Ljubav između narcisoidne osobe i osobe sa graničnim poremećajem: Da li smo se već sreli?

Verovatno ste do sada čuli da se osobe sa ovim poremećajima magnetski privlače. Sigurno ste se pitali zašto je to tako. Pokušaću da demistifikujem ovu privučenost i dam poduži uvid, kao i obično. Najzad, i sama sam u tome. Da bih pojednostavila, pisaću o ženskim osobama koje imaju granični poremećaj ličnosti i muškim osobama koji imaju narcisoidni poremećaj ličnosti, ali ove „uloge“ se mogu preokrenuti i mogu da uključuju istopolne odnose. Tačnije, granični poremećaj ličnosti se čak više javlja u gej zajednici.

Pitanja ovih odnosa su univerzalna. I homoseksualci se bore sa istim problemima koji imaju heteroseksualni parovi, zbog poremećaja koji su im se javili tokom detinjstva. Iskreno, nikad nisam srela lezbijku koja nije imala problema sa majkom.

Svi oni su već svesni drugačijeg obrasca koji ih privlači. Ovi romantični izbori su u početku uzbudljivi, ali kasnije postaju razočaravajući i stvaraju bol. Ipak, ove obrasce nije lako promeniti, uprkos obećanjima „da će sve uraditi drugačije, sledeći put„. Jedini način da se objasni sve ovo jeste razumevanje naizgled nerazumnih izbora, i to je ono što ovim tekstom pokušavam da rešim.

Ključno je shvatiti da osobe sa narcisoidnim poremećajem ličnosti, kao i osobe sa graničnim pormećajem ličnosti nose gotovo identične vrste trauma iz detinjstva. Zar nije prirodno da vas privlači neko sa kim imate nešto zajedničko, ili neko u kome vidite svoj odraz? Ovo o čemu pišem je slično tome – izgleda kao da su ove osobe pronašle svoju „srodnu dušu„. Tu je reč o sličnoj vibraciji koju obe delite, zbog njihovih prvobitnih problema s napuštanjem. Iako je priroda tih ranih trauma bila slična, igrali ste su na različite načine, ali ožiljci iz tog vremena ostaju, osim ako nije bilo neke ozbiljne terapije, fokusirane na srž problema.

I osobe sa graničnim poremećajem i osobe sa narcisoidnim poremećajem se bore sa onim što ću nazvati sindromom „rupe bez dna„. Slatkorečiva osoba sa narcisoidnim poremećajem najednom postaje naklonjena svima i pruža im šta im treba, da bi nadoknadila osećaj neprilagođenosti, pa samim tim ni ne shvata kad je dosta davanja.

Osoba sa graničnim poremećajem je postala zavodnica par exellence i iskoristiće svaku priliku da bi potvrdila osećaj vrednosti kod narcisoidnog muškarca. Ništa od ovog ne popunjava već pomenutu duboku rupu u njihovim dušama, ali oboje će pokušavati, pa makar umrli.

Identične povrede, različta ispoljavanja

Po mom mišljenju, ni jedna emotivno stabilna osoba koja poštuje sebe se ne vezuje za nekog ko nije sličan njoj. Vibracije onog ko je emotivno stabilan i onog ko to nije odbijaju jedno drugo. Oni nisu par.

Suštinska razlika između narcisoidne osobe i osobe sa graničnim poremećajem je u tome što je unutrašnji svet osobe sa graničnim poremećajem toliko haotičan da im je teško da razlikuju stvarnost i fantaziju, a to je definicija psihoze. Nemogućnost osobe sa graničnim poremećajem da odvoji činjenice od fikcije iskrivljuje njihova opažanja. Tako nastaju ekstremne emotivne reakcije tipične za osobe sa ovim poremećajem.

Osobe sa narcisoidnim poremećajem često mogu mnogo da pruže, ali izbegavaju intimnost i bliskost, jer se plaše vezivanja. Osobe sa graničnim poremećajem vole da brinu, vole povezanost ma kakva bila, tako da „sigurna“ emotivna blizina za njih nije važna, bitno je da postoji.

Nemojte misliti da osobe sa narcisodnim poremećajem i osobe sa graničnim poremećajem ne mogu da imaju uspešan brak. Ako ne prevaziđu svoje traume iz detinjstva, neprestano će gaziti po „emotivnom minskom polju“ i imaće vrlo nezgodne epizode, ostajući tako beznadežno „zaglavljeni“ u onome što nisu rešili kad je trebalo.

Često narcisoidne osobe ne odgovaraju osobama sa graničnim poremećajem. Nije važno koliko je narcisoidna osoba pametna ili ima uticaja, granična osoba će njegov svet okrenuti naopačke, što dovodi do toga da on neće biti srećan, može da dobije ozbiljnu bolest i bukvalno postane senka onog što je bio.

U ovoj igri, veličanstvenost narcisoidne osobe radi protiv njega, jer je on navikao da pobeđuje, zbog slabog samopoštovanja koje pokušao da nadoknadi od ranog detinjstva. Narcisoidna osoba neće dozvoliti da ga neko podržava, pa će osoba sa graničnim poremećajem uvek biti bolja u ovoj igri.

Kako narcisodna osoba ne može da podnese gubitak kontrole, bukvalno će se boriti do kraja da bi je imala. Neće shvatiti zašto gubi zdravlje ili novac dok ga sve bude ometalo u prevazilaženju izazova sa kojima se suočava sa partnerom koji ima granični poremećaj.

Narcisoidna osoba bukvalno pokušava da „dešifruje kod“ po kom njegova partnerka sa graničnim poremećajem funkcioiniše. To je sve zbog dugogodišnjih, pogrešnih pretpostavki o sebi koje je usvojio kao dečak, kad su njegovi roditelji zahtevali da bude savršeno dete. Kad bi u tome uspeo, možda bi dobio neke pohvale. Kad ne bi uspeo, njihovo razočaranje bilo je vidljivo, što je razvijalo dubok osećaj srama. Ovakvo dete odrasta kriveći sebe, ako se makar na trenutak oseti da se ponaša manje nego savršeno. Ali šta predstavlja „savršenstvo“, i nije li to uvek subjektivno stanje uma?

Narcisoidna ličnost veruje da svako može biti jak, pun samopouzdanja i uspešan kao što je on. To mu je usađeno od ranog detinjstva i učinio je sve napore da to tako i bude! Zato se i vodi tom devizom: da ako on može – može svako. U stvari, to je njegova duboka potreba da promeni drugog, da bi mogao ostvariti svoje potrebe. Ovo narcisoidne osobe nose iz detinjstva i nastojanja da dobiju potrebnu naklonost, pažnju i pozitivne reči od majke, koja su bila neizvesna.

Narcisoidne osobe su perfekcionisti i veruju: „Ako se u vezi osećam loše, to je sigurno moja greška„. Osobe sa graničnim poremećajem tvrde: „Ako se u vezi osećam loše, to mora da je tuđa krivica„. Ovo je igranka bez prestanka u kojoj osoba sa graničnim osobinama ili besni ili se povlači, dok narcisoidna osoba pokušava da to „popravi“ tako što će biti posvećena, istrajna i, što će pokušati da je spasi.

Nije neobično da se dve osobe sa graničnim osobinama vežu, bez obzira na psihološka trabunjanja koju ste možda pročitali negde. Svako ko je radio sa sa osobama sa graničnim poremećajem to zna! Ipak, ova veza predstavlja izuzetno zapaljivu mešavinu. Njihova patologija ih privlači, ali uzajamno oštećenje i šteta koju u ovoj vrsti dinamike unose obe strane je – velika. Takođe, treba napomenuti da svako ko je upućen na osobe sa graničnim poremećajem, čak i na neko vreme, može privremeno da doživi psihotične simptome graničnog poremećaja. Zato se njihovo ponašanje naziva „stvaranje ludila„.

Isti princip „međusobne disfunkcije“ važi za dve obe sa narcisoidnim poremećajem koji se nađu u vezi. Metaforički gledano, imamo dva osakaćena ili oslabljena partnera, koji pokušavaju da stvore normalan život, bez ikakvog referentnog okvira iz detinjstva, kad oni jedva mogu da se izbore sami. Svako od njih je živeo sa jasnom nesigurnošću tokom većine svog života, zbog nezalečenih dečjih rana. Da li možete da zamislite dve osobe koje pokušavaju da se premeste iz jednog okruženja u drugo, sedeći u invalidskim kolicima? To je veliki izazov, u skučenoj prostoriji.

Prečesto su se psihijatri suočavali sa pitanjima: „Zašto ne možemo da izlečimo jedni druge?„. Niko ko nije oštećen na ovaj dubok, fundamentalan način, ne može sam sebe da izleči, druge još manje. Da probam da objasnim. Potpuni oporavak zahteva zalečenje srca, ali čak ni najstručniji kardio hirurg ne bi operisao sebe ako mu je potreban bajpas ili novi srčani zalistak.

Neki su pitali da li je dugoročna veza „moguća“ i sa osobom s graničnim poremećajem? Naravno, ali uvek će biti stresno to haotično razdvajanje i spajanje koje nikad nije opušteno, skladno i uvek će biti upitno stanje ljubavi.

Koreni svih zala

Osnovne povrede koje uništavaju samopoštovanje počinju u ranom dobu, pojačavaju se i nastavljaju tokom detinjstva. Najjednostavnije rečeno, to u praksi znači da je „osnova“ volana na neki način slomljena ili oštećena. Kad je sam centar bića ugrožen, svi nivoi koji potiču od ove tačke, podložne su lomljenju, pod najmanjim naponom. Sama trauma utiče na svaki aspekt postojanja. Utiče na vrednovanje sebe i određuje kako osoba razmišlja i brine o sebi, u ličnim i profesionalnim odnosima.

Narcisodne osobe naoknađuju nedostatke družeći se sa prijatnim, uspešnim ljudima. Osobe sa ganičnim poremećajem to nadoknađuju zavođenjem, jer se jedino tako osećaju da istinski vladaju i da imaju samopouzdanja.

Narcisodne osobe i osobe sa graničnim poremećajem neprestano traže konkretne dokaze da su privlačni i vredni nečije pažnje.

Narcisoidni muškarci su privučeni mlađim ženama, čak i decenijama mlađim od njih samih. Žene sa graničnim osobinama obično dobijaju svoje zadovoljstvo zavodeći uspešne, dobrostojeće muškarce ili nekog ko im može poboljšati njihov socijalni status.

Žene sa graničnim poremećajem ličnosti u srednjim godinama mogu da se zaljube u momke, koji su mnogo mlađi. Ova velika razlika u godinama i takav izbor pokazuje da ona nema emotivnu zrelost jer je, u suštini još, tinejdžerka.

Sinovi majki sa graničnim poremećajem su privučeni ženama koje imaju osobine kao njihove majke i njihove dečačke traume preživljavaće se iznova i iznova, uz svako partnerstvo koje budu imali u odrasloj dobi.

Žene sa više samopoštovanja koje sebi daju na vremenu da upoznaju partnere, a ne podstiču intenzivnu čežnju, bolnu frustraciju ili anksioznost kod njih, obično se odbacuju, jer su im takve žene – dosadne! Za to nisu kriva te žene, već njihova nesposobnost da izbegnu unutrašnju prazninu, koju očajnički pokušavaju da prevaziđu još od detinjstva.

Stvaranje osobe sa graničanim poremećajem ličnosti

Osobe sa graničnim osobinama su odrasli gledajući kako se njihove majke ponašaju sa muškarcima. Oni su naučili kako da budu slatki i zavodljivi, da manipulišu ljudima, dajući im ono što žele ili im je potrebno. Ukratko, oni su više puta primetili da takvu taktiku koriste majstorski, kao i njihovi manipulativni učitelji. Naravno, da su ih usvojili.

Majka koja ima granični poremećaj ličnosti često će zavideti detetovim postignućima i uspesima, i može da bude prava koketa kad je reč o muškarcima koji se sviđaju njenoj ćerki. Ona, najverovatnije, neće preoteti momka ćerki tinedžerki ili devojci, ali nije nemoguće. Majka sa graničnim pormećajem prema ćerki može da pokaže ljubomoru još u vrlo ranom detinjstvu i da uništiti njenu vezu sa ocem.

Osobe sa graničnim osobinama su doživele razne izdaje tokom detinjstva i one su slomile samu srž bića ovih ljudi. Još ako je postojala psihička trauma, onda je sve to dodatno otežalo odnose u kasnijem dobu. Ako tu postoji uticaj roditelja sa narcisoidnim poremećajem, vrlo lako osoba sa graničnim poremećajem može da usvoji model po kome traži partnera i za koga se obično venčava.

Šta ljubav ima s tim?

Narcisoidne osobe su usavršile sposobnost da budu bolji nego što zapravo jesu. Oni se tako brane od osećaja neadekvatnosti i inferiornosti, a ovi deficiti ih pokreću da spasavaju, usmeravaju, savetuju i obučavaju druge. Narcisoidne osobe automatski pretpostavljaju da znaju šta drugi misle i osećaju, pa mogu da budu apsolutni autoriteti, o čemu god da je reč. Narcisoidne ličnosti vole da vam kažu šta osećate, umesto da vas pitaju, što se većini može smučiti.

Osobe sa ganičnim osobinama imaju vrlo nestabilan osećaj za sebe i obično će susret sa narcisoidnim gospodinom Sveznajućim pokrenuti njihove frustracije. Braniće se povlačenjem ili besom. Narcisoidna osoba može da je smatra eksplozivnom ili ludom, ali on je nehotice upravo izvukao osigurač iz bombe. Njegova stalna potreba da ima kontrolu, čini osnovu mnogih sukoba i borbi u ovom odnosu. Tužna stvarnost je ta, što je obično te osobine opažao kod svojih narcisoidnih roditelja tokom odrastanja i, nehotice ih je oponašao i usvojio kao svoje.

Osoba sa narcisoidnim poremećajem će brže pokrenuti odbranu, nego njegov partner sa graničnim osobinama, jer njegovi strahovi pokreću zabrinutost od napuštanja. Ovo je drugo lice iste kovanice. Dok ona žudi za njegovom pažnjom i naklonošću, doživljava bolne senzacije koje su isprepletene sa ljubavlju roditelja koji nisu znali kako to osećanje da iskažu. Ta dramatična osećanja su ponovo izjednačena sa iskrivljenim osećajima šta je „stvarno ljubav„. U slučaju da partner postane stalno dostupan osobi sa graničnim poremećajem, njena žudnja za njim prestaje.

I osobe sa graničnim poremećajem i narcisoidne osobe povezuju ljubav s bolnom čežnjom. Ovo je srž svih njihovih napuštanja i ponovnih spajanja! U suštini, ljubav je za njih isto što i bol i opet smo u vrzinom kolu.

Kad se ispuni njihova intenzivna čežnja za ljubavlju, bolne senzacije koje su bile protumačene kao osećanja ljubavi bukvalno nestaju. Tada, osoba sa graničnim poremećajem se oseća nervozno i odguruje sve oko sebe. Sa „zdravim“ partnerom kome je potreban kontinuitet ljubavnih osećanja, osoba sa graničnim problemom oseća emotivnu klaustrofobiju, što čini da poremeti osećaje intimnosti među njima. Narcisoidne osobe se bave svojim potrebama da budu nezavisne, distancirane i autonomne, tako što biraju emotivno nedostupne partnere, osobe sa graničnim poremećajem, koje neće pokazivati svoje strahove.

Kada se bliskost i strahovi od vezivanja pojačaju, i osobe sa narcisoidnim poremećajem i osobe sa graničnim poremećajem mogu da dožive anksioznost, što navodi njihovu potrebu da se povuku ili da se sklone. Udaljenost između njih ublažava napetost, ali narcisoidna osoba, koja je pritom i perfekcionista, smatra to svojom krivicom i doživljava sramotu. To ga pokreće da je ponovo osvoji. Nije ona njemu potrebna. Potrebno mu je da se izbavi od svog toksičnog osećaja da nije voljen i da nije vredan, a sve je to preplavljeno sramotom koju nosi od detinjstva.

Često me pitaju da li su osobe sa graničnim osobinama sposobne da vole. Deluje da je to najveća briga u ovim odnosima. Odbačeni partner se vezuje za tračak nade da je iskreno voljen.

Osoba sa graničnim osobinama je osećala bol kad je tražila toplinu i ljubav od roditelja tokom detinjstva, i naučila je da dramatična osećanja tumači kao „ljubav“. Jurenje za partnerima koji su emotivno ili fizički nedostupni, oženjeni/ili u vezi, održava čežnju živom i sprečava ih da se predaju nekome ga ko je u stanju da pruža doslednu ljubav na doslednoj osnovi.

Narcisoidne osobe na sličan način privlače nekoga ko je nedostupan, jer to produbljuje njihovu brigu. Potraga za partnerkom koja je u stanju da nadvlada ovu specifičnu odbranu mogla bi da traje čitav život, jer se „prava“ nikad ne pojavi. Narcisoidnoj osobi je gotovo nemoguće da prihvati da njegova izabranica sa graničnim poremaćajem nema stvarnu sposobnost za ljubav, kao što je to bilo na početku, kad je sve bilo divno, bajno i – mirno. Kad počne da ispituje osećanja, pokreće bolan unutrašnji sukob za narcisoidnog partnera, jer se dovodi u pitanje njegova dugogodišnja definicija ljubavi i šta treba da oseća!

Poteškoće u vezama tokom detinjstva snažno utiču na ovu borbu, jer on nije imao odgovarajući primer dok je bio mali, gde je dobijao pažnju i naklonost. Svaka mrvica pažnje koju je dobio od roditelja možda je učvrstila njegov osećaj vrednosti prema njima, ali ove su epizode ​​bile kratke u poređenju sa njihovim zanemarivanjem ili manipulacijama. Ovaj rani model, postavio je osnovu za njegovu opsesivnu privlačnost prema graničarkama, jer jedino sa njima može bolno da čezne. Ostale žene su prisutne i dostupne! Ovaj obrazac iz detinjstva je umanjio njegovu vrednost, podstakao pitanja šta ga ispunjava i koliko je zavisan od ljudi.

Presudno je da se shvati da ako osoba sa graničnim poremećajem postaje zdravija kroz temeljnu terapijsku pomoć, biće znatno manje haosa i sukoba u ovoj vezi, što može dovesti do osećaja nezadovoljstva kod narcisoidne osobe. On funkcioniše na stimulaciji, bilo prijatnoj ili bolnoj, koja pokreće osećaj da je živ, a tu stimulaciju mu daju drugi. Tad, on može da oseća potrebu da traži veće uzbuđenje izvan svog odnosa ili da se ponaša tako da stvara nesklad između njih. Osobi sa graničnim osobinama ovo ne stvara balans bila na terapiji ili ne, pošto ne može da drži pažnju svog partnera.

Da li je to je ptica, da li je to avion? NE, to je SUPERMEN!

Duševne povrede iz najranijeg perioda stvaraju narcisoidne osobe. Ako dete treba da uguši svoja teška osećanja da bi preživelo okrutnost svojih mučnih, dečjih iskustava, onda je steklo osećaj nepobedivosti i pretpostavilo da može da podnese gotovo sve što se dogodi. Ovo je bio „oklop“ koji ga je štitio od ranjivosti.

Pošto ove osećaje smatra kao neprihvatljive i znakom slabosti, ti osećaji mogu da budu uspavani dugi niz godina, sve dok se ne spoji sa osobom sa graničnim poremećajem koja ponovo probudi bol koji je naučio da ostavi po strani, odvoji se od njega i prilagodi se situaciji, kao kad je bio dete. Kad se ta osećanja ponovo javljaju, dolazi do sramote. Seća se koliko je bio moćan, imao kontrolu i bio popularan pre nego što je započeo vezu sa graničnom osobom i kad su se njegov svet i ego počeli urušavati.

Ne može da pomiri svoju trenutnu krhkost koju, realno, mrzi sa likom Supermena koji je izgradio u detinjstvu – i to mu izaziva osećaj neprijatnosti, frustracije i očaja. Terapije kod osnovnih trauma mogu mu pomoći, ali to je poput trgovanja dušom. Malo njih će se potruditi da se izleči. Pre će da presrastu u veličanstvene, lažne ličnosti koja su izgradili u detinjstvu, da bi preživeli masu mučnih problema.

Dakle, to je još jedna vrsta haosa u koji smo se upleli!

Kameleoni se prilagođavju okolini. To im pomaže da se sakriju od predatora i uhvate svoj plen. Osobe sa graničnim problemom su poput kameleona – brzo će shvatiti šta vam je važno i tako će se vladati u ranoj fazi vaše veze. Većina upravo traži tako nešto čitav život. Čak i nekoliko rečenica sa takvom jednom osobom se čini kao čudo! Problem je u tome što, čim ova žena oseti da je „zarobila“ narcisoidnog muškarca, njene normalne boje se vrate – i on ima posla sa savim drugačijom osobom.

Proces evoluiranja gmizavaca uključuje odbacivanje kože, da bi dalje rasli. To je kao odbacivanje majice koju ste nosili kao dete. Pravi rast zahteva konkretne, temeljne promene. Ovo izgleda kao pretnja osobama sa graničnim poremećajem, jer ispod savršenstva stoji tamna strana koju su sakrivali od narcisoidnih osoba, dovoljno dugo da bi ih privukli. Jednom kada su stvarno njihovi, pojavljuje se mračni deo – i oni provode ostatak svog vremena u ovom „plesu“, pokušavajući da to sve shvate i ponovo se povežu sa osobom.

Gledala sam kako se to dešava sa sredovečnom koleginicom koja pati od graničnog poremećaja, koja se udala za svog dečka, samo šest meseci pošto se upoznala s njim. Uoči njihovog venčanja, sigurna sam da je verovao da je konačno pronašao ćup sa zlatom pored nje. Zatim se sve promenilo i postalo prilično ružno. Posmatrala sam kako pokušava da ga natera da izgubi razum, i iskreno verujem da će ga na kraju sve to ubiti.

Vreme kad padaju maske

Očaravajuću privlačnost osobe sa graničnim poremećajem ličnosti je gotovo nemoguće ignorisati, posebno za muškarca u srednjim godinama. Dugotrajni brakovi često se urušavaju zbog ljubavnih afera sa znatno mlađim ženama koje su uspele da ožive narcisoidni osećaj grandioznosti, uporedo sa njihovim penisima. Zbog erektilne disfunkcije se krive žene, a erektilna disfunkcija je deo mnogo većih problema. Ti problemi se nagomilavaju i dostižu kritičnu masu. Smatram da je erektilna disfunkcija više emotivna disfunkcija i da nema veze sa muškom fiziologijom. U većini slučajeva, ovo je psihičko i emotivno oštećenje, a ne fizičko.

Narcisoidna osoba ulazi u dvostruku vezu, kad erekciju i uzbuđenje pripisuje ženi koja ga je probudila iz dubokog sna. U početku, on smatra da je ona odgovorna za njegovu novonastalu seksualnu mudrost – i kao takva, oni su idealan, romantični par. Pre nje, sve je bilo kao horor film za njega.

Narcisoidnoj osobi je potrebno da bude potrebna, ali on neće dozvoliti nikome da mu bude potreban! Biti seksualno za zavisan od nekoga stvara duboke strahove od gubitka ljubavi i kontrole. Narcisoidna osoba svesno nema potrebu za distancom, to je samo arhaični, odbrambeni mehanizam, koji mu pomaže da održi svoju emotivnu ravnotežu.

Normalna žena će se verovatno osećati razočarano ako ne dobije telefonski poziv svog dečka posle divno provedene noći, ali osoba sa graničnim poromećajem tumači najsuptilnije znake zanemarivanja kao gubitak ljubavi i naklonosti. To aktivira osećaj sramote („nisam dovoljno dobra„), i tad ona odustaje.

Osoba sa graničarnim poremećajem pokušava da se odvoji od svega, što je izvor njene boli. Ona je ionako spremna za napuštanje i odbacivanje, zbog značajnih gubitaka tokom detinjstva. Ona može da umisli da postoji napuštanje, čak iako ga nema. Ovo pitanje često rađa izlive neracionalne ljubomore.

Tad počinje samozaštita i odbrana, jer ni jedan partner ne želi da bude u ovom stanju, iz straha da će njihovo zajedništvo nestati. Ova obostrana anksioznost može umrtviti narcisoidne brige, istovremeno pokrećući žestoke izjave graničarske „ljubavi“.

Poput deteta, graničarski emotivni odgovori su impulsivni. Sramota samo navire ako se njena „ljubavna“ impulsivnost ne uzvrati. Ona oseća nepodnošljivu sramotu i bol, koju potom folira partneru, kroz projekcije.

Seks bi mogao da bude onaj deo koji drži ovo dvoje zajedno, dok je njihova potreba za autonomijom uglavnom motivisana strahom da budu previše bliski. Biti fizički i emotvno nag s nekim, znači osećati se previše izloženim i ranjivim, jer „šta ako on/ona vidi stvarnog mene i ode?„.

Hiperseksualnost kod osoba sa graničnim osobinama je zamršeno pitanje. S jedne strane, ona uprvao to koristi da izbegne prazninu. S druge strane, ona veruje da na ovaj način može da kontroliše ljubavnike. Ovo je posebno izraženo ako je tokom detinjstva bilo incesta ili seksualnog maltretiranja, jer se zbog svog oštećenja i u odrsalom periodu oseća „posebnom“.

Vrednost osobe sa graničnim osobinama neraskidivo je povezana sa performansama uz ljubavnike koji joj nude novotarije. To se nekad nazivalo nimfomanijom. Ovisnost o seksu tipična je osobina među muškim i ženskim osobama sa graničnim poremećajem ličnosti. Ta povezanost može da bude seksualno opijajuća – ali to je uglavnom zato što ove dve ličnosti ne mogu „bezbedno“ da se povežu u drugim domenima veze. Ukratko, sva romantična energija između je nedefinisana – i teče gde god i kako god može. Čak i borba može postati osnovno sredstvo da se ovaj par poveže.

Kad se suprotnosti privlače…

Narcisoidne ličnosti su često oni što udovoljavaju drugima, što bi značilo da su pasivno-agresivne osobe. Bolje im je kad daju, nego kad primaju u vezama, što je deo onoga što su usvojili tokom detinjstva, kao odgovor na zanemarivanje roditelja.

U vezama, onaj kome treba najmanje je uvek onaj koji vlada – a potrebe osobe sa graničnim problemima obično prevazilaze potrebe partnera. Osoba sa graničnim poremećajem je poput deteta, kad je u pitanju kontrola impulsa i utvrđivanje potreba, tako da je ona aktivni partner u ovoj dinamici. Narcisoidna osoba se nikada nije osećala dostojnom da ima potrebe, pa ih suzbija. On je pasivan partner.

Neko treba da ponese emocije u ovoj vezi, tako da to obično pada na aktivnog partnera – ili osobu sa graničnim poremećajem. Ova osoba će nastaviti da se trudi oko oko partnera, sve dok ne odustane. Ona bukvalno drami i stvara haos, ali se pobuni poput trogodišnjeg deteta kad zauzme stav, iako joj treba da se obuzda i da joj se stave granice.

Svi odnosi zasnovani su na identičnim potrebama

Osobe sa graničnim osobinama traže u narcisoidnim osobama ono što im nedostaje – iskrenost, pouzdanost, snagu karaktera… One poseduju sposobnost da nađu muškrace koji su gradili uspešne živote (bez obzira da li su u braku ili ne), ali koji imaju nesigurnosti i sumnje u sebe još iz detinjstva.

Osoba sa graničnim poremećajem pokušava da otkrije i pronađe gde su narcisoidne ranjivosti „sahranjene“. Kad otkrije, ona ih prvo otkopa, pa vešto koristi njihove slabosti protiv njih samih, za svoj napredak ili dobitak. Pre više decenija, ove žene su nazivane „kopačima“ ili“ kućnim olupinama„. Muška verzija je bila „žigolo“ ili „Kazanova“ koji su koristili seksualnu prednost žene i sve to lepo uzimali od njih.

Kad se osoba sa graničnim problemom nađe pored uspešnog, harizmatičnog, narcisoidnog muškarca, ona u njemu vidi snagu i sigurnost. Pošto se nikad u svom svetu nije osećala sigurno ili zaštićeno, ovog muškarca doživljava kao njenu bezbednost.

Narcisoidne osobe nikad nisu bile privlačne „običnim“ ženama, pa tu nastupa potraga za osobom sa graničnim poremećajem. Njegovo grandiozno, lažno predstavljanje je žudilo za tom vrstom pažnje – iako se zapravo nije osećao da to zaslužuje. Tako započinje njihov „ples“, koji je zapravo obrazac kome se niko od njih ne može odupreti.

Na osnovu nivoa emotivnog očaja kod osobe sa graničnim poremećajem, ona možda neće birati muškarce koji su stekli značajno priznanje, stabilnost ili uspeh. Strah od napuštanja uvek utiče na izbor partnera i glavni je razlog ovih privlačenja. U suštini, što su narcisoidnoj osobi veće potrebe za ovom ženom (seksualno, emotivno, psihološki ili finansijski), tako će ona lakše moći da drži i kontroliše narcisoidnu osobu. Verujte, uvek je reč o tome koliko osoba sa graničnim problemom može da kontroliše.

Pošto je bila okružena narcisoidnim osobama koje nisu mogli da odgovore na njene potrebe, osoba sa graničnim osobinama se dobro oseća ako pronađe partnera koji joj pokaže obožavanje, ali koji se i povuče ili koji tu vezu sa njom smatra pogrešnom.

Dok je bila devojka, ona je smatrala da je svaka ljubav bol, pa je nastavila da teži onome što je nedostižno. Ljubavni očaj koji nosi je deo poremećaja, pa ona zapravo skuplja ostatke ljubavi koji odjekuju iz najranije mladosti. Partner koji joj je „na raspolaganju“ i koji bi je voleo „kao boga“ ne odgovara njenom uzoru iz detinjstva, niti nadahnjuje njenu strast.

Ne mogu, a da ne pomenem granično nasilno ponašanje. Izvor njenog besa nije partner. To je skup pogrešno usmerenih osećanja, razočarenja, besa i povreda koje je čuvala ceo život. O tome nikad nije mogla da priča sa majkom.

Kraljice drame i svršene princeze

Narcisoidne osobe, a pogotovu oni povređeni, stalno traže žene koje mogu savršeno da pariraju njihovim atributima i kvalitetima i koje su im, na neki način, potrebne. Tada nestaju njihove brige o napuštanju, ali i preusmeravanje potrebe. Osoba sa graničnim problemom može, u početku, da „uguši“ svog dragog pažnjom, koja ga tera da se povuče ili udalji. Iako on laska i ublažava svoje strahove od napuštanja, pokreće osećanja koja su mu nepoznata, a koje nije savladao u detinjstvu. Uzrok tome može biti majka koja je imala probleme i time mu značajno ograničila slobodu i osećaj nezavisnosti.

Njegov stalni izazov je da bude u blizini, a da ga ne „progutaju“ potrebe osobe sa graničnim poremećajem, njihova nesigurna i zahtevna priroda. Ovaj izazov je, naravno, pod kontrolom i neprekidnim obrascem zavođenja i povlačenja koji osobe sa graničnim problemom rade. Na ovaj način, strah narcisoidne osobe zbog prevelike bliskosti, postaje problem. Da je zaista bio raspoložen za emociju, ne bi mogao da toleriše ovo poigravanje „idi mi, dođi mi“ u vezi, već bi tražio osobu koja dosledno reaguje na njega i njegove potrebe. Ovde je reč o fazi koja dolazi posle upoznavanja i „cico mico stanja„.

Ako je majka ovog muškarca imala karakteristike osobe sa graničnim poremećajem, on je odrastao tako da je morao da zadovolji njene potrebe za pažnjom, da joj laska, da je smiruje emocijama… Ta žena je mogla da utiče na njega da rano sazri i da mu objasni kako stvari stoje s njegovim ocem. Kao dečak koji sluša samo pritužbe, on ne uživa u ovoj ulozi. U isto vreme, ova posebna pažnja koju dobija od majke stvara mu osećaj vrednosti, što je osnova njegove izgradnje. Njena svest o njegovim potrebama je ograničena, pa se narcisoidna osoba oseća važno u toj odrasloj ulozi, jer je on bitan majci i to mu povećava samopouzdanje. Strah od toga da je potreban nekom je limitiran novom ulogom takozvanog „surogat muža„. To mu pruža ne baš lepo zadvoljstvo. Tako održava sliku o sebi i izbegava sramotna osećanja povezana sa razočaranjem u žene, što mu je majka projektovala, kad je reč o njegovom ocu.

Sve što je nastalo iz ovog odnosa prenosi se na sve kasnije veze. Postoji automatski refleks koji se javlja muškarcima koji su bili vezani za majku. Osećanje bliskosti isprepleteno je sa gubitkom sebe. On se u sebi bori. „Ako se previše približim, moraću da dam previše sebe„.

Za narcisoidnu osobu, posvećenost znači da se treba odreći važnih potreba i sloboda. Kontrola je kod njega već postala važno pitanje i on će birati samo žene za koje misli da mogu da preuzmu odgovornost. Osoba sa graničnim problemom se savršeno se uklapa u ovu paradigmu – bar na početku njihove veze. Svaki muškarac koji uporno bira osobe sa graničnim poremećajem ima duboko usađene strahove, koji su slični ženama kojima se udvara.

Razmatranje napuštanja osobe sa graničnim problemom stvara unutrašnje borbe, jer ne samo da je narcisoidna osoba sva u tome, već se užasava potencijalnih posledica koje bi njegov odlazak mogao da napravi. Previše dobro zna njenu akutnu nestabilnost i uplašen je da će sama sebi ili njemu naneti veliku štetu.

Neki su se čak i susretali sa pretnjama i pokušajima samoubistva ili ubistava osobe sa kojom su bili u vezi, pretrpeli optužbe za nasilje u porodici, praćenje i opsedanje, uništavajne njihove imovine, kad su pokušali da pobegnu iz ovih mučnih veza.

Tragična stvarnost je da je često lakše ostati nego otići, ali to može ugroziti zdravlje narcisoidne osobe, životni vek, porodične veze i sve druge lične i profesionalne odnose. Napuštanje pokreće i njegovu krivicu, što je krst koji nosi od detinjstva, a to je da bude svoj.

Bilo je primera gde je jedina održiva opcija muškarca da izađe iz veze sa ženom sa graničnim poremećajem, a da ne oseća krivicu – da umre. Stres u ovim odnosima može dovesti do ozbiljnih bolesti i propadanja, pa i smrti.

Kad je sklonost ka osobama sa graničnim problemom prisutna…

Majka narcisoidnog muškarca može od sina da napravi centar sveta. On je divni dečko koji ništa ne radi pogrešno, ali samo kad savršeno reaguje na njene zahteve i želje! Ovde postoji nekoliko problema. Ona je ugradila i podstakla njegovu veličanstvenost, iako on nije u stanju da shvati zašto je tako „poseban“, ali istovremeno ima osećaj samopoštovanja, koje ispliva na površinu kad god sebe doživi kao nekog ko baš i nije toliko savršen.

Osoba sa graničnim problemom pokušava da razume zbrku i povređuje igrajući se „idi mi, dođi mi“ veze. Povremene epizode ​​obožavanja, isprekidane napuštanjem, oživljavaju poznate obrasce iz detinjstva, koje su narcisoidnoj osobi poznate i koje je ona usvojila. To što je prihvatio u detinjstvu održava ga da je uvek nedostižan, ali mu je dosadno sa bilo kojom ženom koja mu može pružiti ljubav i sigurnost.

Majka sa graničnim problemom maltene ubeđuje sina da ne može da preživi bez nje i to je, ujedno, njeno zadovoljsto i patnja. To ga, naravno, i tera u ruke osobe sa graničnim poremećajem. Na podsvesnom nivou, njegovi napori da spasi majku i učvrsti samopoštovanje, uprkos ljubavi i napuštanjima, stavraju mu model žene još u detinjstvu.

Muškarci koji su rasli sa majkama sa graničnim problemom često usvajaju osobine takvih ličnosti. Nemaju poverenja u bliske odnose tokom dečaštva. Zbog toga, oni uporno biraju žene koje ne znaju da zadovolje njihove potrebe za vezom i okreću se od onih koje su u stanju da pruže istinsku ljubav i brigu. Oni mogu da maštaju da će se pojaviti ženska osoba koja će im, kao čarobinim štapićem, srušti to, ne bi li se vezali za nekog. Ipak, ova maštarija neće biti ostvarena, ukoliko se ne fokusiraju na osnovnu traumu. Čak i tada, ceo trud može da „padne u vodu„.

Narcisoidni muškarci uglavnom ne mogu da grade poštovanje sve dok njihovi obrasci ne nestanu. To znači da za to vreme mogu da izgube novac i zdravlje, dok su u vezi sa osobom sa graničnim poremećajem, i to vrlo brzo. U datom trenutku, njihova odbrana ne postoji. Onda se stvara šansa da se od uplašenog i slomljenog dečaka stvori čovek.

Dobar unutrašnji rad može da uključi terapeuta, što momentalno stvara teskobu za osobe sa narcisoidnim poremećajem. Ta neophodnost sabotira vezu za koju nepravedno sumnja da bi mogla da rezultira napuštanjem. Ako se to dogodi, njegovo ukorenjeno uverenje da će ga svako ko vredi ili mu je bitan ostaviti ili otići, postaje „proročko ispunjenje“ koje daje određeni nivo potvrde za njegove sumnje, pošto bi radije da je „u pravu“, nego da mu bude dobro. Tragično je da ovaj samouništavajući refleks drži pravu ljubav na pogrešnoj strani i on će nastaviti da se muči sa osobom koja ima granični poremećaj, a koja nema kapacitet da udovolji njegovim unutrašnjim potrebama.

Kad ću biti voljena?

Potrebe osobe sa graničnim poremećajem su bile ozbiljno zapostavljene u detinjstvu, što joj je ostavilo bolna pitanja o njoj i vrednosti. Možda je dobijala samo pohvale zbog svog izgleda ili je bila „savršena“ devojčica. To je postalo osnova njenog samopoštovanja. Nažalost, njena majka je možda zavidela na pažnji koju je ona dobijala i bila ljubomorna na vezu koju je devojčica sa graničnim problemom imala sa svojim ocem ili bilo kojim drugim muškarcem. Tako je došlo do njenog lošeg osećanja prema sebi, posebno kad joj je majka umanjila osećaj vrednosti, nipodašavajući je. Majke sa graničnim osobinama se obično gnušaju drugih žena. Prvo, na njih gledaju kao na pretnje. Drugo, ostalo je toliko iskonskog besa koji potiče iz njihovog detinjstva i od njihovih majki. Ova mržnja se prenosi i na sve ostale žene. Za osobe sa graničnim problemima, čak i male povrede ili razočaranja mogu značiti fatalne prekide u čvrstim, dobrim vezama bilo koje vrste.

Znate one američke izbore za miss u kojima učestvuju devojčice? Iskreno, muka me hvata kad to vidim i smatram da su sve one upravo buduće osobe sa graničnim poremećajem ličnosti! Isto važi i za ove naše „Zvezdice“.

Osobe sa graničnim osobinama mogu da teže perfekcionizmu i da se podvrgnu plastičnoj hirurgiji. To može početi u ranijem dobu, a ne kasnije. Njihova unutrašnja bol, praznina i samoživost dramatično iskrivljuju način na koji one gledaju na njihovo fizičko biće – i veruju da će, ako isprave svoje najmanje spoljne nedostatke, osećati sreću i ljubav. Takođe bi mogle da se previše odaju plastičnim opercijama ili da urade tetovaže, pirsinge, implante sa draguljima u zubima… To tek privremeno pozitivno utiče na mržnju prema sebi. Ovi postupci pokreću endorfin, što je deo graničarske privlačnosti. Sve ovo je poput samopovređivanja, što odvraća pažnju od emotivne uznemirenosti.

Ekstremni, nerešeni problemi sa majkom mogu dovseti do odvojenosti osobe sa graničnim poremećajem od bilo kog ili svih aspekata ženstvenosti i stvoriti od nje biseksualku, homoseksualku, transvestita, pa čak i do toga da promeni pol. Možda će nastaviti da traži rešenje za svoj očaj i nezadovoljstvo u spoljnim manifestacijama, ali sreća je uvek stvar unutrašnjeg stanja duha i nešto na čemu treba raditi unutar sebe. Čim se veže za novu žensku osobu, oživljavaju se njena podsvesna nadanja za zalečenje rana koje joj je majka stvorila. Nažalost, malo je partnera spremno da pruži emotivnu brigu poput majke. Osobe sa graničnim poremećajem se obično vezuju za partnere koji ne pokreću iste bolne senzacije povezane sa čežnjom za roditeljskom ljubavlju, koja je bila rutinska tokom detinjstva.

Osobe sa graničnim problemom stalno traže naklonost, prihvatanje i odobravanje, zbog ekstremnih nedostataka u detinjstvu. Njihove potrebe za bliskošću i emotivnom sigurnošću ih nadjačavaju, ali iako će te elemente tražiti kod muškaraca, one zapravo žele da zaleče svoje prvobitne rane iz detinjstva koje su dobile u odnosu sa majkom. Ove duboke potrebe oslikavaju se na partnere. Ako osoba sa graničnim poremećajem oseti pozitivan odgovor na njene potrebe, javlja se se duboko ukorenjeni strah od napuštanja. Ova reakcija je automatska i refleksivna, pa tako i njeno povlačenje. Da li ima rešenja za sve ovo? Po mom mišljenju, da, ali uz ozbiljan rad na oporavku.

Voli me, ne voli me..

Za njihove partnere, graničarsko ponašanje izgleda bizarno. Stalno postavljaju pitanja: „Ako se toliko plaše napuštanja, zašto bi gurali ljude od sebe?„. Evo mog zaključka: „Ako ste odlučili da nikad ne prolazite kroz razvod, jer ste videli kako to utiče na sve koji su umešani u taj proces, zar ne bi bilo logično da izbegavate venčanje?„. Osoba sa graničnim poremećajem se užasava napuštanja. On/ona ne dozvoljavaju sebi da se vežu, zbog straha od bola koji bi mogao da usledi ako se to dogodi! To nikada nećete moći da promenite.

Osoba sa graničnim poremećajem ličnosti će vas „kazniti“ zbog toga što je niste dovoljno voleli, ali ona će vas odgurnuti u trenutku kad to učinite! Bukvalno, bićete „prokleti“ ako obožavate svoju graničarku, a bićete „prokleti“ i kad je ne obožavate. Ovo je potpuno zbunjujuće i ostavlja osećaj beznadežne čežnje za onim što ne može da bude zadovoljeno. Nedostatak naklonosti aktivira rane iz detinstva i to je vrlo toksično za osobu koja živi pored osobe sa graničnim pormećajem!

Kad narcisoidna osoba odraste uz osećaj vrednosti, pa bilo da je uistinu savršeno dete ili zadovoljava potrebe roditelja, i počne da oživljava sve to u odraslom uzdrastu – neka samo nastavi da radi na tome! Ako pokušava da joj sa partnerom bude dobro, biće dobro. I u njihovom svetu će sve biti kako treba. Uostalom, ostvarili su i druge značajne podvige, nema razloga da i ovo bude drugačije, zar ne? Pogrešno. Ovo govori njihova narcisoidna rana koju treba zalečiti. Osnovne stavke koje nisu rešene, osuđene su na stalno ponavljanje.

Inspiracija – sharischreiber.com

Fotografije: Pexels, Facebook, regnum.ru