Dobrodošli u Tursku: Zemlja istorije, tradicije, boja, ukusa, mirisa i doživljaja (RECEPTI) (VIDEO)

Türkiye’ye hoşgeldiniz!

Ili – dobrodošli u Tursku!

Već mesecima unazad me mnogi pitaju kada ću da predstavim Tursku onako kako znam i ono što sam tamo doživela, a verujte mi da nemam loša iskustva. Odlažem, jer upravo prema zemlji o kojoj znam više od prosečnog turiste imam strepnju. Ipak, odlučila sam se i ovaj tekst je danas pred vama.

Ne znam da li ste ikad bili u Turskoj i da li planirate tek da je posetite, u svakom slučaju, ova zemlja je iznedrila mnoga istorijska blaga. Planina Ararat na kojoj se, prema predanju, iskrcao Noje se nalazi baš u Anadoliji i najviši je vrh u zemlji.

Kuća Svetog Nikole, prva hrišćanska crkva, sve je to baš u Turskoj. Na tlu današnje Turske su rođeni Homer, Ezop, kralj Mida, Sveti Petar i naravno otac istorije – Herodot!

Iako sam letovala tri godine za redom u Anadoliji, smatram da ništa nisam videla od Turske. Pa opet, možda malo više znam od prosečnog turiste. 🙂 Odmah da razumete – ja Tursku osećam kao svoju drugu kuću.

Kada sam prvi put stala na njeno tlo, klekla sam, dodirnula sam zemlju i zaplakala. Znam šta ćete posmisliti. Ukoliko postoje prošli životi, kapiram da sam ja bila neki Turčin ili nešto tako. Realno, običan posletilac neke zemlje ne reaguje tako kao ja. Tačnije, niko. 🙂 Razumeli smo se.

Svakog ko posećuje Tursku, prvo bih upozorila na istorijsko blago koje se nalazi na tlu Anadlolije. Turska je zemlja boja, ukusa i mirisa. Sve to zajedno ili ponaosob u stanju je da razoruža svakog posetioca. Ili, skoro svakog. Uzimam u obzir da svako ima svoj doživljaj.

Ipak, mislim da kod nas vladaju predrasude iskazane u rečenici da smo bili 500 godina pod Tucima. Da li hoćete da vas ispravljam, izvnova i iznova? Ne, ne 500, već 345. Nevažno je koliko, uticaj je ostvaren kako na polju jezika, tako i na kulturološkom i genetskom planu.

Sem već prežvakanog Kušadasija, viđenog Bodruma i Marmarisa, Turska ima dobra i kvalitetna letovališta na Sredozemnoj obali. To je takozvana Antalijska regija. Tu su svi oni poznati i nabudženi hoteli koji su nalik na Kremlj, raznorazne palate, brodove i čuveni „Adam & Eve“ koji bi trebalo da služi samo za parove, ali su tržište i politika izdiktirali poslovanje, pa je umesto hotel za parove, postao hotel za – sve.

Naravno, udovoljava se turistima i to Turcima ne treba zameriti. Tvrdim da za pare koje ostavite u Turskoj, dobićete bar duplo više nego u Grčkoj.

Turci kakve ih ne znate

Turci su opasni smarači kao trgovci i kao pružitelji usluga, da znate. Spopadaće vas ako vam pogled slučajno zastane na njihovoj robi (a to baš i nije teško), majstori su u cenjkanju i zato, ako ne želite nešto da kupujete, ne gledajte! Iako kod njih vladaju određena moralna pravila uslovljena religijom, navikli su da su evropske žene slobodnijeg duha i ponašanja i vrlo su direktni kad tim ženama (ovde mislim i na naše žene) nude zabavu.

Zato, ako ne želite da se zabavljate na taj način, ne treba ni da se upuštate u konverzaciju sa turskim mladićima. Isti princip važi i na plažama. U Turskoj nema sunčanja u toplesu, niti nudističkih plaža i ako ne želite neprijatnosti, a birate da imate pomenuti komfor golotinje, Turska nije zemlja za vas.

U Kušadasiju pričaju srpski, ali to nije slučaj u drugim letovalištima. Engleski znaju, ali ne dovoljno, dok je ruski jezik najzastupljeniji od Kemera do Alanje. Pogađate koja im je klijentela. 😉 Što se tiče cena, u Turskoj se dodani porez plaća na cigarete, alkohol i mobilne telefone, jer po njima to nisu neophodne stvari za život.

Tako da, očekujte veće cene alkohola i cigareta, a ako vam to nije potrebno, uživaćete u ostalim balgodetima ove neverovatne zemlje. Budite sigurni – boje, ukusi i mirisi su svuda! A u tekstu ispod objasniću na šta tačno mislim.

Efes… Ne, nije pivo!

Ako niste onda je na na vama je da obavezno obiđete Efes. Efes je nekad bio vrlo važno uporište na obali Egejskog mora. Danas je šest kilometara udaljen od pučine i obavezna je stanica u proučavanju istorije. Čim se kroči u Efes, vidi se da je arhitektura primorska. Amazonke su ga osnovale, a kroz njega su prošli persijski vladari, veliki Aleksandar Veliki, i mnogi drugi.

Efes je bio trgovački i kulturni centar regiona, koji je u antičko doba brojao više od 250.000 stanovnika. Prema današnjim merilima, to je oko dva miliona stanovnika. Grad je slavio boginju Artemidu i bio je poznat stotinama godina kao grad ove boginje, koja je bila zaštinica majki i žena. Slučajnost ili ne, ali u blizini Efesa je svoj dom našla i Bogorodica.

Bogorodičina kuća se nalazi se na brdu iznad Efesa. Skromna građevina je mesto gde je Hristovu majku doveo apostol Jovan, posle raspeća. Navodno, Bogorodica je ovde i umrla, iako njeno telo nikad nije pronađeno.

Slučajno ili ne, ovo je postalo jedno od najposećenijih religijskih mesta u Turskoj. Običaj je da se u blizini kuće ćuti, postoji izvor lekovite vode i zid gde ljudi ostavljaju svoje želje.

Celzijusova biblioteka je najpoznatija građevina u Efesu. Od biblioteke je ostalo mnogo više nego od Artemidinog hrama koji je izgoreo u noći kada je Aleksandar Veliki rođen.

Na žalost, skulpture koje se danas nalaze u Celzijusovoj biblioteci nisu originali. Originali se nalaze u Nemačkoj, a ovo u Turskoj su samo verne kopije. Tu je mesto našla i boginja Nika, čiji reljef je mnogo kasnije poslužio za zaštitni znak spostske linije „Najk„.

Turska kuhinja

Turska kuhinja je zaostavština osmanske kuhinje, koja se može opisati kao spoj Azije, Bliskog istoka, Mediterana i kuhinje Balkana. Bogata je i raznovrsna upravo zbog kulinarskih uticaja okolnih zemalja. Ono što sam prvo naučila u Turskoj je – Kupi ajran i ekmek i uživaj. I tako je. A možete i süt mısır. Kuvani kukuruz šećerac.

Za one koji ne znaju, ajran je piće slično našem jogurtu, samo ređe i slanije. Pili su ga nomadi koji su se kretali kroz surovu pustinju i ovo piće služi da bi se organizam okrepio, povratio minerale i so koje mu je sunce oduzelo. Ekmek je hleb. 🙂

Recept

Ajran

Sastojci:

• ½ l jogurta
• soli po ukusu
• 2 šolje vode

Priprema:

Umutiti viljuškom jogurt i so. Pomalo dadavati dve šolje veoma hladne vode, dok se ne dobije gusta tečnost. Piti gotovo ledeno.

Osvežava u vrelim, turskim letnjim danima.

Turski obrok počinje sa supom, posle čega sledi jelo od povrća ili mahunarki. Onda se posluži salata od jogurta i mlevenih krastavaca. Kad služe meso, Turci mu dodaju voće, orašaste plodove i začine.

Crveni luk za zdravlje

Nezaobilazna namirnica turske kuhinje je luk. Crveni luk je dobar izvor  vlakana i vitamina B6, a uz to je i vrlo dobar izvor vitamina C. Pozitivna osobina luka je što sadrži materije koje smanjuju holesterol i pritisak.

Patlidžan snižava holesterol i šećer

Iako ima 92 posto vode, patlidžan je bogat izvor vitamina iz grupe B. Ono što ga čini moćnom namirnicom nije samo vitaminsko-mineralni sadržaj, već i antioksidativna, antikancerogena i protivupalna dejstva.

Iako se priprema na različite načine širom sveta, patlidžan često nalazimo u musakama. Pečeni, ponekad i pohovani šnitovi patlidžana služe se u Turskoj sa sosom od paradajza, zapečeni u rerni.

Orašasti plodovi čuvaju srce

Već sam rekla da meso pripremljeno na turski način sadrži orašaste plodove. Bademi su jedan od najboljih izvora magnezijuma koji sprečava grčenje mišića i povoljno utiče na srce i pritisak.

Kikiriki utiče na sniženje holesterola, dok se orasi smatraju jednim od najboljih izvora omega-3 masnih kiselina. Lešnici su izvor vitamina E, magneziuma i gvožđa.

Recepti

Oljušteni bademi

Sastojci:

• ½ kg badema
• vode koliko je potrebno

Priprema:

Preliti bademe ključalom vodom i ostaviti da stoje tako tri minuta. Iscediti vodu i uzeti jedan po jedna među prste pa trljati dok ne spadne ljuska. Obrisati papirnom slavetom i staviti u pleh u samo jednom sloju.

Peći u rerni deset minuta.

Paprika za zdravlje srca i pluća

Paprika se u narodnoj medicini vekovima koristila kao lek, posebno za jačanje imuniteta. Osim što štiti od brojnih bolesti današnjice, poboljšava apetit i podstiče rad želuca.

Njena najvažnija karakteristika je bogatstvo vitamina i minerala, a takođe je jedan od najboljih izvora vitamina C, koga ima čak četiri puta više nego pomorandža.

Pipruške

Sastojci:

• 4 crvene paprike
• 2 šolje ulja
• malo sirćeta
• 3 kašike biljnog začina

Priprema:

Peći paprike na plotni dok ne pocrne. Staviti u plastičnu kesu da odstoje duže vreme, da se „oznoje„, a zatim oljuštiti. Oprati i iseći na tanke šnite. U veliku, staklenu posudustaviti ulje, sirće i biljni začin sa šnitama paprike.

Držati dva do tri dana da se ukisele. Svakog dana promešati.

Riba za ravnotežu proteina

Riba čini važan deo uravnotežene ishrane i  predstavlja glavni izvor omega-3 masnih kiselina. Osobe koje redovno jedu ribu smanjuju rizik od moždanog udara, depresije i mentalnog propadanja koje se povezuje sa starenjem. Riba je dobar izvor vitamina A, B i D i minerala.

Riba s peršunom, paradajzom i limunom

Sastojci:

• 6 fileta ribe po izboru
• 4 paradajza
• ¼ glavice crnog luka
• 1 veliki struk prešuna
• 4 limuna
• potrebna količina ulja
• biljni začin
• biber

Priprema:

Staviti paradajz, crni luk i peršun, sve sitno iseckano da se prže i dodati sok od četiri limuna. Sipati malo biljnog začina i mlevenog bibera.

Začinjenu ribu staviti da se peče i, na kraju, preko fileta staviti smesu sa paradajzom.

Turski tip jogurta

Jogurt je superstar turske kuhinje. Reč „jogurt“ potiče od turske reči „yoğurt“ koja označava mleko koje je fermentiralo u gustu, kiselu masu. Turski tip jogurta je jedna od najčešće konzumiranih vrsta jogurta na svetu, a čini ga bogat, kremast ukus zahvaljujući mlečnim mastima. Ovaj najvažniji deo turske kuhinje servira se uz gotovo svako jelo. Tako se koristi kao temelj za pripremu supa i soseva i se često servira preko mesa i povrća.

Neretko se dodaje i salatama, a zahvaljujući osvežavajućem ukusu sa blagom slanoćom, često se konzumira uz popularne bureke i razne pite. U Turskoj se jogurt koristi i u pripremi kolača i pojedinih jela od testa.

Domaći jogurt

Sastojci:

• 1 l svežeg mleka
• 1 teglica domaćeg jogurta

Priprema:

Zagrejati mleko na tihoj vatri i tačno pre nego što će da proključa skloniti sa šporeta. Ostaviti da se ohaldi. Kad se smlači, sipati u staklenu ili plastičnu posudu (ne sme se upotrebiti metalna), dodati jogurt i mešati kružnim pokretima, dok se masa ne ujednači. Prekriti debelim platnom.

Ostaviti da odstoji na sobnoj temeraturi do sutradan i, s vremna na vreme, promešati. Do tada treba da se zgruša. Sipati u male posude da se troši pojedinačno.

Napomena: Preporučljivo je jesti ga iste nedelje; važno je sačuvati čašicu tog jogurta da bi se od njega napravila sledeća tura.

Ako želite da se osvežite u ove tople dane, evo recepta:

Đađik (turska verzija tzatzikija)

Sastojci:

• 500 g jogurta
• 2 krstavca srednje veličine
• 1 kašičica soli
• 2 do 3 grančice mirođije
• 1 kašičica osušene nane
• 1 čen usitnjenog belog luka
• 2 kašike maslinovog ulja

Priprema:

Oljuštiti krastavce i iseći na kockice. Posoliti i odložiti u stranu. Umutiti jogurt viljuškom i pomalo dadavatu šolju vode. Staviti u tu masu seckane krastavce i usitnjeni beli luk.

Sipati malo maslinovog ulja i na kraju dodati osušenu nanu i seckanu mirođiju.

Jeste li probali mado sladoled?

Osim jela koja su uobičajena za tursku kuhinju, postoji nešto što je vezano za primorje, a to je mado sladoled. U pitanju je vrsta sladoleda koju možete da probate jedino u Turskoj i baš je neobičan. Ovaj sladoled se pravi se sa dodatkom salepa i melase. Služi se na tanjiru, sa viljuškom i nožem, jer se ovaj sladoled žvaće. Ako želite, staviće vam i u kornet, ali onda budite spremni na spektakl.

Ako pitate Turke, to je jedini pravi sladoled, sve ostalo su blede imitacije. Doći u Tursku, a ne probati njihovo pivo je greh. Savetujem da to uradite uz obalu.

Turski bazari

Treba odoleti raznoraznim stvarima  i zato vam savetujem da se suzdržite od kupovine raznoraznih džidžabidža za koje ćete ubrzo uvideti da vam uošpšte ne trebaju, kao čuveno Fatimino oko ili nazar (Meduzino oko – Turci imaju problem sa ljudima koji imaju plave oči, jer ih smatraju urokljivim) koje čuva od uroka.

Svetujem vam da u Turskoj kupujete pamučne ili kožne stvari, začine ili maslinovo ulje iz domaće proizvodnje.

Masline su im savršene i ja vam savetujem da kupujete Tariš (Tariş) masline.

Od začina, našim nepcima najviše „leži“ sumak (sumac) koji se odlično uklapa u salate i piletinu, zatim kumin (çörek otu) koji je odličan kad se kombinuje uz pite i pogače.

Začine je najbolje kupovati na merenje, jer tako ćete biti sigurni da su sveži, a ne u poklon paketima sumnjivog roka trajanja. Ukoliko vam se dopao turski ritual pijenja čaja, kod kuće ćete najbolje evocirati uspomene ako pazarite vrlo jeftine staklene čaše u obliku lale (lale cay bardaklar) i kupite bilo koji čaj koji vam se sviđa (savetujem vam njihov nacionalni čaj od jabuke).

Ukoliko budete letovali u Kušadasiju, tamo gradski bazar radi do kasno u noć, a prava šoping žurka je petkom kada je njihov pijačni dan, pa i to valja doživeti i iskoristiti.

Činjenice o Turskoj

Ime „Turska“ potiče od italijanske reči „Turchia„. Koristili su je italijanski putopisci da bi obajsnili azijski deo Anadolije s početka 12. veka.  Sami Turci nisu koristili reč „Türkiye“ (zemlja Turaka) do porglašenja Republike 1923.

Veliki bazar u Istanbulu ili Kapalıçarşı je najveća pijaca na svetu sa 64 ulica, 4.000 radnji i 25.000 radnika. Ujedno je i najstarija pijaca sagrađena u 15. veku po naredbi sultana Mehmeda Osvajača.

Gumene bombone su američka verzija čuvenog turskog slatkiša lokuma ili rahat lokuma, kod nas poznatog kao ratluk.

Deda Mraz ili Sveti Nikola je rođen u Patari, u Turskoj u trećem veku.

Još 1503. godine je Leonardo da Vinči imao planove za izgradnju mosta preko Bosfora. Takva ideja je trebalo da sačeka skoro 500 godina. Most Galata je sagrađen 2001.

Iako je 99 odsto polulacije u Turskoj muslimansko, Turska nije musimanska već sekularna država od 1927.

Turska je šesta turistička destinacija na svetu koja je 2013. imala 35 milliona posetilaca.

U Turskoj svake godine „radi“ bar 150 arheoloških lokaliteta. Kamenje koje je pronađeno na brdu Gobekli 1994. predstavlja najstariji hram ikad otkriven. Istraživanja su pokazala da je kamenje staro bar 13.000 godina. Na primer, Stounehendž je izgrađen pre oko dve ili tri hiljade godina, a piramide u Gizi pre 2.500 godina.

Istanbul je jedini grad na svetu koji spaja dva kontinenta. Tri odsto grada je u Evropi a ostalih 97 je u Aziji. Deo koji leži u Aziji se naziva Anadolija (turski: Anadolu).

Kada se dete rodi, običaj u Turskoj je da se njegovo telo se namaže solju. Naime, so služi da detetu da snagu i da ga zaštiti od loših uticaja. Drugi običaj je da se stavi kornjača kod uzglavlja novorođenčeta, jer će, navodno, kornjača da štiti bebu.

Mustafa Kemal Ataturk je rodonačelnik moderne Turske. Kada je došao na vlast 1923, ukinuo je zabranu alkohola, usvojio je gregorijanski kalendar, dan odmora je postala nedelja, a do tad je bio petak. Zamenio je arapsko pismo turskom latinicom, a poziv na molitvu je bio na turskom, umesto na arapskom jeziku. Zabranio je nošenje fesa 1925. To je turska kapa koja je bila popularna i na tlu Srbije.

Reč „harem“ potiče iz arapskog jezika što znači „zabranjen“ i označava privatne odaje gde su sultanove žene i konkubine živele sa svojom decom. Za vreme vladavine sultana Sulejmana Veličanstvenog (1520-1566) 1.000 žena je živelo u 250 soba u haremu u Topkapi palati.

Lale su došle do Evrope uparvo iz Turske. U 17. veku holandski trgovci su bili očarani lalama i doneli su ih iz Turske. Reč „lala“ ili tulipan potiče od turske reči za „turban„, a to je „tülbent„.

Turska je najveći izvoznik lešnika i „Nutela“ se pravi baš od turskih lešnika.

Turci nisu imali prezimena sve do 1934. Najčešće prezime u Turskoj je Jilmaz (onaj koji nikad ne odustaje), Kaja (stena), Demir (gvožđe), Šahin (soko) i Čelik (čelik).

U Turskoj najviše novinara na svetu čami u zatvoru.

Turski Istanbul Tünel je druga najstarija podzemna železnica na svetu posle londonske i najstarija u Evropi. Počela je da radi 1975.

Najstarija civilizacija Hititi bili su na području današnje Turske 1.600 godina pre nove ere. Bili su prvi ljudi koji su koristili gvožđe i koji su imali sistem za pisanje.

Legendarna Troja, Ahil, Paris i Jelena svi su oni, po nekim tvrdnjama, bili na današnjoj egejskoj obali Turske.

Turska ima 82.693 džamije, više od bilo koje zemlje na svetu.

Poslednji obrok na Nojevoj barci je bio slatko kiseli puding koji se zove „ašure“ (turski: aşure). Ta poslastica i dalje postoji u Turskoj. Taj slatkiš sadrži 40 različitih sastojaka.

Da nije Turaka, vi ne biste ni znali šta je kafa! 🙂 Kafu su Turci donelu i Evropu 1522. otvorivši kafanu (mesto gde se pila isključivo kafa) u – Beogradu!

Prema turskoj tradiciji, svi glavni životni događaji su praćeni slatkišima. Kada se dete rodi, sprema se alva (halva) koja se takođe sprema i na sahranama. Kada žena rodi, daju joj slatki voćni sok.

Julije Cezar je rekao svoje čuvene reči „Dođoh, videh, pobedih“ baš u Turskoj, kad je porazio Pontiju, kraljevstvo na Crnom moru.

Trešnjino drvo je svoje putovanje po Evropi počelo baš iz Turske, iz Giresuna. Odatle je trešnja donešena u Rim. To je bilo 69 godine pre nove ere. Trešnja se u Turskoj uzgaja oko 10.000 godina.

Najstariji poznati brodolom se desio u Uluburunu na mediteranskoj obali Turske, oko šet i po kilometara jugoistočno od grada Kaša. Brodolom se desio pre oko 3.300 godina.

Prvi novčići su korišćeni u Sardisu, na Egejskoj obali Turske oko 640. godine pre nove ere.

Turski slatkiš ili lokum je jedan od najsrtarijih slatkiša na svetu, nastao pre oko 500 godina. Napoleon i Vinston Čerčil su bili oduševljeni lokumom sa pistaćima, dok je Pikaso jeo lokum dok je slikao.

Lokum

Staviti šećer i gustin da ključaju sat do dva dok se ne zgusnu. Može se dodati željena količina suvog voća kao što su bademi, pistaći, lešnici, pa i ružine latice. Sipati u posebne plitke, drvene tepsije psute gustinom odozgo i odozdo.

Ostaviti da odstoji 24 do 48 sati. Kada se ohladi i dobije elastičnu kozistenciju, četkicom odstaniti gustin. Posuti prah šećerom i seći na kocke.

Turska kupatila, čuveni hamami su došli u Tursku iz Rimskog carstva, u sedmom veku. U tradiciji turskog hamama ima grčkog, rimskog i vizantijskog načina kupanja.

Antalijska regija drži rekord sa najviše plavih zastavica koje govore o čistoći mora i plaža.

Najskuplji svileni tepih sa 144 čvora na kvadratnom centimetru nalazi se u muzeju Mevlana u Konji.

Turci uglavnom piju čaj i to više od deset šoljica dnevno. Tome u prilog govori 96 odsto populacije koja pije čaj svaki dan. Turska spada u prvih pet proizvođača čaja na svetu. Čaj se na turskom kaže „çay“ što je idnetično našem – čaj.

Reč „tirkizno“ potiče iz turskog jezika i znači „tursko„. Reč ozanačava prelepu boju Mediterana na turskoj obali.

Ako je verovati pričama, Turska je prva imala izbor za mis. Paris iz Troje je bio žiri, a učestvovale su boginje Atina, Hera i Afrodita. Paris je izabrao Afroditu, koja mu je obećala najlepšu ženu na svetu – Jelenu, koja je bila udata, što je dovelo do Trojanskog rata.

Na tlu današnje Turske se proizvodilo vino čak 4.000 godine pre nove ere.

Žene su u Turskoj imale pravo glasa pre mnogih evropskih zemalja i pre Sjedinjenih država i to 1930. za lokalne izbore i 1934. za nacionalne.

Izraz „plešući derviši“ odnosi se na igrače koji slede pesnika Rumija. Oni se u meditativnom zanosu poznatom kao Sema okreću, a to sve predstavlja duhovno uspenje čoveka.

Ćurka se kaže „hindi“ na turskom, jer Turci veruju da potiče iz Indije.

Trećina od 9.000 biljaka koje su pronađene u Turskoj rastu samo u Turskoj i nigde više. Turska je postojbina pet sisara, 13 reptila i čak 52 vrste riba.

Četvrtina ruža koja se uzgajaju svetu dolazi iz Turske.

Turska je četvrti svetski proizvođač paradajza.

Aja Sofija (turski: Ayasofya), ili Crkva Svete mudrosti je bila najveća crkva skoro 1.000 godina. Posle osmanskog osvajanja Carigrada 1453, pretvorena je u džamiju, a muzej je bila od 1935. do 2020.

Turska ima više od 25 velikih zemljotresa godišnje, koji idu do 7.8 stepeni Rihterove skale.

İmam bayıldı je tursko jelo koje se pravi od patlidžana spremljenog u maslinovom ulju i punjenog lukom, belim lukom i paradajzom, posluženog na sobnoj temperaturi.

Kad se prevede znači da bi i imam (poglavar u džamiji) pao u nesvest, što znači da je jelo toliko ukusno da bi se i imam ogrešio ako bi ga probao.

Kodža Mimar Sinan je najpozantiji turski arhitekta, pozant i kao „turski Mikelanđelo„. Rođen je 1497. i pripadao je hrišćanskoj porodici Jermena, ali je dankom u krvi postao musliman i bio je glavni arhitekta za vreme vladavine Sulejmana Veličanstvenog (1520-1566). Projektovao je 321 građevinu od kojih 85 i dalje postoji. Najpoznatija građevina mu je Sulejmani džamija.

Recept

Šiš ćevap

Sastojci:

• 1 kg jagnjetine (leđa ili but bez masnoće)
• 1 kašika maslinovog ulja
• 1 glavica crnog luka srednje veličine
• 2 kašičice soli
• 3 mala paradajza
• 2 paprike
• 1 kašika majčine dušice

Priprema:

Iseći meso na kockice veličine dva do tri centimetara. Dodati maslinovo ulje, so i prethodno isceđen sok od luka (Iseći luk na kriške, dodati so i ostaviti da ostoji deset minuta. Zatim istrljati i iscediti u šaci da pusti sok). Ostaviti meso u marinadi sat do dva.

Zatim ga iseći na kocke i nataći na štapiće za ražnjić, naizmenično sa koamdima paradajza i paprike, ostavljajući pola centimetara razmaka između svakog parčeta. Ispeći ražnjiće na roštilju, sa solju i majčinom dušicom. Služiti odmah.

Recepti preuzeti iz knjige „Mesečina nad Istanbulom“ Sofi Goldberg, koju ću sledećeg meseca predstaviti na blogu. 🙂

Fotografije: Luka Vuletić/Nataša Ilić/lična arhiva, Pixabay, fado-luxury.com, atdaa.com iett.istanbul, likeatrippie.com, beastcoins.com, skystarparagliding.com, photographersdirect.com, motionage.deviantart.com, furaj.ba, spitniknews.com, sacred-destinations.com, enciclopediadegastronomia.es, straitsmarinesupply.com, haber7.com