Žena koja je stvorila genija: Gala je Salvadoru bila sve na svetu (VIDEO)

„Biću genije i ceo svet će mi se diviti. Možda ću biti potcenjen ili loše shvaćen, ali biću veličanstveni genije, u to sam siguran“.

Salvador Dali

Ništa na ovom svetu nema bez ljubavi. Tako je i kod čuvenog slikara Salvadora Dalija. Ili, ako volite da ga oslovljavate punim imenom – Salvadora Felipea Haćinta Dalija Domenečija. Njegov život počinje kad je upoznao svoju veliku ljubav. Ona mu je bila sve – žena, verna pratilja i muza. Ona je vodila brigu o Dalijevom umu, istrajnosti i veri da uspe kao umetnik.

Njeno ime je bilo Elena Ivanovna Diakonova – Gala. Gala je bila 11 godina starija od Dalija. Upoznali su se kada je njemu bilo 26. godina, u leto 1929. Fatalna Gala je sa svojim suprugom, pesnikom Polom Elijarom, došla ne bi li je nacrtao upravo on – nepoznati Dali. Tada je Dali živeo u Kadakesu, malom katalonskom mestu na obali Sredozemnog mora gde je kasniji slavni slikar proveo detinjstvo i mladost. Kako je video Ruskinju, Dali je znao da je ona ta. Udar groma. Gala je potpuno bila odraz nepoznate, elegantne žene koja je Dalija često „posećivala„ u snovima. Imala je dobro držanje, male grudi, kožu kao svila i izgledala je mladoliko za svoje godine.

Salvador je bio svestan da je Gala porodična žena, ali je naslućivao da će pozitivno odgovoriti na njegova osećanja. Znao je, stvoriće neraskidivu vezu sa Ruskinjom. Jedini problem je bio što je on bio nevin u trenutku njihovog poznanstva. U svojoj knjizi „Ja sam genije“ Dali je susret sa Galom opisao ovako:

„Ona je suđena da bude moja Gradiva, ona koja me gura napred, moja pobeda, moja žena“.

Od tada pa do konačnog kraja, Gala je bila Dalijeva svim bićem. Njegova potreba. Ona je prepoznala njegov veliki talenat i prozrela umetničku dušu. Uložila je celu sebe da bi od njega napravila umetnika.

Žena koja čini čoveka

Kada su prvi put su sklopili brak, Dali je bio niko i ništa. Slikao je i crtao po svemu što je video, a njegova umetnost je bila haos. A onda je Gala preuzela sve. Usmeravala ga je i uticala na njegovo slikarstvo. Njih dvoje su se venčavali tri puta. Građanski brak su sklopili 1935, katalonski brak 1958. da bi se venčali i u koptskoj pravoslavnoj crkvi 1963. godine. Čak im je na venčanju bio Galin prvi muž, a Ruskinja se nikako nije sviđala njegovim roditeljima, jer je bila starija i sa detetom.

Usmeravala ga je da slika kao stari majstori – uljem i na platnu. Tako je Dali počeo da korača putem nadrealizma. Tako je 1936. prisustvovao na Međunarodnoj nadrealističkoj izložbi u Londonu. Tada se pojavio u ronilačkom odelu, jer je hteo da prikaže kako „zaranja duboko u ljudski um„. Zajedno sa njim bila su i dva ruska hrta. Međutim, umalo se nije udavio na sceni i jedva su ga spasili.

Gala kao Dalijeva muza

Gala je bila prisutna na svim njegovim slikama. Dali je svoja dela potpisivao sa „Dali- Gala„, kao da je želeo da pokaže njihovu neraskidivu vezu. Kritičari su odlično ocenili Dalijeve slike, ali se nisu prodavale. Gala je tako postala trgovački putnik po Španiji noseći slike svog muža, pokušavajući da ih proda. Zanimljivo, ali Dali je bio isteran sa Akademije lepih umetnosti, jer je na diplomskom ispitu rekao da ne postoje dovoljno kompetentni umetnici koji bi ocenili njegov rad. Zapravo, sve to je bio dobro smišljeni plan da bi nastavio da dobija novac od oca, koji je trebalo da prestane da ga finansira kad završi studije. Sa dobijenim novcem otišao je u Pariz. Prvi je uveo holografiju u umetnost. Većina Dalijevih slika su optičke iluzije.

Dolazak u Ameriku 1939. učinio je Dalija poznatim. Dali se svideo Amerikancima odmah, jer je bio pravi šoumen. Nosio je brkove po ugledu na španskog slikara Dijega Valaskeza i tvrdio da mu oni služe za komunikaciju sa vanzemaljcima. On i Gala su bili savršeni par ekscentrika. Znali su da često prirede maskenbale u Holivudu. Mnogi tvrde da je Dali bio kralj egzibicionizma i samoreklamerstva i da je bolje umeo da proda sebe nego svoje slike, pošto je njegov lik služio za mnoge reklame.

Alfred Hičkok je angažovao Dalija da naslika viziju sna za film „Začaran„. Volt Dizni je tražio od njega da radi na animiranom filmu koji će prikazati nadrealizam i približiti taj umetnički pravac široj umetničkoj publici. Tako je nastao crtani film „Destino„, prikazan tek 2003. godine. Naravno, bio je previše nadrealan za ono vreme, pa je čekao početak 21. veka.

Veliki uspeh u Americi

Dalijev uspeh kreće uzlaznom putanjom tek 1943. Tada su i slike počele da mu se prodaju. Za mentore je dobio bogati bračni par iz Kolorada, Rejnolda i Elenor Mors. Oni su se oduševili Dalijevim slikama na jednoj izložbi i postali su mu doživotni pokrovitelji. Od tog trenutka, cene Dalijevih slika su počele da rastu.

Tako je Salvador Dali dospeo u sam slikarski vrh. Postao je najpoznatiji od svih njegovih savremenika. Gala je, iako u senci, bila esencija tog uspeha. Njegova kraljica. Kako je i sama govorila, ona je vodila računa o životu, a on se starao o umetnosti. Znao je da sa Galom u raznim kostimima šeta ulicama Madrida, Pariza i Londona, a ponekad je Gala bila gola.

Gala se brinula o onim dosadnim stvarima – o prodaji slika, računima, novcu, ugovorima. Dali je bio potpuno nesposoban za stvaran svet. Nije znao vrednost novca i nije razlikovao valute. Jednom je čak taksisti platio 100 dolara umesto deset, ne znajući uopšte koliko je to. Sem slikanjem, bavio se i dizjanom. Napravio je prvi logo za lizalicu „Čupa čups“ i dizajnirao je za Evroviziju koja se 1969. dešavala u Madridu. Takođe, Dali je jedan od retkih umetnika koji je za života dobio čak dva muzeja. Jedan je na Folridi koji je otvorio kolekcionar njegovih dela, a drugi je u Figuerasu, u Španiji gde se čuva Dalijeva kolekcija životinjskog izmeta.

Kriza u braku i varanja

Pod stalnim pritiskom došlo je i do krize u braku. Gala je postala žena sa kojom se ne treba šaliti, ona koja je uvek spremna za svađu. Postala je željna „mladog mesa“. Počela je da vara Dalija, a to nejmu uopšte nije smetalo. Vrlo lako su od maskenbala došli do orgija. Njih dvoje su postali sve dalji, ali su i dalje odavali utisak savršenog para.

Vratili su se u Španiju, pod izgovorom da je Dali izgubio inspiraciju, da ne može da stvara i da mu treba dom. U jednom selu su kupili malu kuću misleći da će se tako udaljiti od sveta i oživeti staru ljubav. Bila je to velika zabluda. Gala je želela samoću i mir, zadvoljstvo i uživanje. Dali je tražio pažnju i život pod reflektorima.

Tako je Gala počela da živi odvojeno od Dalija i sve češće je išla sama na putovanja. Više se nije krila kada je zavodila mladiće. Dali je čak i tad govorio da ga fascinira što je jedna stara žena i dalje sposobna da zavodi mlade momke. Nije prestajao da je voli.

Zamak za kraljicu

 

Tokom jednog boravka u Parizu 1965. godine Salvador Dali je započeo vezu sa tada čuvenom manekenkom Amandom Lir sa kojom je proveo sledećih 15 godina. Gala je prihvatila Amandu i jedno vreme su njih troje putovali zajedno i izazivali čuđenje javnosti. Najzad, Gala je zatražila od Dalija da joj kupi obećani zamak Pubol iz 13. veka i da je ostavi na miru. On je održao reč i Gala je zauvek otišla. Tu će biti sahranjena.

Njen odlazak pogodio je Dalija više nego što je to pokazao. Ostao je sa Amandom, ali je i dalje idealizovao svoju kraljicu. Ona je za njega zauvek ostala nedostižna boginja, majka i vodilja, spas i utočište. Zabranila mu je posete i rekla da može da dolazi samo kada dobije pismeni poziv. Jedini oslonac koji ga je držao odjednom se izmakao. Gala je u svom dvorcu nastavila da dovodi mlađe muškarce.

Dali je oboleo od Parkinsonove bolesti kad je napunio 70. godinu. To je sve uticalo na njegovo slikanje. Kada je Gala to čula, bila je ljuta. Govorila mu je da je beskoristan, da ne treba da postoji ako ne slika. Postala je gramziva i uplašena za svoju budućnost. U Daliju je, pored ljubavi koju su nekad imali, videla izvor novca.

Smrt tokom predstave

Španski kralj Huan Karlos I ga je 1982. imenovao za markiza od Pubola. Iste godine je umrla i voljena mu Gala. Dali se povukao u sebe, upao je u depresiju želeći da i on umre što pre. Odbijao je da pije vodu i tako je jednom umalo umro. Onda je izbio požar u zamku i Dali je jedva preživeo. Pet meseci je ostao u bolnici, gde ga je posetio i španski kralj.

A onda je kao uspomenu na svoju voljenu Galu, dizajnirao bočicu za parfem 1983, koja je predstavljena kao pravo umetničko delo u limitiranoj i numerisanoj ediciji. Parfem je kreirao Alberto Moriljas.

Dali je opet dopao bolnice 1988. zbog naglog slabljenja srca. Umro je sledeće godine, za vreme omiljene predstave „Tristan i Izolda„. Sahranjen je u svom Teatro muzeju u Figuerasu, a svo bogatstvo je zaveštao Španiji.

Inspiracija – kultivisise.rs, mediasfera.rs, tportal.hr

Fotografije: Pinterest, Wikipedia, wysokieobcasy.pl, biography.com, kerdonis.fr, blog.artweekenders.com, hikenow.net, pixelstalk.net, salvador-dali.org, vijesti.me, mediasfera.rs, str.md