On na krilima donosi boginju proleća Vesnu: Stribog duva u rog i budi vetrove, svoje unuke

Stribog je je bog reka i potoka koji su nabujali od kiša. On je bog vazdušnih i vodenih strujanja. Svi vetrovi smatrani su njegovim unucima. Ovo božanstvo se najčešće spominje kod istočnih Slovena. Ponegde se smatra bogom zime, mraza i leda koji donose bure, jake vetrove i nevreme. Zna se i pod drugim imenima kao što su Podaga, Pogoda i Podzvižd.

Najranije Striboga pominje “Nestorova hronika“, koja je dobila naziv po monahu Nestoru, iako se zapravo knjiga naziva “Povest minulih leta“. Stribogova drvena statua pominje se među kipovima koji su stajali na bregu iznad Kijeva, gde su pronađene i statue Peruna, Horsa i Mokoš.

O Stribogu se danas zna veoma malo. Vremenom je sve što je moglo da ukaže na ovog boga nestalo, a smatra se da je bio jedan od najbitnijih bogova kod  Slovena. O takvoj njegovoj ulozi i značaju svedoči to što se njegovo ime pominje u svim starim epovima o Slovenima.

U epu “Slovo o polku Igoreve“(Priča o knezu Igoru) govori se o tome kako vetrovi, unuci Stribogovi, duvaju s mora. Iz ovoga se zaključuje da je Stribog, pošto ima unuke, zamišljan kao starac koji je imao ratnički rog. Ovim rogom je budio vetrove, svoje unuke. Unuci su mu bili vetrovi svih pravaca.

Nepogoda ima veze sa Stribogom

Podaga i Pogoda su imena iza kojih, prema nekim teoretičarima, stoji Stribog. Pogoda je ime “boga vremena“, a za nevreme Srbi kažu nepogoda. Ovo ime je krajem 15. veka zabeležio poljski hroničar Jan Dlugoš, krakovski arhiepiskop, koji je proučavao veru starih Slovena.

Zbog ove osobine, mnogi vojni zapovednici su se identifikovali sa Stribogom i videli u njemu ideal. Tako su i knezovi često gradili njegove idole i poštovali ih.

U drugim spisima pominju se Stribogovi unuci kako “duvaju s mora strelama” i pružaju pomoć u nevolji onima koji veruju u Striboga. Početkom 20. veka, spski profesor i naučnik Veselin Čajkanović je dočarao lik boga vetra tumačenjem poslovica Vuka Stefanovića Karadžića u kojima se pominje i Ćorava Anđelija, koja je bila demon koga niko nikad nije video, ali je velika nakaza koja vidi samo na jedno oko. Čajkanović dolazi do zaključka da je to “ime demona vetra koji je bez jednog oka“, i da je “u staroj srpskoj religiji postojalo jedno božanstvo koje se menifestovalo u oluji i vetru, i koje je bilo slepo na jedno oko“.

Hrišćanski svetac Stefan, koji je bio slep, u srpskom narodu se slavi 15. avgusta i poznat je kao “Vetroviti“. Ngede se još slavi božanstvo i slavi kao “Vojvoda vetrova“. Čajkanović je objasnio da vetrovi dobijaju ljudsko obličje, da ima dobrih, ali i loših vetrova, gde se po narodnom predanju “po pravilu uvek zamišljaju u ljudskom obliku“. Sveti Sava, svetitelj koji je poprimio funkcije mnogo važnih nekadašnjih bogova, javlja se iz oblaka, čoveku koji ga moli za pomoć. Sve ovo podseća na Striboga i njegove “unuke“, vetrove koji pomažu ljudima.

Rušitelj ili raspršitelj?

Mnogi hroničari zapisali su da je Stribog bio bog koji razara i u suprotnosti sa dobrim, ali to ne treba uzimati zdravo za gotovo, jer su ti hroničari uvek pisali tako da umanje važnost slovenskih bogova i da nametnu hrišćanstvo. Da bi se Stribog i sve oko njega bolje shvatilo, treba uzeti u obzir mesta gde su Sloveni živeli. To su bile uglavnom ravnice, blizu reka i močvara. Na ovim mestama, vetrovi su bili jaki, ali ne i vetrovi koji bi uništavali, kao što su to uragani i tornada. Tako i Stribog nije mogao biti uništitelj.

Stribogova uloga može da se shvati iz njegovog imena. Prema reči bog jasno je da je reč o božanstvu. O Stribogovoj funkciji govori prvi deo imena – stri. Prema nekim lingvistima, verovatno je tu reč o njegovoj ulozi raspršitelja semena, da se prostire i prenosi malih stvari.

Zaštitnik boginje Vesne

Stribog je bio i zaštitnik boginje Vesne, zajedno sa Jarilom. On je, kao bog vetra i vazduha, donosio Vesnu svakog proleća na krilima lakog prolećnog povetarca. Zajedno su pobeđivali Moranu i donosili zemaljskom svetu toplotu i bolje uslove za život.

Životinja koja je bila posvećena Stribogu bio je orao. Biljke posvećene Stribogu su glog i dub. Prilikom davanja zaveta, Stribog je bio čest garant. Svetkovine u Stribogovu čast su se organizovali i leti i zimi. Leti su se prizivali vetrovi i kiša, dok je zimi trebalo odobrovoljiti Striboga. Kad je dšlo hrišćanstvo, osobine Striboga preuzeli su sveti Vatrolomej i Stevan vetroviti.

Jugovići i vetrovi

U srpskoj epskoj poeziji se pominje i “devet Jugovića” i “deseti stari Jug Bogdan” koji se poistovećuju sa vetrovima i Stribogom. Postoji teorija da su braća Jugovići zapravo vetrovi, kojih ima devet ili deset, u zavisnosti da li se broji stari Jug Bogdan da li kao najstariji vetardat od boga” o čemu govori i njegovo ime Bogdandar od boga. Takođe, jugo je slovensko ime vetra koji duva tokom zime i koji traje najčešće devet dana.

 

Inspiracija: starisloveni.com, Wikipedia

Fotografije: Pinterest, epika.org, deviantart.com, grimuar.ru, radixforum.com

Ostavite komentar

%d bloggers like this: