Madona sa Bliskog Istoka – Ofra Haza: Skromnost joj donela uspeh, ljubav je odvela u smrt (VIDEO)

Ova vest je potresla ožalošćenu porodicu i medijske kuće koje su odlučile da objave priču o Orfinoj bolesti. Međutim, pacijentima koji su bolovali od side u Izraelu, ova priča je dobrodošla.

• U situaciji, kada je cela zemlja znala i uveliko pričala o Ofrinoj bolesti, prikrivanje je poslalo jasnu poruku svima koji su zaraženi i pate od HIV-a, da je život sa sidom vrlo loša i prljava stvar – rekao je Avinof Frumer, aktivista Udruženja za borbu protiv side iz Tel Aviva.

Procenjuje se da je tada, krajem 1997. godine oko 2.100 Izraelaca, u zemlji od šest miliona ljudi, živelo sa HIV-om ili sidom. I pored toga što je ova bolest bila retka u Izraelu, sida je tamo nosila neku vrstu stigme koja je bila prisutna na Zapadu tokom osamdesetih godina prošlog veka.

Smrt zbog srama

Posle svega i raznoraznih komentara o ovoj bolesti, pojavile su se izjave da Ofra nije umrla od side, već od srama. Da je živela u manje zatvorenom društvu, pre bi potražila pomoć i ne bi čekala poslednji trenutak.

Da li bi nešto tolerantnije društvo produžilo Ofrin život, teško je reći. Prema nekim izjavama, Ofrina smrt je nastupila zbog neželjenih reakcija na koktel lekova koje je uzimala kad joj je dijagnostikovan HIV, krajem 1999. godine. Takva reakcija je vrlo retka i u to vreme se znalo za samo nekoliko desetina slučajeva širom sveta. A tu reakciju, prema rečima lekara, izuzetno je teško uočiti. Na žalost, tako je Ofra postala prva Izraelkinja koja je umrla od side.

SVETSKI DAN BORBE PROTIV SIDE: PAMET U GLAVU I DUPE UZA ZID

Stidljivica koja je jedino bila sigurna kad peva

Po svemu sudeći, Ofra je u detinjstvu bila stidljiva devojčica. Najmlađa od devetoro dece, koji su sa roditeljima živeli u trosobnom stanu, čini se da se jedino osećala sigurno kad peva.

• Da samo znate ako je Ofra molila da je pustimo da peva pred svima – sećala se njena sestra Zehava. Uz pomoć sestre, Šuli, Ofra je uspela da ubedi roditelje da joj dozvole da se oproba u lokalnoj grupi mladih izvođača. Audicija je održana u Ofrinoj kuhinji pred vođom trupe, Bezalelom Alonijem. I Aloni je poticao iz istog kvarta.
• Zamolio sam je da peva. Njen glas je bukvalno prostrujao po mojoj kičmi – prisetio se.

Tako je Ofra postala deo Alonijeve grupe. To je bio početak njihove duge i bliske saradnje. Ubrzo je postao njen mentor, neki su čak rekli da je bio vrlo dominatan i da je bio sposoban menadžer i tvorac njene karijere. Njih dvoje su postali vrlo bliski, tolliko da se ona družila sa njegovom ženom i decom.

Težak proboj na izraelsku scenu

Kada je Ofra imala 19 godina, Aloni je organizovao da snimi pesme za film „Shlager“ (Smash hit). Tad je Ofra od nepoznate tinejdžerke postala izaelski superstar. Svoj prvi međunarodni uspeh je dostigla 1983. kad je zauzela drugo mesto na takmičenju za pesmu Evrovizije u Minhenu.

https://www.youtube.com/watch?v=tqPGYSWnSFg

Uprkos njenoj sve većoj popularnosti, Ofra se teško probijala u izraelskom muzičkom establišmentu, koji je s podozrenjem gledao na njen moderni stil. Najbolji izraelski tekstopisci su odbili su da pišu za nju.

Zato je njen menadžer Aloni počeo da piše pesme. Iz tog razloga je istraživao po tradicionalnim hebrejskim knjigama, ne bi li našao inspiraciju. „Nisam bio pisac pesama, ali sam pokušao i sve su postale hitovi!„. Njen album iz 1985 „Yemenite Songs„, koji je koštao oko 2.500 dolara, sadrži dela hebrejskog pesnika iz 16. veka Šaloma Šabaza.

Veliki uspeh u Evropi

Album je dostigao veliki uspeh u Velikoj Britaniji. U svojoj recenziji jedan britanski kritičar je napisao da je „Ofrin izuzetno moćan glas pomešan sa zapadnim disko ritmom i sa odlično odrađenim aranžmanima za gudače, rogove i tradicionalnim jemensko-jevrejskim instrumentima. Rezultat je moderni Bliski Istok koji osvaja„.

A onda su 1988. reflektori svetskih scena bili uprti u Ofra Hazu. Te godine objavljen je njen album „Shaday“ na kome je njen najpopularnij hit „Im Nin Alu„. Za uspeh pesme je zaslužan umiksovan hit „Pump Up Volume„, koji je jedna od najvećih muzičkih numera svih vremena. Za snimanje ovog albuma uloženo je mnogo više nego za „Yemenite Songs„.

Ofra Haza je bila uspešnija u Evropi, nego u Severnoj Americi. Njeni albumi su se u Evropi dobro prodavali, a pesme završavale na vrhovima top lista, nego u Severnoj Americi. Nikako ne može da se zaobiđe njena saradnja sa grupom „Sisters of Mercy“ u pesmi „Temple of Love„.

Takođe, manje je poznata njena saradnja sa pevačem Igi Popom u pesmi „Daw Da Hiya„:

Dala glas Mojsijevoj majci

Ofra Haza je 1991. godine bila nominovana za nagrada „Grammy“ u kategoriji World Music za album „Kirya„. Učestvovala je u produkciji filma o biblijskoj priči o egzodusu „Prince of Egypt“ (Princ Egipta) za kompaniju „Dream Works„. Kada je kompozitor Hans Cimer (Hans Zimmer) predstavio Ofru direktorima filma, oni su odlučili da ona da glas Jočevedi, Mojsijevoj majci i ceo lik u crtanom filmu je urađen po njoj. Simila je pesmu „Deliver Us“ na 17 jezika.

Za Izraelce, to što je Ofra bila jedna od retkih izraelskih pevača koja je dostigla svetsku popularnost je bio deo nacionalnog ponosa. I pored toga, ona je vodila vrlo skroman privatan život. Njen nenapadan život van pozornice, a vrlo nežan i nevin izgled, doveo ju je do toga da je izraelska publika prihvati, a da ih ona osvseti za modernu muziku na način na koji je tek nekoliko pevača ranije uspelo.

Bila je i ostala nekrunisana kraljica izraelske muzičke scene. Na zahtev izraelskog premijera Jicaka Rabina 1994. godine nastupila je na dodeli Nobelove nagrade u Oslu, u Norveškoj gde je on dobio nagradu za mir i to je bio jedan od njenih najboljih nastupa.

Sarađivala je sa Goranom Bregovićem na muzici za film „Kraljica Margo„.

Skromnost kao recept za uspeh

Jednom je i sama priznala da ta devičanska skromnost igrala vrlo važnu ulogu njenom javnom nastupu i doprinela je njenom uspehu. Činilo se da je to bio recept za uspeh. Prema nekim mišljenjima, baš ta nevinost je doprinela da tako „padne na dno“ i zauvek „nestane sa scene„.

Pred njen 40 rođendan 1997. godine, upoznala je Dorona Aškenazija, razvedenog građevinskog investitora, koji tad bio u svojim ranim četrdesetim. Ofra je do tad u javnosti uvek bila sama, bez partnera, a onda se zaljubila. Njenom menadžeru Bezalelu Aloniju se Aškenazi od starta nije sviđao. Ali, Ofra se udala za njega.

• Imao sam loš osećaj kad je on u pitanju – rekao je Aloni i nastavio: „Rekao sam joj: „Ne približavaj mu se!“. Naravno, Aloni je potpuno bio siguran da je Aškenazi inficirao njegovu štićenicu HIV virusom.
• Zamolio sam je da se testira. Bukvlano sam joj rekao: „Najzad, treba da znaš sa kim si stupila u brak. Sa sigurnosću tvrdim da joj je on bio prvi i jedini muškarac„.

Udaja ju je odvojila od karijere

Aškenazi je tvrdio da nije HIV pozitivan i da se nije oženio Ofrom zbog njenog novca i, ako je neko imao uticaj na Ofrinu nevinost, to je bio Aloni koji ju je kontrolisao dve decenije. Ofra je stala na suprugovu stranu. Kako je razvijala svoj odnos sa Aškenazijem, tako se udaljavala od Alonija. U vreme njene smrti, Aloni i ona jedva da su imali kontakta, a profesionalno su se udaljili.

Sredinom 1999. Ofra je pozvala Rodžera Armstronga, glavnog čoveka u „Ejs rekordsu“ (Ace Records), a ona je bila sestrinska kompanija „Global rekordsa“ (Global Records). Očekivao je Alonija, ali naravno on više nije bio uz Ofru. Njih dvoje su se sreli u u jednom londonskom hotelu i ona mu je otpevala demo verzije tih pesama što je sama smislila. „Bile su više nego odlične. Nisam verovao šta sam čuo„. Kreg Lion, koji je producirao te pesme se složio sa njim. Na žalost, pesme nikad nisu objavljene. Smrt je bila brža. Upravo te numere su sve ono što je Ofra oduvek želela da radi. Za života snimila je 16 albuma.

Suprug joj preneo HIV?

Kad je Ofra umrla, Aškenazi je rekao da je potrošio 200.000 dolara za kupovinu 24 parcele gde danas počiva njegova supruga i gde je podignut mauzolej u njenu čast. Ofina porodica je ta koja je ostala slomljena i u potpunosti je sigurna da je jedini muškarac u Ofrinom životu dobro izmanipulisao njome.

Posle Ofrine smrti, svi su verovali da da joj je Aškenazi preneo HIV. Aškenazi je umro od predozranja, u aprilu 2001. Njegova porodica nikada nije potvrdila da je on imao sidu, a onda se došlo do nekih novin saznanja. Kreg Lion je izjavio da mu se Aškenazi poverio da je Ofra dobila HIV u jednoj turskoj bolnici, posle pobačaja, kad je bila na transfuziji.

A šta je sa pesmama koje je poslednje snimila? Aloni je rekao da ljudi treba da pamte Ofru po dobrom, a ne po tužnom. Neki, koji su imali prilike da ih preslušaju kažu da mogu da se tumače na dva načina. Kao blagoslov žene koja je najzad našla svoju srodnu dušu ili kao plač zbog ubitačne tuge koja dolazi iz mračne duše.

I kad sam već kod Madone evo jedne koju je Ofra obradila u svom fazonu:

Inspiracija – theglobeandmail.com, theguardian.com