„Imala sm dve velike nesreće u životu. Jedna je bila saobraćajna, a druga je bila Dijego. Dijego je bio mnogo gori“.
Frida Kalo
Romantičari bi rekli da su Dijego Rivera i Frida Kalo bili sudbinski spojeni, a spona između njih je upravo bila ljubav. Međutim, njihova ljubavna priča je bila daleko od idealne. Bilo je tu svega – neobuzdane strasti i beskrajnog besa, nežnosti i izdaje, posvećenosti i ljubomore, ljubavi i bola.
Stalno su bili pod lupom javnosti. Frida i Dijego nisu ni pokušavali da sakriju sve svoje emotivne oluje i brodolome. U vreme kad su započeli vezu, Frida je bila jedva punoletna, a Dijego je bio odveć priznati umetnik i u drugom braku.
Ostali su zajedno do Fridine smrti, ali je njihov brak bio sve samo ne miran i idiličan. Dijegova brojna neverstva su bila deo njegove nestalne prirode, a Fridina su bila posledica očaja i tuge. Pratila ga je u svemu, pa i u neverstvima. Dijego je za Fridu bio mentor i idol. Dijego je svoja neverstva pokušavao da prikrije i negira, uključujući i aferu sa Fridinom sestrom Kristinom. Nije uspeo da ubedi Fridu u svoju posvećenost njoj. A ona je sa njegovim ljubavnicama sklapala prijateljstva.
S druge strane Frida je za ljubavnike birala poznate ličnosti, eksperimentišući i sa biseksualizmom. Najpoznatiji Fridini ljubavnici su bili ruski marksista Lav Trocki i francuska umetnica Žozefina Beker. Svoje emocije, Frida je prenosila na platno.
Frida je teško podnela da je muž vara, a svoje emocije i patnju je pretakala na platno. Ipak, ostala je sa njim. Bila je skrhkana činjenicom da ne može da se ostvari kao majka i zato je zavidela Dijegovoj drugoj supruzi Lupe sa kojom je on imao dve ćerke.
Živeli su u neskladu, ali su to prihvatili kao svoj život i sudbinu, jer su verovali da su suđeni jedno drugome.
Devojčica bez straha
Pri prvom susretu, Dijego je čuo njen glas. Godine 1922. umetnik je slikao mural u holu Nacionalne pripremne škole u Meksiko Sitiju. Devojčica se krila iza stubova. A onda, jedne noći, dok je Rivera slikao na skeli, a njegova tadašnja supruga Lupe Marin je pratila njegov rad. Čuli su buku koja je dolazila s druge strane školskih vrata. Trenutak kasnije, vrata su bila otvorena, a devojčica je stajala naspram njih dvoje.
FIDEL KAKVOG SVET NIJE ZNAO: ZBOG KUBANSKOG VOĐE JE POSTALA ŠPIJUNKA
„Tad mi se činilo da ima oko 12 godina. Bila je obučena kao i druga deca. Ono što ju je izdvajalo bili su maniri. Imala je dostojanstvo, samopouzdanje i neobičan plamen u očima. Njena lepota je bila lepota deteta, iaklo je imala grudi. Pogledala me je pravo u oči.
- Da li će Vam smetati ako Vas budem gledala dok radite? – pitala je.
- Ne, mlada damo, biće mi čast – rekao sam.
Sela je i posmatrala me, bez reči. Njene oči su pratile samo pokrete četkice. Posle nekoliko sati, Lupe se unervozila i počela da provocira devojčicu. Ali devojčica nije obraćala pažnju na nju. To je, naravno, još više iznerviralo Lupe. S rukama na kukovima, prišla je devojčici i grubo joj se obratila. Dete se samo na trenutak ukočilo i uzvratilo joj grub pogled, bez reči. Lupe je bila iskreno zadivljena. „Pogledaj je! Tako mala, a uopšte se ne plaši! Biće jaka žena, kao ja. Stvarno mi se sviđa“. Kao da je znala… Verovatno jeste znala.
Devojčica se zadržala oko tri sata. Kad je odlazila, rekla je samo „Laku noć„. Frida Kalo, čuvena latinoamerička slikarka i borac za ženska prava, obolela je od dečje paralize kad joj je bilo šest godina. Zato joj je desna noga bila tanja od leve. To je prikrivala dugačkim, šarenim haljiama. Gnušala se svake vrste slabosti, nije plakala. Nije umela da preskače konopac, ali je zato dobro boksovala i rvala se. Plivala je brže od svojih vršnjakinja.
Krila kosa
Frida Kalo, čuvena latinoamerička slikarka i borac za ženska prava, obolela je od dečje paralize kad joj je bilo šest godina. Zato joj je desna noga bila tanja od leve. To je prikrivala dugačkim, šarenim haljiama. Gnušala se svake vrste slabosti, nije plakala. Nije umela da preskače konopac, ali je zato dobro boksovala i rvala se. Plivala je brže od svojih vršnjakinja.
„Imala sam običaj da mislim da sam ja najčudnija osoba na svetu, ali opet, razmišljala sam, ima toliko ljudi i sigurno postoji neko kao ja, neko ko se oseća čudno i ko ima nedostatke poput mojih. Zamislila bih tu osobu i zamislila bih da ona postoji i da je stvarno tamo negde i da razmišlja o meni, kao i ja o njoj. Pa, nadam se, da si sada negde tamo i čitaš ovo, i kažeš, da, istina je, ja sam ovde i jednako sam čudan kao i ti“.
„Radio sam na slikama, na delu kod plafona, u zgradi Ministarstva obrazovanja, kad sam čuo ženski glas: „Dijego, molim Vas, siđite! Treba nešto važno da razgovaram s Vama!“.
Okrenuo sam glavu i pogledao je sa skele. Imala je oko 18 godina, vitko telo i nežno lice. Kosa joj je bila duga. Tamne i debele obrve su se spajale iznad nosa. Izgledale su kao krila ptice kos, ta dva luka koja su kao okvir stajala iznad lepih, smeđih očiju.
Sišao je sa skele. Reči koje mu je uputila otkrile su nesalomiv duh i čistu ambiciju.
„Nisam ovde došla da bih se igrala. Moram da radim da bih preživela. Naslikala sam nešto i želim Vaše stručno, potpuno direktno mišljenje, jer ne mogu sebi da priuštim da nastavim sa slikanjem samo da bih zadovoljila svoju sujetu. Želim da mi kažete da li ima smisla da nastavljam dalje. Donela sam svoje tri slike“.
Sve tri slike su bile portreti žena. Na prvi pogled, Dijego je bio oduševljen. Ono što ga je posebno očaralo je to što nije video ni jedan potez originalnosti za kojim su posezali ambiciozni početnici. Fridin rad je bio iskren, slika njene ličnosti. Kombinacija senzualnosti i snažne moći uočavanja detalja uverila je Dijega da pred njim stoji autentičan umetnik.
„Tvoje slike su nešto posebno, tako su meksičke. Ne oponašaj nikog, budi svoja svoja. Dovoljno si dobra i drugačija“.
Iskrene pohvale je prekinula rečima: „Komplimenti me ne zanimaju. Želim kritiku od ozbiljnog čoveka. Nisam posmatrač umetnosti, a nisam ni amater“.
Rivera je bio potpuno pokoren. Intelektualno, umetnički i, iako to još nije znao, emotivno.
Kad emocije odrade svoje
Zamolila ga je da dođe do nje sledeće nedelje i da pogleda ostale radove. Kad mu je diktirala adresu, rekla je svoje ime. Pokušao je da se seti gde je to ime već čuo i shvatio da je to ona devojčica koja ga je gledala dok je oslikavao školu. Njeno ime je tada saznao od direktora škole, kad mu je Rivera ispričao neobičan događaj. Tom prilikom je saznao i da je Frida „vođa bande maloletnih delikvenata“ zbog koje je direktor razmatrao mogućnost da napusti posao. Kad je čuo ime nije bilo šanse da se odupre želji da pogleda sve slike ove neobične devojke. Sledeće nedelje se pojavio pred vratima Fridine kuće.
„Silazila je sa drveta, veselo se smejući. Uzela me je za ruku i provela me kroz celu kuću u kojoj je tad bila sama. Onda je ispred mene poređala sve svoje slike. Njena soba i iskra njenog prisustva ispunili su me neverovatnom srećom.
Tada to nisam znao, ali Frida je već postala najvažnija osoba u mom životu. Nastavila je to da bude, svih 27 godina, sve do smrti“.
Iz Riverine knjige „Moj život, moja umetnost, moja autobiografija“
Od nedostataka na svom licu Frida je napravila jedinstven i upečatljiv zaštitni znak, ističući sama na autoportretima jake obrve i nausnice. Dijego Rivera je voleo i insistirao da ona nosi vezene haljine i traku u kosi takozvani tehuanas, tradicionalni ukras indijskih plemena iz doba matrijarhata. Zbog neobičnog načina oblačenja i krhke građe, evropski novinari su je nazvali „nežna ratnica iz zemlje kaktusa„.
Slon i golubica
Od tada je Dijego bio čest gost u kući Kalovih, a ubrzo će se između devojke i prekaljenog umetnika razviti i fizička privlačnost. Frida je pisala svojoj prijateljici o njemu i rekla je da je on “kaktus koji uspeva svuda, na pesku, na kamenu. A kada cveta, njegovi cvetovi su predivne crvene boje ili su žuti kao sunce.“ Nekoliko dana kasnije prvi put su se poljubili, a posle četiri godine i venčali, 21. avgusta 1929. godine.
Frida je imala 22, a on 42 godine. Skalpanje braka je razočaralo Fridine roditelje Giljerma i Matildu koji su ih nazvali „slon i golubica„, jer je on bio krupan visok ružan i pritom ženksaroš, a ona mala i krhka. Frida je bila visoka tek 1,50 metara.
Ma šta pričali, Fridin tatica je razumeo da je Dijego situiran i da će moći da njegovoj ćerki pruži neophodnu sigurnost. Jednom prilikom, dok je Dijego bio u njihovoj kući, Giljermo je odvojio Riveru. „Moje dete je bolesno i uvek će biti… Nije lepa, ali je inteligentna. Vidim da si zainetresovan za nju„. Pošto je Rivera potvrdno odgovorio, Giljermo je uzvratio „Ona je đavo„. To njie iznenadilo Dijega. Rekao je „Znam„. „Dobro. Upozorio sam te„, uzvratio je Fridin otac.
ŽENA KOJA JE STVORILA GENIJA: GALA JE SALVADORU BILA SVE NA SVETU (VIDEO)
Turbulentan ljubavni život
Teški karakteri i nestabilne emocije ovo dvoje umetnika vodili su u brojna neverstva. Ispred burnog braka i jake strasti i emocija stajali su profesionalni uspesi. Iako su ih mediji nazivali „lepotica i zver„, oni su za njih bili i „najuspešniji umetnički savez„. Umetnički rad Fride i Dijega je bio visoko cenjen. Za razliku od profesionalnog, njihov ljubavni život je bio veoma turbulentan i poput rolerkostera.
Ubrzo pošto su uplovili u bračne vode, Frida je ostala u drugom stanju. Na žalost, morala je da abortira iz zdravstvenih razloga. Dijego nije želeo više dece. U isto vreme, on je proteran iz Komunističke partije pošto je primio veliki mito od meksičke vlade. I Frida je, sledeći svog muža, odmah napustila Komunističku partiju, pokazujući tako svoju lojalnost prema suprugu. To ih nije odvratilo od komunističkih ideja. Frida je slikala iz čiste zabave i nikada sebe nije smatrala umetnicom. Kada je Dijego dobio nekoliko velikih poslova u Sjedinjenim državama, Frida je bila prisutna ali je izabrala da ostane u njegovoj senci. Amerikanci su idealizovali Riveru, a Frida im je bila predmet radoznalosti.
Američki san
Šest meseci koje je bračni par Rivera proveo u San Francisku bili su veoma produktivni za Fridu, jer tamo ni sa kim nije komunicirala. U San Francisku je slikarka naslikala jednu od svojih najpoznatijih slika „Frida i Dijego Rivera„. To delo je bilo izloženo na izložbi ženskih umetnika. Bilo je prvo javno prikazivanje njenog rada.
Rivera je bio neveran od prvog dana. U San Francisku je otpočeo ljubavnu aferu sa teniskom lepoticom Helen Mudi, koja mu je poslužila kao model za jedan od murala. Za osvetu, Frida je otpočela seksualnu vezu sa Kristinom Hestings, koja je bila supruga jednog Dijegovog pomoćnika. Za to vreme, njeno zdravstveno stanje se pogoršalo. Imala je bolove u desnoj nozi i završila je u bolnici. Doktor je sve pripisao stresu i savetovao joj je da mnogo odmara i da se zdravo hrani.
Tuga na slikama
Početkom septembra 1932. godine Fridu su sačekale vesti da joj je majka teško bolesna. Matilda je umrla nedelju dana pošto je Frida došla. Vrativši se u Detroit, Frida je imala mnogo slobodnog vremena, jer je Dijego imao mnogo posla i malo vremena za nju. Počela je da je hvata nostalgija za Meksikom. Frida je počela ponovo da stvara. Pošto se par vratio u Njujork, naslikala je čuvenu sliku „Moja haljina visi tamo„, kritikujući tako hladni američki sistem.
Bol i sreća
Uprkos izdaji, Frida nije mogla dugo da izadrži bez Dijega. Supružnici su se pomirili krajem 1935. godine, ali su vodili odvojene živote. Frida je živela na jednom kraju kuće, a Dijego na drugom. Bili su povezani mostićem. Za vreme ovog odvojenog života, Frida je imala afere i sa muškarcima i sa ženama. Dijego, koji nikada nije bio veran, bio je skoro uništen njenim nevestvima. Frida se ona trudila da tajne ostanu tajne.
„Dijego = moj suprug/Dijego = moj prijatelj/Dijego = moja majka/Dijego = moj otac/Dijego = moj sin/Dijego = ja/Dijego = kosmos“.
Iz dnevnika Fride Kalo
Smišljena afera sa Trockim
U januaru 1937. Lav Trocki i njegova supruga Natalija Sedova došli su u Meksiko, pošto gde je Lav dobio politički azil. Boravili su sa Fridinim ocem Giljermom u Plavoj kući, gde je Frida rođena. Ubrzo po njihovom dolasku, Frida i Trocki su postali su bliski i ostvarili su tajnu i strastvenu vezu. Lavov politički status i Dijegovo iskreno divljenje prema ovom čoveku učinili su ga glavnom metom koja bi poslužila Fridi da zada još koji udarac Dijegu zbog veze koju je imao sa Kristinom. Frida i Trocki su razgovarali samo na engleskom jeziku, koji Natalija nije razumela. Oni su komunicirali i preko poruka koje su bile skrivene u knjigama koje su razmenjivali. Međutim, Sedova nije morala da razume engleski jezik da bi primetila da se između njenog supruga i Fride Kalo dešava afera.
Ali Frida je ubrzo postala umorna od deda Trockog i afera se završila. Posle ove veze, Frida je naslikala autoportret i dala ga je Trockom da ga okači u sobičku. Kada su se Trocki i Natalija preselili iz Plave kuće, on je sliku ostavio jer je tako zahtevala njegova žena.
Tokom 1937. godine Frida je ponovo počela da slika i tokom tog perioda je naslikala neka od njenih najboljih dela. Bez ikakvih očekivanja, poslala ih je na izložbu u Meksiko Siti. Tokom izložbe, Fridin rad je zapazio vlasnika galerije u Njujorku, Džulijen Levi. U oktobru 1938. Frida je otputovala u Njujork na svoju prvu samostalnu izložbu u galeriji „Džulijen Levi“. Uspeh je bio neverovatan. Ovog puta, Frida je dostigla status umetnika i više nije bila poznata samo kao „supruga Dijega Rivere„. Zatim je imala izložbu u Parizu, gde je jedan od autoportreta kupio Luvr. Fotografija umetnice u egzotičnoj meksičkoj odeći, sa cvetovima u kosi našla se na naslovnici francuskog „Voga“.
Uprkos njenom uspehu, Frida se osećala usamljeno i očajnički je želela da se vrati kući. U isto vreme je okončala dugogodišnju romansu sa Nikolasom Marejom, pošto je odlučio da se oženi. Frida je bila napuštena. Izdali su je svi muškarci koji su joj bili važni. Vratila se u Meksiko i ostala je da živi u Plavoj kući. Odnosi Fride i Dijega su bili sve gori tokom 1939. i nastavili su da se pogoršavaju, što je rezultiralo razvodom iste godine. Posle razvoda, umetnica je naslikala čuveni dvostruki autportret „Dve Fride„. Jedna je bila ona koju je voleo Dijego, a druga ona koju je odbio. Razvod nije dugo trajao. Već sledeće godine su ponovo bili u braku.
Do poslednjeg daha
Posle smrti Fridinog oca 1941. godine, njeno zdravstveno stanje se pogoršalo. Imala je nekoliko velikih operacija na leđima i na nozi, bivala je u koritima zbog toga i više nije mogla da živi bez lekova protiv bolova. Postala je veoma depresivna i počela je da piše dnevnik da bi sačuvala sećanje na emocije. Dnevnik je vodila do smrti.
Dijego je 1948. započeo vezu koja je postala javni skandal. Glumica Marija Feliks je bila sklona ružnim muškarcima i želela je pošto poto da se uda za Riveru. Dijego je zatražio razvod od Fride. Frida je mislila da je sve šala, pa se i složila. Kad je shvatila da uopšte nije reč o šali, razbesnela se i isplanirala je osvetu. Nazvala je novinare da im obelodani „nezakonit“ odnos između Dijega i Marije. Sutradan je priča bila na naslovnicama meksičke štampe. Katolički Meksikanci su stali na starnu prevarene žene, a Marija je morala da se povuče.
Prsten za kraj
Noć pred smrt, Dijego je proveo sa Fridom u krevetu. Frida je tad dala mužu prsten koji je kupila povodom godišnjice njihovog venčanja. Dijego je bio iznenađen. Bilo je još 40 dana do tog datuma. Frida je odgovorila: „Osećam da ću te vrlo brzo napustiti„. Tako je i bilo. Umrla je tog jutra. Rivera dugo nije hteo da poveruje da je umrla. Sutradan su ljudi dolazili u Plavu kuću da se oproste od Fride. Više od 500 ljudi je prisustvovalo njenoj sahrani. Danas njena urna počiva u Plavoj kući koja je ujedno i njen muzej.
Dijego se ubrzo ponovo oženio, ovog puta sa Emom Hurtado, agentom za prodaju slika. Umro je tri godine posle Fride. U jednom od poslednjih intervjua, Dijego Rivera je rekao: „Frida Kalo je najznačajniji meksički slikar. Sudbina njenih slika je da se množe na reprodukcijama, i zahvaljujući knjigama u kojima su se našle videće ih ceo svet. Njeno stvaralaštvo je jedan od najznačajnijih umjetničkih dokumenata i najsnažnije svedočenje o ljudskoj istini našeg doba„. Činjenica, vremenom su njene slike prožete osećanjima postale bliže ljudima od ideologija kakvu je „propovedao“ Rivera kroz svoje slike.
Frida je najviše od svog nakita volela minđuše u obliku ruku od kornjačinog oklopa koje joj je poklonio Pablo Pikaso. Madona je kupila Fridin „Autoportret s majmunima“ i proglasila sebe njenom reinkarnacijom.
Dijego Rivera je tražio je da bude kremiran i da njegova urna počiva pored urne Fride Kalo. Međutim, njegove ćerke i njegova supruga su odbile da mu usliše poslednju želju.
Muzej čuva uspomenu na njihovu ljubav
Priču o ovoj ljubavi strasti ili kako god da je nazivate, čuva Fridina i Dijegova nezgrapna kuća. To je danas muzej sagrađen 1931. godine. Ta kuća lepo oslikava sve ono kroz šta je prolazio bračni par Rivera. Crvena kuća, komforna i prostrana, bila je Dijegov životni i radni prostor, dok je u maloj plavoj kući živela i radila Frida. Krovni most koji spaja dve kuće deluje za neke vrlo ružno, ali je zapravo metafora stalne tenzije između njih.
Kažu da neprivlačna spoljašnost građevine ostaje u bledom sećanju čim se uđe unutra. Tu je sve toplo, puno boja i detalja. Baš kao i njihova osećanja. Iracionalna spolja, a topla i neraskidiva iznutra.
Inspiracija -arthive.com, wannabemagazine.com, medias.rs, piplmetar.rs
Fotografije: widewalls.ch, Pinterest, Instagram, arthive.com, artcuriouspodcast.com, biography.com, vivala.com, lens.blogs.nytimes.com, gazetafenestra.pl, wfmt.com
Mogu vam se dopasti i ovi članci
-
Njegove reči napisao Branislav Nušić: Amanet velikog majora, branioca Beograda (VIDEO)
-
Apač kome ni četvrtina američke pešadije nije mogla ništa: Džeronimo je bio šaman dostojan divljenja!
-
Plavooki otac Turaka: Od zaostale carevine stvorio modernu republiku, a zemlja ga neće
-
Žal za jugom: I ova predstava je završena, doviđenja, dobri moj! (VIDEO)
-
Radoslav Grujić, srpski Indijana Džouns: Sačuvao naše relikvije od uništavanja, zaboravljen i bez nacionalne časti (VIDEO)