Kermes u koferu

Demon u grudima: Šta je depresija i kako se izboriti s njom? (VIDEO)

Biti u depresiji je najgrozniji osećaj koji čovek može da doživi, ako izuzmemo maltretiranje. Depresija bukvalno parališe i čini da ništa ne možete da uradite. Međutim, i depresiju prate pogrešna uverenja – depresija, kakvu doživljava većina obolelih, nije biološka bolest, niti je „bes koji se ispoljava u sebi i prema sebi“. To nije „hemijski disbalans u mozgu“. Takođe, ni podela depresije nije dobra, smatraju zapadni stručnjaci. Obično se deli na „kliničku depresiju“, „postnatalnu depresiju“ i „običnu depresiju“ i u većini slučajeva nije teško izaći iz nje.

Praznična depresija: Kako se izboriti sa „crnim psom“ u Deda Mrazovom kostimu?

Prvo, treba da shvatite da niste Ebenizer Skrudž i da definitivno niste sami. „Praznični bluz“ je stvarniji i mnogo češći nego što mislite. Drugo, trebalo bi da budete dobri prema sebi. Pokušajte da se ne kažnjavate svojim stanjem i onim što ne osećate. I treće, odvojite nekoliko minuta da pročitate ovaj tekst o mogućim uzrocima vaše depresije i najboljim lekovima za „praznični bluz“.

Prvi razred srednje škole: Muke đačke, muke roditeljske!

Roditelji čija su se deca upisala u prvi razred srednje škole, u junu i julu su prošli sve one tenzije i omanje paklove da li će njihovo divno i krasno dete završiti u željenoj školi. Pošto je sve to odavno iza njih, a klupe su se nasmejale „gušterima“, treba se privići na sve počev od društva, profesora, knjiga, pa čak i drugih roditelja.

Granični poremećaj ličnosti i porodica: Ljubav u minskom polju

Telefon zvoni. Njeno ime se pojavljuje na ekranu. Plašiš se da odgovoriš. A onda dolazi krivica. Sve ti se vraća – dok si bila uz nju kad je imala padove, kad si je spasavala od nje same, govorila da je voliš, tešila je i pričala joj da ćeš biti tu za nju, nekako znajući da tvoja briga nikada neće biti dovoljna da je otrgne od želje za samopovređivanjem.

Slučaj Bukovski: Alkoholom obojen život (VIDEO)

Da je dobio posao, Bukovski bi bio novinar. Srećom, pa je bio suviše lenj. Trebalo je da pohađa časove novinarstva na LA Siti koledžu, ali nije otišao ni na jedan. „Svaki put bi legao travnjak, umesto da odem na čas novinarstva“. Čak se i prijavio za posao „bednog piskarala“, ali su odlučili da ga ne prime. Dobro je što nisu. Upravo su ti urednici zaslužni za potonji tok književnosti. Da nije bilo njih i njihove odluke, ne bi bilo potrebe da pišem ovaj post.