Kad se sve uroti protiv srca: Ljubav u kandžama dželata (VIDEO)

Narod se okupio pre Sabornom crkvom u Beogradu. Spremalo se veliko veselje. Svečana svadbena povorka je te 1883. godine išla ka Sabornoj crkvi. Na „ludi kamen“ trebalo je da stanu inženjer Svetozar Mašin i 15 godina mlađa, devetnaestogodišnja Draginja Lunjevica. Mlada je toliko zračila da su se prolaznici zaustavljali ne bi li se divili njenoj lepoti i ljupkosti. Posle venčanja, upriličena je igranka u bašti Narodne skupštine.

Da sudbina zna da namesti sve onako kako se najmanje nadamo, pred kraj dana prošla je kraljevska kočija pored bašte gde je bilo svadbeno veselje. Iz kočije je nasmejani dečak mahao srećan što vidi mladu. A taj dečak je bio niko drugi do prestolonaslednik, Aleksandar Obrenović. Nije ni slutio da će upravo taljuoka dama postati njegova supruga i buduća kraljica Srbije.

Život u senci očevih preljubi i roditeljskih svađa

Mladi kraljević bio je jedino dete kralja Milana Obrenovića i kraljice Natalije. Školovao se u Parizu. Znao je francuski i ruski jezik. Njegovi roditelji su se često svađali, jer je Milan bio na strani Austrougarske, dok je Natalija bila proruski nastrojena. Međutim, glavni razlog njihovih svađa jesu bila Milanova neverstva. Najveći sukob među njima se dogodio kad je kralj bio u ljubavnoj vezi sa gospođom Nasos. Natalija je 1886. godine napustila Srbiju i sa sobom je povela sina Aleksandra.

Živeli su u nemačkom gradu Vizbaden u vili „Klementina„. Kad je kralj Milan saznao gde su, naterao je Nataliju da vrati Aleksandra na njegov dvor. Kraljica je otišla iz Nemačke i preselila se u francuski grad Bijaric, gde je kupila dvorac koji je nazvala po sinu „Sašino„. Društvo joj je pravila dvorska dama koja će postati supruga njenog sina. A kako je došlo do toga?

Od teškog života do dvorske dame

Brak Drage i Svetozara Mašina nije potrajao. Posle samo tri godine od sklapanja bračne zajednice, Svetozar je umro od posledica alkoholizma. Draga se vratila svojoj porodici i počela da radi kao nastavnica nemačkog jezika, prevodilac i novinar. U to vreme nije bilo lako naći dobar posao za ženu pa  je Draga je iskoristila veze svog pokojnog oca i postala dvorska dama kraljice Natalije. Kao što već napisah, pošto je proterana iz Srbije, kraljica Natalija se iz Nemačke preselila u Bijaric, letovalište na jugu Francuske. Sa sobom je povela dvorsku damu, Dragu Mašin. Razlog je bio jasan – Draga nije imala nekog izbora, kao ni šta da izgubi.

Kad se Aleksandar vratio na očev dvor, o njegovom obrazovanju su brinule guvernante. Naučio je da svira klavir, da piše poeziju, i druge lepe stvari koje su bile obaveza svakog kraljevića. Godine 1888. došlo je do sumnjivog razvoda koji je i poništen. Na dan Kraljevine, 22. februara 1889. godine u Sabornoj crkvi, kralj Milan je abdicirao i vlast je prepustio sinu Aleksandru, ali tako da državom upravlja Namesništvo dok on ne postane punoletan. Namesnici su bili političar Jovan Ristić i generali Kosta Protić i Jovan Belimarković.

Kraljević protiv kralja

Godine 1881. mitropolit Mihailo, rusofil po operedeljenju sukobio se sa ondašnjim knezom Milanom i članovima Srpske napredne stranke, zbog čega je razrešen položaja. Kralj Aleksandar je 1889. godine predložio da se mitropolit vrati, a Vlada i namesnici su to omogućili. Mitropolit Mihailo je Aleksandra 28. juna miropomazao u crkvi manastira Žiče. Ovom činu su prisustvovali kraljevski namesnici, ruski poslanik Persijanija i ministri Vlade. Tom prilikom, kraljević je posetio manastir Ljuboviju, a u Lazarevoj crkvi u Kruševcu je položio temeljac za spomenik kosovskim junacima.

Radikali koji su 1883. godine podigli Timočku bunu su pomilovani i ponovo su se politički aktivirali. Zahvaljujući tome, odnosi između Srbije i Rusije su postali bolji, pa su 1891. godine Aleksandar i tadašnji predsednik Vlade, Nikola Pašić, otišli u Petrograd da posete ruskog cara Aleksandra Romanova. Tada im je car Aleksandar obećao da neće dozvoliti da Austrougarska aneksira Bosnu i Hercegovinu. Poptonji događaji su pokazali suprotno.

Kilava pomoć

Kralj Milan je odlučio da još malo ostane u Srbiji i pomaže sinu. Istom mišlju vodila se i kraljica Natalija koja se u maju 1891. godine vratila u Srbiju. Aleksandrov otac Milan je proterao njegovu majku Nataliju iz Srbije, što je izazavalo nerede na ulicama Beograda, kada su stradale dve osobe. Kralj Milan je postao vrlo omražen u narodu. Od ruskog dvora je dobio dva miliona dinara da se povuče iz Srbije. Tim činom Vlada Srbije je marta 1892. donela zakon po kome se kralju Milanu zabranjuje boravak u Srbiji i ponovo dobijanje srpakog državljanstva bez prethodne konsultacije Narodne skupštine. Mogao je da se vrati u Srbiju samo u slučaju Aleksandrove bolesti.

Milan Obrenović i Natalija su se pomirili 1893. kada joj je bivši kralj tražio novac. U junu 1892. godine, posle smrti namesnika Koste Protića, radikal Nikola Pašić je hteo da zauzme njegovo mesto. To nije dozvolio prvi namesnik Jovan Ristić. U februaru 1893. godine održani su parlamentarni izbori na kojima su radikali i liberali dobili isti broj glasova. Došlo je do teške političke krize koju je Aleksandar razrešio tako što se proglasio punoletnim i izvršio je državni udar i proglasio se punoletnim.

Početkom aprila 1893. kralj Aleksandar organizovao je večeru za ministre i članove namesništva na kojoj im je rekao da preuzima kraljevske dužnosti, da otpušta vladu Jovana Đ. Avakumovića, da razrešava Namesništvo i da daje mandat radikalima. Tokom večere, posluga su bili oficiri koji su čuvali Aleksandra. Jedan od njih je bio konjički pukovnik Lazar Petrović koji će postati njegov čovek od poverenja i biće unapređen u generala.

Opet svađa oca i sina

Ubrzo je sastavljena nova vlada, a neke članove prethodne vlade, među kojima je bio i Avakumović, čekalo je političko suđenje. Ipak, ono nije održano, jer ih je kralj amnestirao. U januaru 1894. Aleksandrov otac Milan se vratio u Beograd i postao je vrhovni komandant vojske. Zbog toga su radikali podneli ostavku i prešli u opoziciju.

U maju 1894. godine kralj je izvršio drugi državni udar. Ukinuo je ustav koji je donet 1888. godine, a vratio je na snagu Namesnički ustav koji je nastao 1869. godine, dok je on bio maloletan. Pošto je srpsko stanovništvo sve lošije živelo, Aleksandar je 1894. godine posetio Carigrad gde je pokušao da izdejstvuje neke povlastice. Po povratku iz Carigrada, Aleksandar je posetio Svetu goru i Hilandar. Pošto je otplatio manastirske dugove, od bratstva je dobio na poklon Miroslavljevo jevanđelje. Kada se vratio u zemlju, Aleksandar se posvađao sa ocem koji je potpm napustio Srbiju.

Amorove strele u Biljaricu

Sedam dana kasnije, došla je njegova majka i ubedila ga je da početkom maja 1895. godine letuje u Bijaricu. Do tad, mladi kraljević je zbog jakog uticaja majke i očevih neprestanih preljuba kojima je bio svedok, bio potpuno nezainteresovan za žene. Ali… Tu počinje ljubavni život mladog kralja, ali se završavaju dobri odnosi kraljice Natalije i Drage Mašin. Kralj se u Bijaricu susreo sa dvorskom damom Dragu Mašin u koju se odmah zaljubio. Odmah su počeli ljubavisanja. Prijateljstvo Natalije i Drage je nestalo. Iako je kraljica Natalija planirala da se Aleksandar oženi nekom princezom, nije se protivila ovoj vezi, jer je smatrala da nije ozbiljna i da će ga pripremiti za život. Platonska veza je posle dve godine postala neobuzdana strast.

U septembru 1895. godine, kralj Milan se vratio u zemlju i insistirao je da Aleksandar otputuje u Beč. Tamo ga je mađarski i austrougarski političar Benjamin Kalaj odlikovao lentom Belog orla. To je u Srbiji naišlo na osudu, jer je Austrougarska okupirala Bosnu i Hercegovinu.

Dobri odnosi sa Crnom Gorom

Na Vidovdan 1896. godine Aleksandar se sastao sa crnogorskim knezom Nikolom Petrovićem, što je poboljšalo saradnju Srbije i Crne Gore. U Sabornoj crkvi je tad služen parastos kosovskim žrtvama. U maju 1897. godine Aleksandar je otputovao na Cetinje gde je bio gost na kneževoj krsnoj slavi Đurđevdan. Sa ovom činidbom se nije složio njegov otac Milan, koji mu je govorio da će ga u Crnoj Gori ubiti.

Posle Kritskog ustanka koji su 1897. Krićani podigli protiv Osmanskog carstva, odnosi između Srbije i Bugarske su se pogoršali. Zbog toga je kralj Aleksandar posetio bugarskog kneza Ferdinanda Koburška i u Sofiji su potpisali srpsko-bugarsku „Ugodbu“ u kojoj su se obavezali da će sarađivati po pitanjima koja su vezana za Srbe i Bugare koji žive u Turskoj. Usledilo je pomirenje oca i sina kad se Milan u oktobru 1897. vratio u Srbiju i ponovo je postao vrhovni komandant vojske. Sačinjena je nova vlada čiji je predsednik bio lekar, političar i književnik Vladan Đorđević.

Planovi su jedno, a srce je drugo

Nova Vlada i kralj Milan su odmah pohitali da nađu dostojnu princezu sa nekog zapadnog dvora za maldog kralja. Tada se nije znalo da se kralj sastaje sa svojom budućom ženom Dragom Mašin u Beogradu, ne krijući to od javnosti. Milan i članovi vlade su planirali da Aleksandra ožene nemačkom princezom Aleksandrom Šamburg Lipe. Niko nije imao pojma da u kraljevom srcu plamti ljubav samo za jednu ženu. Dragu Mašin.

Kralj Milan je bio prilično zatečen kad mu je Aleksandar u martu 1899. godine saopštio da planira da oženi Dragu. Sve do tog trenutka, kralj Milan je kao i njegova žena, verovao da je veza sa Dragom samo usputna avantura. Naravno da se tata pobunio protiv sinovljevog izbora. Ipak, Aleksandar je uspeo da umiri kralja.

Lukavi Aleksandar

Kralj Milan je opet počeo da meša prste u politiku. Vodio je antiradikalsku struju što je dovelo do pokušaja atentata na njega na Ivandan 1899. Tada je kralj Milan počeo da se obračunava sa radikalima na sve načine. Ovakva njegova politika se nije svidela Aleksandru iz dva razloga – trebalo je dovesti zemlju pred svršeni čin objavljivanjem veridbe sa Dragom Mašin i trebalo je da se prekine sa antiradikalskom kampanjom koju je vodio kralj Milan. Zato je Aleksandar rešio da ukloni i predsednika vlade i kralja Milana iz zemlje.

Pod izgovorom da treba da pregovara sa zapadnim dvorom oko njegove ženidbe sa princezom Aleksandrom Šamburg Lipe, Aleksandar je poslao oca u Karlsbad, a predsednika vlade dr Vladana Đorđevića u Marijensbad, da potpiše neke ugovore sa Austrougarskom. Čim je sklonio protivnike, mogao je na miru da objavi veridbu sa Dragom Mašin.

Obožavanje Drage

Svršen čin

Posle udaje za kralja, Dragin ugled u narodu se nije popravio, niti su je ikada prihvatili, a kamoli zavoleli. I danas, ona se mnogo češće pominje kao Draga Mašin nego kao Draga Obrenović. Zamerali su joj da ima veliki uticaj na kralja, da vlada umesto njega, a najviše su jojzamerali mešajući joj se u postelju i to što ne može da podari naslednika kraljevskoj dinastiji.

Bezuspešni pokušaji da je narod zavoli

Aleksandar je na sve načine pokušavao da približi Dragu narodu, često nazivajući ženidbu sa njom „novom politikom da se srpski vladari žene Srpkinjama„. Da politika „hleba i igara“ uvek pobeđuje, tako je bilo i ovog puta. Narod je i tad kao i sad voleo dvorske spletke i venčanja, tako da je izlazak tek venčanog kraljevskog para iz crkve pozdravio oduševljenim klicanjem. Međutim, vlada je zbog kraljeve ženidbe dala ostavku, a protiv „nerazumnog kralja“ se urotilo sve što je imalo makar maloautoriteta u Srbiji. Aleksandrov otac, kralj Milan, zarekao se da njegova noga neće kročiti u Srbiju dok njome vladaju „nerazumnik i ona deset godina starija žena„.

Kralj Milan nije dao blagoslav sinu, napominjući u pismu da je njihova dinastija prevalila mnogo toga, ali da ju je odluka koju je on doneo odvela pravo u propast. Kralj Aleksandar je naredio da se rasporede jake snage na granici i da u slučaju da Milan nasilno pokuša da sa vojskom prodre u Srbiju, da ga uhvate i zatvore. Kralj Milan se više nije ni vraćao u Srbiju i umro je u Beču 1901. godine. Takođe se protiv ovakve odluke pobunila i kraljeva majka Natalija, pišući mu iz Rusije sve najružnije o Dragi Mašin.

Svi su hteli da vladaju

Kraljica Natalija ipak nije mogla da oprosti Dragoj što joj je otela sina, preko kog je pokušala da vlada posle Milanove abdikacije. Da je Draga ruski agent, tvrdile su austrijske diplomate u Beogradu, ali nisu smatrali da je Aleksandar pod njenom kontrolom. Ugled kraljevskog para drastično je opao u narodskim očima i u očima sveta posle skandalozne kraljičine lažne trudnoće, koja je izazvala ogromnu i nepovratnu štetu za Obrenoviće.

Svi protivnici koji su bili protiv ove ženidbe su zatvoreni, pa su kasnije pomilovani i pušteni. Oni su podneli ostavke, a vršen je pritisak na mitropolita Inoćentija da ne da crkveni blagoslov kralju. Posle objavljene veridbe, usledila je kraljeva ženidba 23. jula 1900. u Sabornoj crkvi u Beogradu. Zbog zategnutih odnosa sa spoljnim svetom zbog ove ženidbe, kralj Aleksandar je počeo polako da radi na poboljšanju odnosa. U spoljnoj politici okrenuo se Rusiji.

Trudnoća? Ipak ne!

U maju 1901. godine, doktor Kole koji je doveden specijalno iz Pariza da pregleda kraljicu, potvrdio je da je ona trudna. Kralj Aleksandar je posle te vesti pomilovao sve političke zatvorenike i iz zatvora pustio Đorđa Genčića, vođu zavere, kao i Nikolu Pašića. Po izlasku političara radikalne stranke iz zatvora, kralj je sastavio novu vladu na čelu sa radikalom Mihailom Vujićem marta 1901, a ona je bila mešavina radikala i liberala. Potom je donet novi Oktroisani ustav čija je glavna karakteristika bila uvođenje dvodomnog sistema.

Kum Obrenovića, Nikolaj Romanov je zbog dobrih vesti kupio i poslao zlatnu kolevku za naslednika. U opštoj radosti, stigla je vest da je kralj Milan umro u Beču, a Dragu je pogodilo to što je želeo da ga sahrane van Srbije, jer je bio ljut na nju i sina. Međutim, veliku sreću povodom prinove uništio je ugledni ruski lekar Snjegirev, koga je zajedno sa profesorom Gubarevom, po nagovoru kraljice Natalije, poslao Nikolaj Romanov da potvrdi nalaze doktora Kolea. Natalija je ovo uradila, jer je znala Draginu tajnu, ali o tome ću više kad budem pisala o kraljici Dragi. Konzilijum lekara je u maju 1901. u Smederevu pregledao Dragu i obelodanio da trudnoće nema, niti je ikada bilo. Ovo je zaprepastilo Aleksandra, koji je od ađutanta zatražio pištolj da ubije ginekologe, jer je verovao da su oni izazvali pobačaj.

Voleo ženu više od oca

 

Očajna zbog potpunog srozavanja ugleda monarhije u narodu, ali i u svetu, kraljica Draga predlaže kralju Aleksandru da se povuče iz javnog života, a da se on oženi ženom koja može da mu rodi potomke. Aleksandar nije želeo ni da čuje za takav predlog, i u inat svima naređuje da se Četvrti konjički puk, koji je nosio ime njegovog nedavno preminulog oca Milana, od sada zove Konjički puk kraljice Drage.

A onda su nastali veliki problemi za kralja Aleksandra baš zbog nepostojeće trudnoće kraljice Drage. Na ovo je prvi reagovao Carski dvor u Petrogradu i nije želeo da primi kralja i kraljicu u obećanu posetu. Kralj Aleksandar je za to okrivio radikale, izvršio novi državni udar i postavio vladu na čelu sa generalom Dimitrijem Cincar-Markovićem, novembra 1902. godine.

Problemi u zemlji, problemi van zemlje

Zbog sve veće odbojnosti ruskog dvora, kralj Aleksandar je od jeseni 1901. godine nastojao da se ponovo približi Austriji. Već u januaru 1902. godine kralj Aleksandar je poslao u Beč svog ličnog sekreta Miloša Petronijevića s obećanjem da će pitanje svog naslednika rešiti u sporazumu sa susednom monarhijom, i to tako što će posiniti jednog od potomaka ženske linije Obrenovića, koji žive u Austrougarskoj. Na to je oštro protestovao ruski ministar inostranih poslova grof Aleksandar Lamzdorf, u Nišu kad je krajem 1902. došao u posetu kralju Aleksandru.

Radnici i studenti priredili su 23. marta 1903. masovne demonstracije koje su se pretvorile u sukob s policijom i vojskom. Tom prilikom poginulo je pet, a ranjeno šest osoba. Na Kalemegdanu se demonstrantima obratio Dimitrije Tucović. Znajući da ne može dobiti nove izbore, kralj Aleksandar se okomio na Senat, u kome se nalazilo ostatak radikala, koje je kralj okrivio za nerede.

A onda i ubistvo

Kralj je 25. marta 1903. godine izvršio dva državna udara u razmaku od samo jednog sata. Prvim udarom je ukinut Ustav iz 1901, raspušteni su Senat i Narodna skupština. Postavljeni su novi ljudi u Senatu, Državnom savetu i sudovima. Zatim je kralj novim državnim udarom vratio u život stari Ustav iz 1901. godine. Posle ovoga došlo je do izbora 18. maja 1903. koje je kralj dobio. Ujedno, ovo je bila poslednja pobeda kralja Aleksandra na političkom polju.

Nezadovoljstvo naroda je iskoristila organizacija „Crna ruka“ pod vođstvom oficira Dragutina Dimitrijevića – Apisa. U noći između 28. i 29. maja 1903,  35 godina posle ubistva kneza Mihaila u Košutnjaku, ubijen još jedan srpski vladar – Aleksandar Obrenović. Draga je telom pokušala da zaštiti svog voljenog, ali su oboje stradali od metaka, pa su još dodatno izmasakrirani iste noći.

Na brzinu je urađena obdukcija i u gvozdenim kovčezima, požarnim kolima u gluvo doba noći su preneseni do stare crkve Svetog Marka u kripti Aleksandrove strine Ane, bez obeležja. Sahranjeni su bez opela. Evropske crkve su zvonile povodom njihovog ubistva. Sropske nisu. Obeležje su kraljevskom paru 1917. stavili Austrijanci, dok je Beograd bio pod okupacijom. Ubistvom kraljevskog para Obrenovića završena je vladavina ove dinastije. Posle svirepog Majskog prevrata, francuske novine su objavile prepisku Drage s ruskim dvorom, gde je dogovarala da Aleksandar i ona usvoje princa Đorđa Karađorđevića i tako izmire srpske dinastije.

Tokom austrougarske okupacije u Velikom ratu, bečki patolozi su otkopali ostatke Aleksandra i Drage. Lekari su pobili nalaze obdukcije srpskih lekara, urađene pod nadzorom zaverenika. Ono najvažnije je što je obelodanjeno da su među Draginim kostima pronađeni ostaci fetusa, što je dokaz da je bila trudna u noći kada je ubijena. Ali o tome u nekom od narednih tekstova.

Inspiracija – Wikipedia, medias.rs, biografija.org, novosti.rs, telegraf.rs, srbija24.com

Fotografije: Wikipedia, novosti.rs, svaleksandarnevski.com, in4s.net, 011info.com, arheo-amateri.rs, maturskialeksandarobrenovic.wordpress.com, politikin-zabavnik.co.rs, srbski.weebly.com, nadlanu.com, papazjanijablog.blogspot.com, stil.kurir.rs, presstiz.rs, dnevno.rs, marijastopa.wordpress.com, depo.ba, nedeljnik.rs, pesic.me, zena.blic.rs, srbija24.com, theesotericcuriosa.blogspot.com