Sva strast u tanjiru: Španska kuhinja raspaljuje maštu i tera na greh (RECEPTI)
-
Kineske vatre: Bez ishitrenih poteza u godini metalnog Pacova! (RECEPTI)
-
Dan prokupca: Vinari stekli osećaj za nešto novo! (RECEPTI)