Zadužbine kao simbol moći: Dve džamije, jedan veliki vezir

Postoje u starom delu Istanbula dve džamije na koje se domaćim turistima retko skrene pažnja. Obe džamije nose naziv Mehmed pašina džamija i obe su sagrađene još za života velikog vezira srpskog porekla Mehmeda paše Sokolovića.

Jedna od njih, ona starija nalazi se u neposrednoj blizini Plave džamije. Da, svakako da ima i većih i značajnijih, ali opet ta džamija je još jedan pokazatelj kolika je bila moć prvog velikog vezira u 16. veku koji je opsluživao tri sultana. Njenog ktitora vole da zovu ovde u Srbiji Bajica Nenadić. Rodom iz sela Sokolovića u Bosni, školu je učio u manastiru Mileševa,  dok nije postao željan većeg znanja. Imao je taman toliko godina, negde između 15 i 18, kada ga je Ješildže beg odveo put Jedrena, u veliko Osmansko carstvo.

Svoje obrazovanje nastavio je pod budnim okom učitelja, gde se učio za službu u velikoj osmanskoj vojsci. Prešao je u islam u koji je preveo sve u svojoj porodici, sem svoje majke Marije (ime je nepotvrđeno). Pošto se pokazao dobro u brojnim pohodima, a isticao se visinom, ubrzo je došao i do mesta prvog vezira. Tada je počeo da bavi i zdužbinarstvom. Najpoznatije njegovo arhitektonsko delo nalazi se u Višegradu na Drini. Most. Onaj opisan u Andićevom romanu „Na Drini ćuprija„, ovenčan Nobelovom nagradom. Ipak, džamije u Istanbulu su takođe deo njegove zadužbinarske istorije.

Sem toga, Sokolović je u rodnim Sokolovićima napravio vodovod koji i dan danas radi. Na žalost, džamija i crkva, koje je takođe sagradio u rodnom mestu, nisu opstale u burnim vekovima. Navodno, smatra se da nigde nije zabeleženo da je Sokolović gradio hrišćanske zadužbine. O crkvi u Sokolovićima koju je paša sagradio za svoju majku, a koja je u međuvremenu srušena, priča još jedino narod.

Supruga Mehmed paše Sokolovića, Esma, zatražila je od Kodže Mimar Sinana, carskog arhitekte, kasnije poznatog pod imenom „turski Mikelanđelo“ da podigne džamiju za njenog supruga. Inače, Mimar Sinan i Mehmed paša su zajedno prošli janičarsku školu i odatle su se poznavali i bili drugovi. Esma je bila ćerka Selima II Pijanice, sultana koji je na presto došao posle velikog Sulejmana Zakonodavca. Kažu da se slavni Sokolović jedino nje plašio. Bila je 20 godina mlađa od nejga.

Džamija u osnovi nosi ime pašine žene Esme, ali su vremenom ljudi prihvatili da je zovu po velikom veziru.

Druga džamija je Azapkapi džamija i nalazi se tik uz Atataurkov most u Istanbulu, u delu koji se zove Galata. Gleda na Zlatni Rog. Sagrađena godinu dana pred smrt velikog vezira, 1578. godine. Tu džamiju krasi i vanserijska lepota. Naime, ona je sagrađena na ime Kurd Kasim paše, sina velikog vezira. Smatra se da je to jedno od poslednjih graditeljskih poduhvata Kodže Mimara Sinana.

Ukoliko vas put navede u lepi Stambol, obavezno posetite ova nesvakidašnja mesta, ove džamije koje govore o davnom vremenu kada su vladala neka druga pravila i kada su se čast i ugled cenili po plemenitosti, a moć se ogledala u zadužbinama. Nikako ne treba zaboraviti surovost tog vremena i da je Sokolović u grob otišao sa tugom za sinovima.