Kineska kuhinja: Ravnoteža boja, mirisa, ukusa i – regija! (VIDEO) (RECEPTI)

Kineska kuhinja je toliko raznovrsna i bogata. U grubim crtama deli se na četiri glavne kuhinje. To su severna ili pekinška, kontinentalna ili zapadna ili sečuanska, morska ili istočna zvana šangajska i  južna, to jest kantonska kuhinja. One se razlikuju po klimi, namirnicama i začinima.

Idealan obrok u Kini treba da nudi spektar ukusa – slatko, slano, kiselo, i gorko. One se razlikuju načini pripreme. Da li se prži, peče, bari, dinsta…? Ukusi, boje i teksture treba da su u ravnoteži i postoji uverenje drevnih Kineza u lekovite i zdravstvene odlike hrane.

Nadam se da ćete posle ovog čitanja moći da razlikujete gastronomske karakteristike u Kini, da raspoznajete namirnice koje karakterišu kinesku kuhinju, prepoznajte jela i njihove specifične načine pripreme, razumete njihove navike u ishrani i postavci stola, vežbate držanje štapića za jelo, prepoznate deserte koji su karakteristični za Kinu, razlikujete pića koja se pripremaju i konzumiraju i, ono najvažnije – pripremite neka od kineskih jela.

I to pre nego što uđemo u godinu vatrenog Majmuna, 8. februara.

Karakteristične namirnice kineske kuhinje

Kao nšto napisah, osnovne namirnice kineske kuhinje zavise od regiona. Na severu (Peking, Šandong, Honan, uključujući Mongoliju, Sninđjang, Mandžuriju) najviše se konzumiraju rezanci od pšenice, hleb, sirak, dok se pirinač mnogo manje jede.

Na zapadu (Sečuan, Junan), istoku (Fukien, Pangaj) i jugoistoku (Fukien, Pangaj) i (Guangdong) se jede pirinač.

Meso i proteine u ishrani Kinezi dobijaju na severu. Vole ovčetinu, kozetinu, meso jaka i konjetinu. Na selu se gaji svinjetina, govedina, piletina, pačetina, šaran, sušena i sveža riba ili školjke, drugi morski plodovi i egzotika. Na jugu česti su morski krastavac, peraja ajkule, meduze, zmije, ptičja gnezda i proizvodi od soje.

Jak

Jak je vrsta krupnog goveda, koje može da ima grbu na leđima i da dostigne visinu od 1.8 metara, a težinu od 1000 kilograma.

Tofu

Tofu (ili doufu (mandarinski), tofu (japanski)) je sojin proizvod. Pravi se usirivanjem „sojinog mleka“ dobijenog potapanjem, mlevenjem, kuvanjem i ceđenjem soje. Sirenje se postiže primenom gipsa (kalcijum sulfat) ili nekog drugog koagulanta na svežem sojinom mleku (nešto kao pravljenje sira iz sirila).

Tofu se može cediti lagano, sušiti u muslinu u nekom obliku, da bi se napravile kocke, pritisnuti da bi se iscedio višak tečnosti ili sušiti na mnoge načine.

Postoje stotine vrsta tofua, zavisno od koagulanta, stepena i načina pritiska i procesa sušenja.

Sveži tofu ima veliki vodeni sadržaj, koji mu daje meku teksturu, nešto poput pudinga. Može da se jede slan ili sladak.

Suvlji tofu sirevi su čvršći, najsuvlje verzije imaju teksturu kao beli sir, poput feta sira. Kao i sir, tofu može da se fermentiše.

Listovi tofua, zvani fupi u Kini, se prave kuvanjem sojinog mleka i sklanjanjem tankog sloja koji nastaje na vrhu. Oni se jedu takvi kakvi jesu, suvi ili umotani i isečeni u različite oblike.

Prženi tofu je čest dodatak mnogim jelima. Plastičnost i širok spektar vrsta tofua čini ga osnovnim elementom u budističkom kuvanju, gde je meso zabranjeno, sa raznim metodama koje se koriste da bi se tofu siru dali ukus, boja i oblik kako bi bio zamena za meso.

Od voća se u Kini konzumira jabuka, azijska kruška, banana, limun, dinja, šljiva, pomorandža, tropsko voće, liči, mango, orasi i bademi.

Od povrća se, u pripremi jela, koriste krompir, bundeva, kupus i njegovi srodnici – brokoli, karfiol, kupus cvetnjača, listovi i koren slačice, izdanci bambusa, kikiriki, rotkvica, vodeni kesten, zimska dinja, gorka dinja, kineski vlašac i tikve, pečurke, boranija…

Kineski vodeni kesten? I to postoji?

Kineski vodeni kesten zapravo nije kesten to jest orašasti plod, kako se to čini prema njegovom imenu, već je vodeno povrće koje raste u močvarama kao krtola. Ime je dobio po izgledu i boji koji podseća na kesten.

Mali okrugli plodovi imaju hrskavo belo telo i mogu se jesti sirovi, kuvani ili pečeni i kiseljeni. U Kini se najčešće jede sirov, a ponekad zaslađen. Takođe, se proizvodi u obliku brašna koje se koristi za izradu kolača.

Kina je zemlja porekla soja sosa, koji se pravi od fermentirane soje i žita. Od sosova treba istaći:

• sos od ostriga
• providno sirće od pirinča
• sirće od crnog pirinča
• sos od ribe
• soja sos
• hoisin sos
• sos od soje, pšeničnog brašna, soli, šećera sirćeta, belog luka i čilija u kombinaciji sa susamovim uljem
• slatki sos od žutog pasulja

Soja sos

Početak proizvodnje i korišćenja soja sosa se povezuje sa proizvodnjom soli u Kini, koja datira iz 2000 godine pre nove ere. Proizvodnja soja sosa počela je oko 1300 godina pre nove ere. Soja sos se dobija fermentacijom sojinog zrna, pri čemu se proteini i masti pretapaju u lako svarljive amino kiseline, složene šećere i masne kiseline.

Začini kao što su sveži koren od đumbira, beli luk, mladi luk ili beli biber se koriste u mnogim lokalnim kuhinjama. Sečuanski biber, anis, cimet, morač, karanfilić se koriste da bi se dala dodatna aroma jelima. Mnoge kineske kuhinje takođe sadrže i sušene kineske pečurke, sušene bebi škampe, sušene kore od mandarine i slično.

A šta STVARNO da očekujete od kineske kuhinje?

Osnovne karakteristike jela sa severa su meso, pšenični i kukuruzni hleb, suptilni začini. Na primer, Pandong koristi dosta crnog luka, mladog crnog luka i vlašac. Često se jedu pekinška pečena patka, piletina dimljena na čaju, supa sa ovčetinom ili kozetinom (quan yang tang), vrući lonac, testenina punjena mesom (Shui jiao ili jiao zi).

Karakteristike zapada su vruća, pikantna jela, kao što su Sečuan pečena patka, pikantna turšija, Ma-Poov tofu.

Karakteristike istoka su dinstanje ili lagano kuvanje u soja sosu ovog regiona. To su sofisticirana, kosmopolitska jela iz Šangaja, supa od ptičjih gnezda, morski plodovi u sosu i lagano kuvana svinjetina ili piletina.

Karakteristike juga su suptilno začinjeni morski plodovi i piletina, brzo pržena jela, barena jela, supa od ajkulinih peraja, svinjetina na žaru ili ražnju, dim sum (sitna testenina).

Čudnog li tiganja – vok

Originalni vok je prečnika od 30 do 35 centimetra, oko deset centimetra je dubok i napravljen je od jednog do dva milimetra tankog, livenog gvožđa. Obično poseduje dve ručke ili jedan tanak držač sa strane i težak je oko 740 grama.

Na šta su Kinezi navikli

Za Kineze su karakteristična tri obroka i užine. Glavni obroci se obično jedu porodično.

Svi prilozi se postavljaju istovremeno, na sredinu stola, da bi bili na dohvat ruke. Svaka osoba za stolom mora da vodi računa da svako dobije svoj deo.

Pirinač se jede prinošenjem pojedinačne činije ustima da bi se zahvatio pirinač štapićima. Doručak se sastoji na:

• severu od pšeničnih rezanaca (mian tao) ili hleb na pari sa supom od jaja, kukuruznog griza i čaja
• drugim mestima od pirinčane kaše ili rezanaca, prženih hlebnih štapića i čaja.

Ručak su brzi obroci od testenine sa ili bez supe (sa povrćem, komadići mesa ili živine):

• na severu, pšenična testenina ili lepinje
• na jugu, pirinčana testenina ili običan pirinač

Za večeru se na selu konzumira pirinač uz dva do četiri priloga, a čine je supa, prženo povrće i meso.

Užina je na:

• severu, okrugla lepinja (huo shao) sa slanom turšijom (xian cai)
• jugu, sitna slana ili slatka peciva (dim sum) i selu, testenina sa ili bez supe

Dim sum

Dim sum karakteristično kinesko jelo koje se sastoji od jastučića spremljenih na pari od testa punjenih mesom, plodovima mora ili povrćem.

Istočnjačka postavka stola

U Kini, svaka postavka stola uključuje štapiće, keramičke kašike, činiju za pirinač i posudu za začine ili priloge. Tradicionalna postavka stola u istočnoj Aziji zavisi od štapića koji su izmišljeni u Kini.

Istočnoazijska postavka se sastoji od para štapića, činije za glavnu namirnicu (to je danas pirinač) činija ili posuda za drugu hranu i možda kašike. Tačna upotreba ovog pribora varira od jedne do druge kulture i zavisi od korišćenih materijala.

Umete li da koristite štapiće za jelo?

Upotreba štapića je prisutna u svima društvima koja su pod uticajem Kine (Japan, Koreja i u manjoj meri Vijetnam i Tajland). Konfučije je tvrdio da upotreba štapića sprečava ljude da se napadaju tokom jela, što govori da su stari Kinezi jeli pomoću noževa u opasačima i verovatno kašika.

Kineski štapići su dugački i cilindrični, od bambusa, drveta, slonovače ili najnovije od plastike. Japanski štapići su od drveta ili bambusa i kraći su, sa konusom prema vrhu. Koreja, koja nema mnogo drveta, tradicionalno pravi metalne štapiće.

Kineska keramika

Činije u Kini su tradicionalno keramičke, u Japanu, mešavina od lakiranog drveta i keramike, i u Koreji, metalne.

Prilozi se stavljaju na sredinu stola da bi je osobe za stolom mogle dohvatiti. Supa se jede iz činije pomoću kašike. Pirinač se jede iz podignute činije pomoću štapića.

Kinezi vole i slatkiše

Kineski deserti i jela se služe sa čajem, zajedno sa glavnim jelom ili na kraju obroka u kineskoj kuhinji. Poslastice koje se prave od belog brašna su mesečev kolač i sunčev kolač.

Kineski slatkiši koji se zovu tang se obično prave od šećera koji se dobija iz šećerne trske, šećernog slada, meda, oraha i voća.

Grickalice gao ili guo se prave od pirinča koji se obično sprema na pari i može da se koristi običan ili pirinač sa glutenom.

Sladoled je uobičajena poslastica u celoj Kini. Drugi hladni desert se zove beobing, koji se sastoji od leda koji je prekiven slatkim sirupom.

Kineske supe za desert se obično sastoje od slatkih i obično ljutih supa i pogačica.

A šta piju Kinezi?

Od pića u Kini se konzumira čaj, alkoholna pića dobijena iz kaolianga (sirak), pirinča i drugih žitarica, vino, voćni sokovi. Žuto vino ima dugu istoriju i ono je jedinstveno za Kinu, gde se pravi od pirinča i ima od deset do 15 odsto sadržaja alkohola.

Pšenica, kukuruz i pirinač se koriste da bi se napravilo kinesko žestoko piće koje je čisto i aromatično i ima oko 60 odsto alkohola.

Čaj, njihov nasušni

Kinezi piju čaj uz grickalice kao što su orasi šljive, sušeno voće, seme od dinje ili vakberi. Kina je prva zemlja koja je kultivisala i pila čaj i u njemu su uživali ljudi svih društvenih klasa. Proizvodnja čaja je počela posle dinastije Han.

Kineski čaj se obično deli na nekoliko različitih kategorija po vrsti biljke iz koje se dobija, regiona gde se uzgaja i načinu proizvodnje. Postoje zeleni čaj, olong čaj, crni čaj, crveni čaj, žuti čaj, beli čaj, mirisni čaj i komprimovani čaj.

RECEPTI

Vrući lonac (Huoguo)

Vrući lonac je jelo za hladno vreme koje se mnogo jede u Pandongu i na drugim mestima u severnoj Kini.

Sastojci:

• 6 šolja bilo kog bujona za supu, ključalog
• 700 g jagnjetine ili govedine, narezane na komade debljine papira, a površine 4 sa 8 cm
• 1 kineski kupus (bok choy), sečen na komade od 8 cm
• 2 do 3 glavice spanaća ili kupusa cvetače (choy cum), isečen na 8 cm duge komade
• 2 šolje kristalnih rezanaca (cellophane noodle) omekšani u toploj vodi na 15 minuta isečeni na 15 do 20 cm duge komade
• 2 komada čvrstog tofua, isečenog na kockice

Sastojci za sos:

• 4 velike kašike mladog crnog luka, iseckanog
• 4 velike kašike paste od susama
• 4 ili više velike kašike sirćeta
• 2 velike kašike susamovog ulja
• 2 velike kašike fermentisanog tofua ili tamni miso
• 2 male kašike šećera
• 2 male kašike vina ili šerija

Priprema:

Prvo pripremiti sos. Pomešati sve sastojke temeljno u činiji. Probati, dodati manje ili više sirćeta ili šećera po želji. Prebaciti u četiri pojedinačne činije za sos. Alternativno, staviti sve sastojke u zasebne činije na stolu.

Svaka osoba za stolom može da pomeša svoj sos, birajući među datim sastojcima po želji). Poređati pripremljeno meso, povrće i druge sastojke u zasebne činije ili u zasebne grupe u jednoj velikoj činiji na stolu. Pažljivo sipati dovoljno bujona da dođe do dve trećine fondi lonca ili voka.

Zagrejati riglu na umerenu do jaku vatru. Kada bujon proključa, svaka osoba uzima parče mesa i stavlja ga u lonac dok ne bude gotov, zatim umače meso u sos i jede.

Posle nekoliko porcija mesa, stavlja se povrće i tofu, slično umačući ih u sos pre jedenja. Na kraju, stavljaju se rezanci, puštaju se da kuvaju kratko, zatim se služe sa supom. Bujon mora stalno da kuva.

Supa sa paradajzom i jajima (Xi Hong Shi Ji Dan Tang)

Supa sa paradajzom i jajima je veoma jednostavno jelo koje se brzo pravi i poreklom je iz Šandonga na severu Kine, koje se služi sa pšeničnim rezancima, hlebom na pari (mantou), ili lepinjom (huo shao) obično za doručak ili lagani ručak ili kao užina.

Sastojci:

• 2 velike kašike ulja
• 1 srednja glavica crnog luka, iseckana
• 3 paradajza, iseckana
• 8 šolja bilo kog bujona za supu
• so po ukusu
• 4 jajeta, ulupana
• 3 struka mladog luka ili vlašca, iseckanog
• 4 struka svežeg korijandera, iseckanog opciono

Priprema:

U šerpi ili voku, zagrejati ulje na umerenoj vatri. Ubaciti crni luk i pržiti ga dok ne omekša, tri do pet minuta. Dodati paradajz i kratko pržiti uz mešanje dok ne omekša.

Dodati bujon i so, poklopiti i pustiti da proključa. Sipati jaja. Kad su jaja gotova, isključiti ringlu. Posuti mladi luk i korijander, po želji.

Dimljena piletina u pekinškom stilu (Xun Ji)

Dimljena piletina u pekinškom stilu je aromatično, ukusno jelo i najpoznatije pekinško jelo. Može se jesti toplo ili ili hladno.

Poslužiti sa toplim pirinčem za večernji obrok sa supom ili kratko prženim povrćem. Umesto celog pileta, zasebni komadi, kao što su karabataci ili cele noge se mogu koristiti.

Sastojci:

• 2 velike kašike celog zrna Sečuan bibera
• 2 velike kašike soli
• 1 malo pile, oko 1 kg, očišćeno i osušeno
• 1 mladi crni luk
• 3 kriške svežeg đumbira
• 2 zvezdice anisa
• 1 štapić cimeta 2,5 cm dug
• 1 šolja soja sosa
• ½ šolje šećera
• ½ šolje brašna
• ½ šolje listova crnog čaja
• 2 velike kašike susamovog ulja
• 3 grančice svežeg korijandera, za ukras
• veliki list folije

Priprema:  

Na tihoj vatri, propržiti u tiganju bez ulja sečuan biber i so minut do tri, dok ne zamiriše. Zdrobiti ovu mešavinu i natrljati po piletu, iznutra i spolja. Staviti u poklopljenu posudu i hladiti u frižideru pet sati ili preko noći. U velikom loncu, proključati osam šolja vode.

Dodati mladi crni luk, đumbir, anis, cimet i soja sos. Krčkati deset minuta. Dodati piletinu, pustiti da krčka deset minuta. Pile treba da je u potpunosti prekriveno vodom. Izvaditi pile i pustiti da se ohladi.

Zagrejati rernu na 190°C. U metalnom ili jednokratnom plehu, postaviti veliki list folije, dovoljno da pada preko stranica pleha. Staviti šećer, brašno i listove čaja na foliju

Staviti tiganj na tihu vatru, dok mešavina šećera i čaja ne počne da gori i obilno se dimi. Taj dim će dati aromu piletini. Staviti piletinu na postolje za pečenje iznad mešavine čaja koja se dimi.

Staviti foliju preko pileta i presaviti da se skroz zatvori. Staviti u rernu i peći 30 minuta. Odmotati pile, premazati susamovim ulje, okrenuti i vratiti u rernu, otkriveno.

Peći još deset do 15 minuta ili dok ne porumeni. Premazati sa još susamovog ulja i iseći na komade pet centimetra velike, ostavljajući batake i krilca cele. Poslagati na poslužavnik, grubo prateći oblik celog pileta. Poslužiti toplo, ukrašeno svežim korijanderom.

Ma Poov tofu (Ma Po Dou Fu)

Ma Poov tofu je jedan zapadnokineski specijalitet, obično ljut od ulja ljute paprike i ljute paste poznati začini Sečuana.

Sastojci:

• 3 velike kašike ulja kikirikija
• 110 g mlevene svinjetine ili govedine
• 3 čena belog luka, seckanog
• 2 velike kašike tamnog misoa
• 2 velike kašike soja sosa
• ¾ šolje bujona za supu
• 4 komada tofua, isečen na kockice
• 2 male kašike kukuruznog skroba
• 2 male kašike hladne vode
• 1 mala kašika susamovog ulja
• 1 mala kašika ulja ljute paprike ili čili sosom (opciono)
• 1 velika kašika mladog luka, iseckanog
• 1 mala kašika mlevenog sečuan bibera

Priprema:

U voku ili velikom tiganju, zagrejati ulje na jakoj vatri. Kratko uz mešanje propržiti svinjetinu, dok ne porumeni.

Ubaciti crni luk, ljutu pastu, soja sos, bujon i tofu. Kuvati pet minuta. Pomešati kukuruzni skrob sa vodom i sipati u smesu dok se ne zgusne. Isključiti ringlu, sipati susamovo ulje, ljuto ulje (po želji), mlad luk i sečuan biber. Poslužiti toplo.

Hrskavo-meki rezanci sa svinjetinom i povrćem (Liang Mian Huang)

Sastojci:

• 8 šolja vode
• 450 g svežih rezanaca (340 g suvih)
• 5 velikih kašika ulja od kikirikija
• ½ male kašike đumbira, narendanog
• ½ male kašike mladog luka, iseckanog
• 150 g nemasne svinjetine, isečene na tanke trake
• 2 šolje kineskog kupusa, narendanog
• 2 velike kašike iseckanog mladog luka za ukras

Začini:

• ¼ male kašike soja sosa
• 1 velika kašika nemasnog soja sosa
• 1 mala kašika pirinčanog vina ili šerija (opciono)
• 2 velike kašike pilećeg bujona
• 1 mala kašika tamnog soja sosa
• 1 mala kašika kukuruznog skroba
• ½ male kašike susamovog ulja

Pomešati začine i staviti ih na stranu. Proključati vodu u velikom loncu. Ubaciti rezance, opet pustiti da proključa. Dodati pola šolje hladne vode, pustiti da ključa čpetiri minuta (ukoliko se koriste suvi rezanci, pustiti da ključa na isti način dok ne bude „al dente„).

Ocediti rezance. Staviti na stranu. Zagrejati vok na jakoj vatri. Dodati tri velike kašike ulje.

Pržiti rezance sa jedne strane dok ne budu hrskavi po ivicama. Okrenuti i pržiti sa druge strane dok ne bude hrskavo. Staviti na poslužavnik.

Vratiti vok i zagrejati preostalo ulje. Pržiti uz mešanje đumbir i mladi luk jedan minut.

Dodati svinjetinu i kupus, pržiti uz mešanje četiri minuta. Dodati začine. Kuvati oko dva minuta. Preliti preko rezanaca. Ukrasiti iseckanim mladim lukom.

Slatki krompiri u sirupu

Ovo se obično jede u zapadnoj Kini kao prilog, ne kao desert. U nekim mestima, pravi se od belih krompira.

Sastojci:

• 2 šolje ili više ulja za duboko prženje
• 450 g slatkih krompira (ili mladi belih krompir), oljušten i isečen na kocke od 5 cm.
• 1 šolja vode
• 2/3 šolje šećera
• 2 male kašike meda ili kukuruznog sirupa
• 2 male kašike kukuruznog sirupa rastvorenog u 2 velike kašike vode
• 1 mala kašike susamovog ulja
• 1 mala kašika susamovog semena (crni ili beli)
• 2 velike kašike želea od gloga ili šljiva

Lagano zagrejati ulje u voku na umerenoj toploti od 180°C i pržiti u dubokom ulju slatke krompire dok ne požute, po nekoliko odjednom. Ne treba pretrpati tiganj. Ocediti i staviti na stranu.

Prosuti ulje. Dodati vodu i šećer i mešati dok se potpuno ne rastopi. Sipati med i kukuruzni skrob i kuvati dok se ne zgusne. Sipati slatki krompir, susamovo ulje i seme, obezbeđujući ravnomernu izmešanost sa sirupom.

Poslužiti odjednom, sa kockicama želea preko svega.

Prženi kineski kupus

Zeleno lisnato povrće samostalno prženo kao u ovom jelu ili pripremljeno na pari se veoma ceni u kantonskoj kuhinji, pošto region prednjači u uzgoju povrća.

Drugo povrće kao što je grašak, spanać, brokoli ili dugolisna salata, može biti zamena za kupus. Alternativno, može se izostaviti sos od začina i kukuruznog skroba i poslužiti sa dve velike kašike sosa od ostriga prelivene preko povrća.

Sastojci:

• 3 velike kašike ulja
• 2 čena belog luka, iseckan
• 1 mala kašika soli
• 453 g kineskog kupusa, isečen na komade od 5 cm
• 1 velika kašika pirinčanog vina ili šerija (opciono)
• ½ male kašike šećera
• 1 mala kašika kukuruznog skroba rastvorena u 1 velikoj kašici vode

Priprema:

U voku ili velikom tiganju, zagrejati ulje na srednjoj vatri. Dodati beli luk i pržiti uz mešanje dok ne porumeni. Dodati so i kupus i pržiti uz mešanje jedan minut.

Dodati mešavinu od pirinčanog vina, šećera i kukuruznog skroba. Temeljno mešati dok se ne zgusne. Poslužiti toplo.

Biskvit pripremljen na pari (Ma La go)

Kolači se ne jedu kao desert naročito ne posle složenih obroka. Jedu se kao užina uz čaj ili na festivalima.

Sastojci:

• 4 jajeta, odvojena belanca od žumanaca
• 1 šolja svetlo-smeđeg šećera
• ¾ šolja mleka
• 1,5 šolja brašna
• ½ male kašike sode bikarbone, rastvorene u ½ velike kašike vode
• 2 male kašike praška za pecivo, rastvorene u 1 velikoj kašici vode
• 3 velike kašike masti ili putera, na sobnoj temperature
• 3 velike kašike ulja od kikirikija
• ½ male kašike vanile (opciono)

Priprema:

Mikserom ulupati belanca u čvrstu masu. Dodati šećer iz tri dela, uz dobro miksanje. Dodati žumanca i mleko, uz dobro miksanje. Sipati brašno, ostaviti da stoji četiri do šest sati.

Dodati rastopljenu sodu bikarbonu i prašak za pecivo u mešavinu sa brašnom. Umešati mast, ulje i vanilu, po želji lagano, ali temeljno. Sipati u podmazanu okruglu ili četvrtastu tepsiju od 20 centimetra.

Parni lonac može da bude napravljen od voka sa poklopcem. Staviti tepsiju na postolje ili čvrstu posudu u vok. Pažljivo sipati vruću vodu u vok. Voda ne treba da dodiruje posudu u kojoj je kolač.

Kolač je gotov kada se vraća u prvobitan položaj nakon dodira. Izvaditi kolač nakon pet minuta. Iseći na kvadrate ili rombove od pet centimetra i poslužiti toplo uz čaj.

Inspiracija – dgt.uns.ac.rs

Fotografije: Pinterest, Pixabay, Youtube, usatoday.com, helpgoabroad.com, cokic80.blogspot.com, seedsday.com, seedsday.com, mykitchentherapy.com, galusaustralis.com, thejakartapost.com, www.ft.com, kcet.org, archive.shine.cn, davidpormadrid.com, theabcchef.com, pilotguides.com, medium.com, adailyfood.com