Jadranka Jevtić, voditeljka: Otac mi nije dao da budem glumica, zato sad pišem pesme!

Jadranka Jevtić je lepa i nadasve poželjna voditeljka emisije “Profil” i PR menadžer. Upoznala sam je davne 2008. na Zlatiboru gde smo imale prilike da se družimo i bolje razumemo. Jadranka, sem što dobro radi svoje primarne poslove, zna da se upusti u kreativne vode.

Jadranka Jevtić je lepa i nadasve poželjna voditeljka emisije “Profil” i PR menadžer. Upoznala sam je davne 2008. na Zlatiboru gde smo imale prilike da se družimo i bolje razumemo. Jadranka, sem što dobro radi svoje primarne poslove, zna da se upusti u kreativne vode.

Naime, lepa voditeljka obožava da piše. I to pesme. Baš je to razlog što smo nas dve popričale u neformalnom razgovoru koji je sad pred vama.

Kako si se obrela u novinarstvu?

  • Spletom srećnih iu čudnih okolnosti. Kad sam završila fakultet, počela sam da radim za produkcijsaku kuću “Komuna“. Tamo sam radila kao menadžer u produkciji, organizovala koncerte za Erosa, Stinga,”Boljšoj teatar“, “Rolingstounse“… Posle toga su došli novi projekti u PR-u i PR sam spojila sa novinarstvom. Bila sam PR “Vitro group Citroen” i “Mitsubishi motors“. Usledili su brojni događaji i organizacije događaja po Beogradu, kulturne manifestacije, sportske manifestacije, a pred TV objektivima sam počela da radim 2010. godine na TV “Kopernikus” gde sam bila autor i voditelj emisije “Profil“.

Koja ti je neostvarena želja?

  • Ne bih htela da kažem. Nekla ostane u meni, da bi mi se ispunila.

Jesi li zaljubljena?

  • Platonski, da.

Veruješ li u sudbinu?

  • Mislim da u životu ne postoje slučajnosti. Verujem u izbor.

Reci mi nešto o tom pesničkom momentu kod tebe.

  • U vreme ne emitovanja emisije “Profil“, pišem, pa ovom prilikom poklanjam tvojim čitaocima dve pesme.

Koji pesnici su ti uzori?

  • Volim da čitam Miku Antića, Desanku Maksimović, Duška Radovića. Rado nekada citiram Bukovskog.

U čemu nalaziš inspiraciju i od kad pišeš?

  • Inspiracije neke posebno nema. Pišem uglavnom noću, u miru i uz čašu dobrog vina. Pišem kada imam nemir, a pesme stvaram u miru. Pišem od osnovne škole. Moje pesme su bile su izložene po panoima u holu kada su bile svečanosti i priredbe. Deo talenta nasledila sam od dede, koji je pisao poeziju. Kao mala sam išla na glumačke sekcije, a kada bi nam došli gosti, otac bi mi dao knjigu da recitujem, dok su sestre svirale violine. Otac mi nije dao da idem u glumice. Sa glume me je odmah prebacio na tenis, koji sam trenirala do srednje škole.

A sad, Jadrankine pesme:

Zaljubljenost

Čekam mesec.

Čekam zoru.

Čekam tetku na prozoru.

Čekajući nije lako,

to vam moźe reći Janko.

Umori se vazda svako.

Janko voli Janu jednu.

Čeka sunce, čeka zoru, da sretne Janu na velikom polju.

Umori se Janko nekad.

Neće priznat’ on to nikad!

Voli Janu više, pa neka ova pesma još jedan stih ispiše.

Dunav

Sa one strane Dunava ima jedan dasa, al’ mu nema spasa.

Uobraźen kad korača, odelo mu slaba tačka, podignutog nosa…

A on zna da nema ponosa…

Sa one strane Dunava ostao je dasa, al’ mu nema spasa.

Čudan je to dasa.

Verujte mi svi. Od takvih žena poludi.

Fini neki nemir.

Fotografije: Facebook

Ostavite komentar

%d bloggers like this: