Zbog nje su se čistile kuće i spremala kupka: Čuma je slala opake strelice bolesti

Harala je ovom zemljom čuma. Odnosila je ljude i decu. U Srbiji je poprimila obličje mitskog bića. Čuma je kuga. Kako dugo nije bilo epidemije kuge, tako je i čuma otišla u zaborav. Još živi u izreci “odneo kao čuma decu“.

Red je da vasu ovim nekrštenim danima podsetim još jednog strašnog bića. Ko je čuma? I zašto baš čuma?

Starica ili lepa devojka

Zamišljana je  kao starica, ali isto i kao mlada žena u belom, sa zabrađenim licem. Nosila je dugu, razbarušenu kosu, koju je stalno češljala. Nije volela aljkavost i nered i mogla je da se naljuti ako bi kuću zatekla prljavu i neurednu. Tada bi porodici donela smrt. Verovalo se da zaobilazi domove koji su čisti i uredni. Zato su ljudi kad god bi se pojavila kuga, čistili svoje kuće.

Susret sa nečastivim: U nekrštenim danima karakondžule prave zabavu

Kada bi dolazila, ljudi su joj pripremali kupku da bi je odobrovoljili i da čuma ne bi odnela nekog iz te kuće. Uvek je za nju bio spreman lavor sa vodom da bi mogla da se umije.

Bez neopranih sudova

Čuma, prema legendi, živi daleko, na samom kraju sveta. I za druga mitska bića postoji ovakvo verovanje. Tek ponekad je čuma dolazila među ljude i ubijala ih. Nastanila bi se u neku kuću i tad se verovalo se da neće dirati ukućane.

Prema pričama, čuma je u kuću dolazila noću sa tavana ili kroz dimnjak. Uveče nije valjalo ostavljati neoprane sudove, jer čuma kad dođe grebe posuđe svojim prljavim noktima i zarazi ga.

Otrovne strelice

Sa sobom je uvek nosila posudu sa strelicama i knjigu u kojoj je pisalo koga treba da usmrti. Nije mogla da usmrti nikog ko nije na spisku. Navodno, čim dođe u selo, prvo proziva ljude. Tad joj se niko nije smeo odazvti.

Slična priča postoji i za rusalke koje su isto dozivale ljude koje žele da udave.

Čuma bi strelicama gađala ljude i ko bi bio pogođen, razboleo bi se od kuge. Ukoliko bi joj neko ukrao posudu sa strelicama, ona bi izgubila svoju moć i ne bi mogla više nikog da usmrti. U nekim krajevima se verovalo da čuma ljude usmrćuje tako što ih udari pod mišku. Verovalo se da je čuma skoro neuništiva, međutim mogao ju je ubiti crni pas ili vo.

Čuma je izbegavala ove životinje, odnosno plašila ih se. Mogla je da pretvori u crnu mačku. Čuma je bila nevidljiva i nju je mogao da vidi samo subotnjak, odnosno osoba koja je rođena u subotu, kao ja na primer 🙂

Za subotnjake se verovalo da imaju natprirodne moći i da mogu da vide demone. Tvrdim vam da nikad ni jednog videla nisam (sem one u čistom ljudskom obliku), a o moćima ne bih sad da pišem. 😀

Čistoća i beli luk kao zaštita

Zaštita od čume bili su beli luk i čistoća. Nekad se oko sela pravila brazda, onaj čuveni magijski krug u koji čuma ne bi mogla da uđe. Ovu brazdu su orala braća blizanci, pomoću dva crna vola, takođe blizanca. Od čume se moglo zaštititi i provlačenjem kroz takozvanu čuminu košulju.

Čumina košulja se pravila tako što bi potpuno golih devet baba tajno oprele košulju prema vatri i bez sveća. Golo telo je bilo uslov za pravilno izvršenje rituala. Golom telu se pripisivala izuzetna natprirodna moć, jer je oslobođeno svih neprirodnih veza i svega neprirodnog. Go čovek je oduvek  bio u potpunom jedinstvu sa prirodom.

Postoji zabeležen slučaj da je 1837. godine, kada se u Jagodini pojavila kuga, knez Miloš naredio da se sačini čumina košulja. Kroz košulju se provukao knez Miloš sa svom porodicom i cela vojska u kasarni.

Kako se čuma može javiti i u životinjskom i u ljudskom obliku, mnogi etnolozi smatraju se da je ovo biće veoma staro, jer kult životinja i demoni u životinjskom obliku potiču iz prdhrišćanskog perioda i stariji su od demona u ljudskom obliku.

 

Fotografije: Pinterest, devianart.com, fuza.ru, info-ks.net

 

Ostavite komentar

%d bloggers like this: