Vrbica i Cveti: Paganski praznici dolaska proleća ili poslednja nedelja Hristovog života

Polako, ali sigurno, ulazimo u kraj Cvetne nedelje. To je nedelja kada se mesec puni. Nedelja nosi ime po devojkama koje su brale, sušile i sadile cveće. To su bile “cvetonosice“. Obično su brale cveće po livadama i u šumama, a njihov odlazak na branje je uvek praćen pesmom. Tako se i praznici koji slede poistovećuju sa mladošću i lepotom. Devojke koje su brale cveće su se neretko njime i kitile, a u kuću su donosile grančice leske, trna, gloga ili drena. Kitile su kuće njima. Verovalo se da ovo drveće i grmlje ima zaštitnu moć od nepogoda i raznoraznih sila. Nekad se cveće sadilo na Cvetni ponedeljak, a negde i na Cveti. To bi mu onda obezbeđivalo lep izgled i miris.

Vrbica – dečji praznik

Vrbica je praznik koji potiče još iz vremena paganstva isto kao i praznik Cveti. Vrbica se u današnje vreme praznuje subotom, pada u u šestu nedelju posta. Na taj dan je, prema hrišćanskom verovanju, Isus Hrist vaskrsao Lazara,  dan posle tog događaja praznuje se ulazak Hrista u Jerusalim, a koga su dočekali narod i deca sa cvećem.

Na praznik Vrbicu u pravoslavne hramove unose grane vrbe koje se osveštaju i potom podele najmlađima. Grane vrbe simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Isusa Hrista pri ulasku u Jerusalim. Liturgije u pravoslavnim hramovima počinju u popodnevnim časovima. Običaj je da se svaki hram obiđe tri puta, kružno.

Deca obično tada nose novu odeću. Uglavnom, roditelji za decu kupuju zvonca koja se danas kače na trobojci. Zvonca predstavljaju pobedu nad smću, jer je tog dana Isus oživeo Lazara.

Lazarovo vaskrsenje

Događaj Lazarevog vaskrsenja se dogodio u Vitaniji. Prema jevanđeljima, Hrist je stigao u Vitaniju četiri dana posle Lazareve smrti, oživeo ga i digao iz groba, pa je taj praznik poznat i kao Vaskrsenje Lazara Četvorodnevnog.

Lazarevo vaskrsenje je naljutilo prvosveštenike i povod je za pogubljenje Isusa Hrista.

Vrba za zdravlje i teraje zlih sila

Grančice vrbe koje narod dobije u crkvi donose se kući i stavljaju se pored ikone i kandila. U narodu postoji verovanje da one mogu da oteraju bolest i sva druga zla.

Na praznik Cveti se odlazi na reku da se umije. Tada se stavljao kamenčić na nogu koji se bacao se što dalje govoreći: “Koliko sam ovaj kamen bacio, toliko zmija daleko od mene bila”. Na dan Vrbice se bere sveže cveće koje se stavi u vodu da prenoći, a sutradan, na Cveti, se ukućani umivaju tom vodom da bi bili zdravi. U vodu se stavlja vrbova grančica “za brz napredak”, dren “za zdravlje”, a devojke stavljaju i ljubičice, ako ih ima.

Lazarice, nekadašnje dodole

I dan danas postoji običaj koji vuče poreklo iz paganstva. To su lazarice. Ponegde i dodole. Devojke okićene vrbovim granama, idu od kuće do kuće i pevaju pesme i na taj način prizivaju zdravlje.

Lazarice su negde kretale već pri početku Cvetne nedelje. Negde se povorka dešavala uoči i na sam dan Lazareve subote. Broj učesnica je često varirao. U nekim krajevima su išle po dve, tri, a negde i u grupama od po deset i više. Grupu su najčešće sačinjavale devojke stasale za udaju. One su pevale pesme i tako terale zle sile. Zato se nedelja koja prolazi naziva i lazarička nedelja. Kažu da je greh ne pustiti žensko dete u lazarice, jer će na onom svetu nositi žabama vodu.  U lazaricama je trebalo da devojke budu tri godine, pre nego što se udaju. Na taj način su se sprečavali prevremeni brakovi.

Ova povorka lazarica je nekada bila poznata širom Srbije. Lazarice priča vezuje za kneza Lazara. Pričalo se da je povorku uveo srpski knez i da se tada običaj održava svake godine, na njegov imendan – Lazarevu subotu. Lazareva subota se negde proslavlja i kao slava.

Eto mene, eto vas, rat Turcima

Nedelju dana pre Uskrsa slave se Cveti, sećanje na ulazak Isusa Hrista u Jerusalim. Prema jevanđeljima, njegovi učenici su mu doveli magaricu na kojoj je ušao u grad, čime je ispunjeno proročanstvo rečima: “Evo car krotki ide i jaše na magarici”.

Narod je  prostirao ogrtače na put kuda je išao Hrist i nosio je palmove grančice.  Kod malog broja ljudi u SrbijiCveti su i krsna slava. Negde se slavi kao zavetina.

Uvek se na ovaj dan okupljalo, jer se ili dočekivalo i slavilo proleće. Od kad je hrišćanstvo došlo na ove prostore, nije bilo veselja, ali je bilo dopušteno da se jede riba, kao i na Blagovesti.

Na Cveti, u Takovu je 1815. godine knez Miloš Obrenović sasvim spontano pozvao Srbe na ustanak protiv Turaka. Od nedelje, za pravoslavne vernike počinje Velika ili Strasna nedelja.

Fotografije: novevesti.net, spc.rs,  rtvbn.com, www.gss-media.com, vesti-online.com, tamoiovde.wordpress.com, Wikipedia, Pixabay.com, www.muzej.mod.gov.rs, www.pravoslavie.ru, pouke.org

 

Ostavite komentar

%d bloggers like this: