Umetnik, producent i neko ko je zauvek promenio filmsko platno i crtani film Volt Dizni (Walt Disney) rođen je jednog decembra 1901. Skoro 120 godina kasnije, skoro da smo zaboravili da je reč o čoveku, a ne o kompaniji. Najzad, dobio je čak 32 Oskara. U čast ovog umetnika koje je detinjstva mnogih učionio nezaboravnim, donosim vam neke činjenice o njegovom životu koje možda niste znali.
Priča o Petru Panu je imala posebno mesto u srcu Volta Diznija. Ne samo što je bio hit film 1953. godine, već ga je vratio u detinjstvo. Prvo je gledao predstavu o Petru Panu, a onda mu je pružena prilika kao dečaku da Petra igra i u školskoj predstavi. U kasnijim pričama, Volt je rekao da je njegov brat Roj bio zadužen za konopac koji ga je podigao preko bine kako bi simulirao Panovo ili Voltovo letenje. To je bila samo jedna od njihovih brojnih kreativnih saradnji.
https://www.youtube.com/watch?v=5K83Ix1R9Mc
Ostavio školu i bio u Crvenom krstu
Volt je imao 16 godina kada je napustio školu da se pridružio Crvenom krstu, učestvujući u Prvom svetskom ratu. Granica za primanje u Crveni krst je bila 17 godina, pa je Volt falsifikovao datum rođenja. Međutim, Dizni nije video mnogo od rata. Poslat je u Francusku krajem 1918. godine, nešto pre završetka rata. Iako se rat završio Volt je pomagao gde god je mogao, vozio je čelne ljude Crvenog krsta i obavljao manje zadatke pre nego što je otišao iz ove organizacije 1919.
Tokom Drugog svetskog rata radio je propagandne crtane filmove protiv nacista. Jedan od njih je i ovaj – Paja Patak se bori protiv Nacista (Donald Duck fighting Nazis). Volt Dizni u svoju kolekciju može da ubroji i medalje za slobodu koje mu je uručio tadašnji predsednik Lindon Džonson 1964.
Sam je pokrenuo crtački studio 1920. i crtao je stripove na bazi bajki. Međutim, to baš nije bilo tako uspešno, pa je morao da zatvori studio. Tu je simpatisao miša koji mu je kasnije poslužio kao inspiracija za Mikija Mausa.
Volt se pridružio svom starijem bratu Roju (Roy) u Los Anđelesu 1923, da bi započeo karijeru kao crtač. Roj je prodavao usisivače od vrata do vrata, ne bi li nekako preživeo i uticao je na Volta da počne da radi isto. Volt je imao tu ponudu u vidu, ali pre nego što je odlučio da se bavi usisivačima, dobio je poziv od jedne kompanije iz Njujorka koja je od Diznija tražila da napravi kratke animacije za njih.
Prvo je bio zec Osvald
Volta je 1927. pozvao glavni animator „Juniversala“ („Universal„) Ab Ajverks (Ub Iwerks) da nacrta lika za njih. To je bio Srećni zec Osvald (Oswald the Lucky Rabbit). Osvald je bio veliki hit i služio je veoma često za reklame. Sa ovim uspehom Dizni je 1928. godine otišao u Njujork da pregovara o uslovima ugovora sa producentom Čarslom Mincom (Charlesom Mintz). Međutim, Minc je želeo da smanji budžet. Još mu je radio iza leđa otimajući mu saradnike. Na kraju, „Juniversal“ je okončao ugovor koji je imao s Diznijem i on je napustio Njujork, izgubivši gotovo sve.
Međutim, u vozu kojim se vraćao nazad u Kaliforniju nastao je lik koji će pomutiti slavu Srećnom zecu Osvaldu. Bio je to Miki Maus (Mickey Mouse). Ne znam koliko znate, ali prvo ima Mikija Mausa je bilo Mortimer. Diznijeva žena je uticala da se ime promeni.
Volt je davao Mikiju glas
Kompanija je ponovo dobila Mikija 2006. godine, skoro 80 godina pošto ga je izgubila. Prava su bila deo trgovine Diznija, „NBC„-a i „Juniversala„. Iako jeste nacrtao prvog Mikija, Dizni nije nastavio da ga crta dalje. To su radili ostali crtači. Nikada ga nije nacrtao ni za jedan film. Jedino ga je crtao za obožavaoce, kad bi mu tražili, uz autogram.
Od 1928. do 1947. godine Volt je davao glas Mikiju. Čak i pošto je to zvanično prestao, i Mikijev glas prepustio Džimiju MekDonaldu (Jimmy MacDonald) 1947. godine, Volt je nastavio da daje Mikiju glas u kratkim animacijama u „Miki Maus Klubu“ (The Mickey Mouse Club).
Volt Dizni je svojom prvom dugometražnom animacijom pokazao da crtani filmovi mogu biti ozbiljni. Predrasude je razbio film „Snežana i sedam patuljaka“ iz 1937. Naravno da su mu se svi smejali. Ali kad su videli film, bilo im je jasno. I za njega je dobio Oskara.
Uprkos činjenici da je imao vozače, spremačice i drugo osoblje, Dizni je užvao da vozi svoje dve ćerke u školu svakog dana. Takođe ih je razmazio, što su njegovi biografi smatrali da je to zbog njegovog strogog odgoja.
Dizni i dalje ima apartman u Diznilendu. Nalazi se iznad vatrogasne stanice. Ovaj apartman nije otvoren za javnost, sem pojedinim VIP turistima. Nameštaj se nije promenio od kada je Volt bio živ, što uključuje i lampu kod prozora koja se vidi spolja. Ona označava da je Volt uvek u parku.
Strast prema jednoj pesmi i – golfu
Omiljena pesma iz njegovih filmova mu je bila balada „Feed the Birds„, pesma o golubici u filmu Meri Popins (Mary Poppins). Prema rečima pesnika Ričarda Šermana (Richard Sherman), Volt je često petkom popodne znao da svrati do Šermanove kancelarije u Dizni studiju i zatražio da mu se pusti „Feed the Birds.“ „Dizni je voleo tu pesmu i znao je da je to duša filma Meri Popins„, rekao je Šerman jednom prilikom.
Krivio sebe za smrt majke
Kada je prvi put došao do veće sume novca, Volt je roditeljima kupio novu kuću. A kada je trebalo da se nešto poravi u kući obično je slao radnike iz svog studija da to reše. Tako je bilo i kad su mu se roditelji požalili na peć, 1938. godine. Nažalost, majstori nisu dobro obavili posao, a njegova majka Flora Kal Dizni (Flora Call Disney) je umrla od trovanja ugljen monoksidom u 70. godini. Diznijev otac Elajas (Elias) se razboleo, ali je preživeo. Voltova ćerka, Šeron (Sharon) je nekoliko godina kasnije rekla Volt nikad nije bio u stanju da priča o tome i da je sebe krivio za majčinu smrt. Međutim, ne treba poistovećivati njegove filmove koji govore o gubitku majke, kao što su „Pepeljuga“ ili „Bambi„, sa tim događajem.
Telma Hauard (Thelma Howard) je bila kućna pomoćnica Volta Diznija i spremala je obede 30 godina za celu porodicu. Angažovana je 1951. godine i brzo je postala član porodice. Vodila je računa da se u frižideru uvek nalaze hot dogovi. Volt je voleo da ih jede hladne, kao užinu, kad se vrati sa posla. Nju je Volt smatrao stvarnom Meri Popins. Za svaki Božić je dobila deonice kompanije „Dizni„. Na konto toga je živela do svoje smrti 1994. godine. U testamentu je ostavila je skoro 4,5 miliona dolara siromašnoj deci i deci sa invaliditetom, a približno istu sumu je ostavila i svom sinu koji je takođe bio invalid.
Obožavalac vozova
Nije zaleđen
Mogu vam se dopasti i ovi članci
-
Njegove reči napisao Branislav Nušić: Amanet velikog majora, branioca Beograda (VIDEO)
-
Apač kome ni četvrtina američke pešadije nije mogla ništa: Džeronimo je bio šaman dostojan divljenja!
-
Plavooki otac Turaka: Od zaostale carevine stvorio modernu republiku, a zemlja ga neće
-
Žal za jugom: I ova predstava je završena, doviđenja, dobri moj! (VIDEO)
-
Radoslav Grujić, srpski Indijana Džouns: Sačuvao naše relikvije od uništavanja, zaboravljen i bez nacionalne časti (VIDEO)