Zimnica: Kitnikez greje i dušu i nepca (RECEPT)

Najstariji vojvođanski slatkiš, reći će mnogi, upravo je kitnikez. Da li uopšte znate šta je to? To je slatkiš u formi želea, od dunja, divnog ukusa i pravi se očekivano, u jesen. Naravno, zbog svoje kompaktnosti, ova poslastica može dugo da traje, ali nikad nije trajao jer nekada klinci nisu živeli na čokoladama. Recept za ovu poslasticu sam dobila tamo i gde se kitnikez oduvek pravio – u Banatu.

Moja mama ga je, takođe, vrlo revnosno pravila, kao i baka iako nisu Banaćanke. Pošto ni jedna ni druga nisu među živima da bi ih pitala za cake kod pravljenja ove poslastice, rešila sam da se sama snađem.

Kitnikez pred izumiranjem

Kad dođe jesen, ovaj slatkiš je bio najuobičajnija pojava u Vojvodini i imala ga je svaka kuća i to pre samo koju deceniju. Međutim, već duže vreme nema ovog slatkiša nigde, pa ni u Vojvodini. Tu i tamo, neki entuzijasti se pojave koji za svoju dušu naprave kitnikez.

A neki imaju bake i mame. 🙂

Dojahao sa Marijom Terezijom

Kitnikez u bukvalnom prevodu sa nemačkog jezika znači „sir od dunja„. Ovaj slatkiš od dunja se pravi dugim kuvanjem dunja i šećera. Domaćice znaju da u ovu kombinaciju dodaju i seckane orahe ili lešnike, kao i sok i koru od jednog limuna. Kada su Vojvodinom zavladali Austrougari, u domove srpskih vojvođanskih domaćica došao je i kinikez.

Kažu hroničari, dojahao je sa Marijom Terezijom.

Inače, kitnikez je slatkiš koji može da opstane tokom zime, pošto je žele. Kod njegovog pripremanja nije potreban nikakv konzervans. U hladnim prostorijama, kitnikez može da traje i do godinu dana. Naravno, vremenom se suši, ali na taj način postaje još ukusniji.

Postoji uvreženo mišljenje kod mladih domaćica da je kitnikez žute boje. One iskusne tvrde da su današnje domaćice lenje i da ih mrzi da dunje kuvaju duže od sat ili sat i po. Pravi kitnikez je crvene boje i kuva se na srednjoj vatri više od dva i po sata.

Malo o dunji

Dunje cvetaju u maju i junu, a plodovi su zreli u jesen. Plod dunje podseća na jabuku, sa neravninama, zlatnožute boje i ima dlačice. Dunja potiče sa Kavkaza, raste u Aziji i Evropi, u blizini šuma ili mora. Poznata je po lekovitim svojstvima. Dunja je kod mnogih naroda simbol ljubavi, sreće, plodnosti, pameti, lepote, čvrstine i večnosti. Kod nas se dunja zove i funja, kunja i dgunja.

Od dunje su lekoviti plod, list i seme. Ukoliko dunja nije prskana, onda se njena kora može koristiti za pripremanje lekovitog čaja. Obloge od dunje (za obloge se koriste plod, kora i list) upotrebljavaju se kod otvorenih rana, opekotina, ispucale kože ili bradavica.

Dunje se koriste i u kozmetici. Dobra je kod kašlja i protiv proliva. Pomaže kod mršavljenja, u poboljšanju imunog sistema, u prevenciji raka, smanjuje pritisak i holesterol.

Recept

Kitnikez

Sastojci:

• 1 kg dunja
• 800 g šećera
• 1 limun (sok od njega)
• 200 g oraha ili lešnika

Priprema:

Oljuštene dunje se iseku na manje kriške, a zatim se stave u veću šerpu i kuvaju u vodi u koju možete dodati sok i koru od limuna. Propasiraju se dobro kroz veliku cediljku i dobijena masa se sjedini sa ušpinovanim šećerom.

Možete da pasirate i štapnim mikserom. Količina guste mase skuvanih i propasiranih dunja mora biti u istoj srazmeri sa ušpinovanim šećerom.

Zatim se dunje i šećer kuvaju zajedno, uz neprekidno mešanje drvenom varjačom sve dotle dok masa ne dobije žitak izgled. Možete dodati u nju orahe ili lešnike ili čekajte da se završi kuvanj,e pa pospite orahe ili lešnike preko poslastice. Masa treba da bude čvršća od džema ili pekmeza.

Na kraju se kitnikez vadi iz šerpe i stavlja u modle, ako ih imate, ili u tepsiju da bi se ohladio.

Kada se ohladi i osuši (a za to je potrbno bar dva dana), kitnikez se izvuče iz tepsije ili modle, iseče i pospe orasima, lešnicima ili prah šećerom. Treba da stoji na hladnom mestu.

Fotografije: Pixabay, Youtube, Instagram, volimo.net, yumama.com, pressserbia.com