Je l’ Sarajevo gde je nekad bilo: Od zapaljene olimpijske baklje do zapaljene „Zetre“ (VIDEO)

Olimpijska baklja došla je do Sarajeva. Prvi put je stigla do jednog istočnoevropskog grada. Znate, one daleke 1984. godine. Onda kad smo svi bili neka, jedna država u kojoj se gajilo bratstvo, jedistvo i pionirstvo. Pa su vam onda svi ti pioniri skočili za vrat. Ali još dok su se pripremali za skok, bila je tu jedna lepa svetkovina. Zimske olimpijske igre, 1984. u Sarajevu. Sećate se Vučka? Naravno! Ko ga se ne bi sećao?! On je, i dan danas, pored Josipa Broza, simbol Sarajeva. I simbol države koje nema.

Od kafane do zapaljene „Zetre“

„Čiji si ti anđeo?“ je najlepši kompliment koji dobih dalekog juna 2006. To je taj šmekerizam nekadašnjeg Sarajeva koji već odavno bledi između zgrada, zelenih ulica i popucalih stoljnjaka. Sarajevo koje do rata videh u tri navrata. Sarajevo koje je nestalo 1992.

Neki bi rekli da se ta ideja o ZOI u Sarajevu rodila u kafani. Ne znam, ali mi deluje vrlo realno da se baš tako desilo. Sećam se, te Igre su bile spektakularne. A onda je nestala struja. Bio je neki problem sa isporukom električne enrgije, štedelo se. Zemlja Jugoslavija posle Tita izgledala je malo drugačije nego sa Titom. Ideologija je bila ista. Praksa, malo drugačija.

Pročitah negde da su potrošena velika sredstva za organizaciju ovakvog događaja. Sve se to gleda kao rezultat – izgrađene su saobraćajnice, hotelski kompleksi kako na planinama Bjelašnici, Igmanu i Jahorini, tako i u gradu, sportski centri „Skenderija“ i „Zetra„, žičare, ski liftovi… Sarajevo je postalo centar svetskih i medijskih interesovanja. Zimske olimpijske igre 14. po redu bile su održane od 8. do 19. februara te daleke 1984. Ulaznica za otvaranje koštala je kao dvonedeljna plata prosečnog Jugoslovena. Na programu su bili alpsko skijanje na Bjelašnici i Jahorini, bob i sankanje na Trebeviću, hokej i umetničko klizanje u „Zetri“ i „Skenderiji“, biatlon, nordijsko skijanje i skokovi  na Igmanu. Na ovim Igrama prijavilo se 49 nacionalnih olimpijskih komiteta. U Sarajevo je stigao rekordan broj učesnika, a to je više od 2.500. Samo osam godina kasnije, goreće „Zetra“. Bukvalno. A Huan Antonio Samaran će moliti da se prekinu ratna dejstva u lepom Sarajevu.

Imitacija života u stvarnosti, ZOI na ekranu

https://www.youtube.com/watch?v=Ik14V4WWuKQ

Imala sam nepunih šest godina tad. Moja sestra je imala mesec i pet dana kad su počele Igre. Zbog nje smo imali nešto više struje. Znala sam da crtam i pod svećom. Oduvek sam volela muziku, pa kad nisu na programu bile Olimpijske igre, onda se u mojoj kući gledao i slušao Hit meseca. Kasnije sam zavolela „Crvenu jabuku„. To je onaj sarajevski bend koji je počeo da pali i žari, nekih godinu i po dana kasnije.

Sedamdeset godina pre Zimskih olimpijskih igara, Gavrilo Princip odredio je dalju sudbinu Balkana. Baš tu, u Sarajevu, počeo je Prvi svetski rat. Danas stope Gavrilove ne postoje u Sarajevu. Samo se spominju srpski zločini iz najnovijeg rata. Gavrilo Princip je postao terorista. Istorija se izvrnula. Heroji su kukavice, a rat bi, po najnovijim tumačenjima, trebalo da je mirovna misija.

Staza za bob kao štit srpskim snajperistima

Staza za bob iz Sarajeva je bila retkost u Evropi. Sem što je bila retkost, važila je i za najbolju i najsigurniju. Do ZOI u Sočiju je bila najjužnija staza za bob na svetu. Kolege iz hrvatskih portala su istraživale, pa prenosim od njih da u SAD-u postoje samo dve staze za bob i to u Lejk Plasidu i Solt Lejk Sitiju. Ova u Sarajevu je uništena. „Srpski snajperisti izbušili su rupe u betonskim zidovima na bob stazi smještenoj na Trebeviću , koju su koristili kao štit„, prenosi vecernji.hr.

A sad da se prisetimo sportskih legendi ZOI u Sarajevu. Olimpisjku baklju je upalila hrvatska klizačica Sanda Dubrvčić. Zakletvu je u ime sportista položio Bojan Križaj. Slovenački alpski skijaš Jure Franko osvojio srebrnu medalju u veleslalomu. Bila je to prva i jedina medalja za Jugoslaviju na ovim ZOI. Sa tribina se vijorilo „Volimo Jureka, više od bureka„.

Superstarovi ZOI u Sarajevu su bili umetnički klizači. Britanski par Džejn Torvil i Kristofer Din su maestralnim nastupom osvojili zlatnu medalju plešući na ledu uz Ravelov „Bolero„. Zlatna medalja je pripala i nemačkoj klizačici Katarini Vit. Njena karijera se baš iz Sarajeva vinula do neslućenih visina. Sve što je došlo posle je ružna strana istorije i kosturnica jednog vremena. Pogledajte:

Fotografije: vecernji.hr, citymagazine.rs, beforeafter.rs