Vreme darivanja: Ko sve deli poklone za Novu godinu, sem Deda Mraza?

Pokloni su kod nas osnova Nove godine. Darivanje je već decenijama unzad praćeno Deda Mrazom i kod nas ovaj debeljuškasti dekica donosi darove. Naravno, u davna vremena kod nas na Balkanu to je činio Božić Bata koji se još kao figura zadržao negde po selima.

Božić Bata je naš daleki predak, personifikacija starog Boga za koga važi priča da je znao u zimu da obilazi svoje vernike i da po gostoprimstvu znao da ocenjuje da li ga neko poštuje, ceni i slavi. Zapravo, Božić Bata znači da Božić dolazi lupa (bata kao bat koraka) stresajući sneg sa nogu. Božić Bata je dobri bata, stariji čovek sa šubarom u narodnoj nošnji koji nosi džak poklona u vreme Božića i Nove godine – pletiva, orahe, suve smokve šljiveigračke Obično je najstariji muški član porodice preuzimao ulogu Božić Bate.

Da svaka zemlja i narod imaju svoja verovanja ne treba mnogo pominjati, ali o priči o darivanju Španci imaju takođe svoje običaje. Oni ne daruju decu za Božić, već za Bogojavljenje, 6. januara. Taj običaj vuče poreklo iz Novog zaveta gde tri mudraca donose poklone malom Hristu. Tri mudraca danas dobijaju pisma od dece sa željama, dok su mališani u obavezi da im donose piće i hranu za kamile.

U Italiji, poklone deci donosi veštica Befana, takođe na Bogojavljanje. Prema legendi, kada se Hrist rodio, tri mudraca su krenula na poklonjenje malom Hristu i na tom putu susrela su staricu. Pitali su je za pomoć, da im pokaže put ka malom Hristu. Ona nije znala, ali im je ponudila prenoćište. Zbog njene dobrote, pozvali su je da im se pridruži. Ona je odbila. Mudraci su nastavili put. Kasnije se baka predomislila i krenula za njima, ali nije mogla da ih stigne. Poklone koje je spremila za malog Hrista, davala je deci uz put. Befana, takođe, ulazi kroz dimnjak ali i kažnjava nevaljalu decu. Tako, nevaljali mališani dobijaju ugalj umesto pokona. Danas su to veoma posebni crni kolači koji se služe u vreme praznika u Italiji. U Italiji, Befana važi za Deda Mrazovog pratioca.

Iako Šveđani veruju u Deda Mraza, tamošnja legenda kaže da poklone donosi božićna koza, Julbok, koju je bog Tor koristio za prevoz. U stvari, Tor je jahao dve koze noseći poslednji snop žita koji je, navodno, imao magična svojstva i bio korišćen za porslavu Jula, to jest zimskog solisticija. Julska koza je zapravo stari duh Božića koja proverava da li je sve u redu sa pripremama za predstojeću svetkovinu. Ona je zaostavština iz paganskih vremena u nordijskim zemljama, ne samo u Švedskoj. Poduže o njoj ću pisati u nekom od narednih blogova.

Iako samo jedan odsto Japanaca veruje u Hrista, većina njih ukrašava svoje radnje i kuće povodom Božića i Nove godine. Poklone u svaku kuću donosi Hoteiosho, budistički sveštenik koji je neka vrsta Deda Mrazovog pandana. I on je debeljuškast i nosi vreću punu poklona. Zapravo, on spada u jednog od sedmorice bogova sreće. Za njega se misli da ima oči na zadnjoj strani glave, pa se deca trude da budu dobra da bi im ostavio poklone. Neka deca  u Japanu veruju i u Deda Mraza.

U Rusiji slave zimu, a ne samo Božić. Tradicionalni ruski Božić slavi se 39 dana, do 6. januara. Babuška tradicionalno deli deci poklone za Božić. Njeno ime u prevodu znači baka, a prema legendi ona je odbila da sa mudracima ode da poseti Isusa, jer je bilo veima hladno. Posle se pokajala i krenula za njima sa korpom punom poklona. Nije uspela da pronađe Isusa, pa je podelila poklone svakoj kući i deci koje je  usput srela. U Rusiji veruju i da im poklone daje Snjeguroška ili Snežna žena, pa i Deda Mraz, kog nazivaju Tatica Mraz. Njega ne prate irvasi, već devojčica (pahuljica) i dečak (Nova godina).

U Australiji se Božić slavi na plus 30 i nešto stepeni, a Deda Mraz koji donosi poklone dolazi na dasci za surfovanje. Božićne večere često se održavaju na plaži ili u vidu piknika ili kod bazena uz obavezno partijanje.

 

dimitristhinks.blogspot.rs, artsfon.com

Ostavite komentar

%d bloggers like this: