Veliki Makedonski i još veća velika pobeda: Dan kada je od Persijskog carstva ostalo ništa (VIDEO)

Jedna od najvećih pobeda Aleksandra Makedonskog dogodila se 331. godine pre nove ere. Reč je o čuvenoj bici kod Gaugamele, kada je vojska Aleksandra Velikog potpuno razbila mnogobrojniju persijsku vojsku, predvođenu kraljem Darijem III. Ova bitka označila je kraj Persijskog carstva, a Aleksandru je otvorila put ka istoku. Ova bitka je pokazala zašto se Aleksandar Veliki smatra za jednog od najvećih vojskovođa u istoriji.

ALEKSANDAR MAKEDONSKI: RATNIK KOJI JE POSTAO LEGENDA

Posle bitke kod Gaugamele, Aleksandar Makedonski je zauzeo Vavilon, Suzu i samu prestonicu Persije, Persepolj. Posle bitke kod Isa, Aleksandar Makedonski je krenuo ka Mediteranu i Egiptu. Bio mu je otvoren i put ka srcu Persijskog carstva. Prešao je Tigar i Eufrat, bez otpora.

Dva puta poraženi Persijanci

Pre spomenute bitke, Aleksandar je već dva puta porazio Persijance, zauzevši im deo teritorija. Posle toga je odlučio da dokrajči Persijsko carstvo, iako mu je Darije III nudio polovinu carstva u zamenu za mir.

Kad je Darije saznao da je makedonsko – grčka vojska krenula prema centru Persijskog carstva, odmah je car Darije III organizovao veliku vojsku koju su većinom činili pripadnici porobljenih naroda. Darije III je regrutovao najbolje konjanike sa svih satrapija, a posebno poznate skitske konjanike. Pripremio je i skitske borne kočije kao i 50 slonova sa indijskim bornim kočijama. Pre bitke, Persijanci su očistili teren od biljaka, napravili ravnu dolinu da bi borne kočije dobro funkcionisale. Ne zna se gde se tačno nalazi Gaugamela, ali se pretpostavlja da je bila istočno od Mosula u današnjem Iraku.

Nije poznato koliko je vojnika učestvovalo u bici. Istoričari procenjuju da su Makedonci i Grci su imali 7500 konjanika i 40000 vojnika pešadije. Za razliku od Perijanaca bili su to sve sami veterani i bolje obučeni vojnici. Persijanci su imali, prema jednim tvrdnjama, 20000 konjanika i 230000 vojnika pešadije, dok drugi, mnogo realniji istorijski spisi, kazuju da ih je bilo između 80000 i 100000.

Darije III se postavio u sredini, sa najboljom pešadijom. Sa njegove desne strane bila je konjica, grčki plaćenici i persijska konjička garda. U centar desne strane postavio je takozvane “persijske besmrtnike“, indijsku konjicu i mardijanske strelce.

Bez napada noću

Aleksandar je odbio predlog generala Parmeniona da napadne noću Persijance, objasnivši ovaj svoj potez da ne želi da ukrade pobedu. Aleksandar je postavio svoju vojsku kao i ranije u bitkama. Parmenion je komandovao centrom i levim krilom, dok je Aleksandar vodio konjicu na desnom krilu. Falanga se nalazila u centru, a konjica sa leve i desne strane falange. Da bi izbegao opkoljavanje persijskih trupa, Aleksandar je uveo i drugi red vojske koji bi se suprotstavio persijskim vojnicima koji bi želeli da opkole Makedonce.

Bitka kod Gaugamele je krenula ranom zorom. Darije očekivao noćni napad. Na oba krila persijske vojske bila je konjica. Bes Baktrijski je komandovao levim krilom sa Baktrijancima, većim delom konjice i Skitima. Na levom krilu se nalazila baktrijska konjica i pomešani odredi persijske konjice i pešadije. Ispred tog krila su se nalazili skitski konjanici i 100 kola sa bodljama. Borne kočije su bilo postavljene ispred, sa malom grupom Baktrijanaca.

Mazeus je komandovao desnim krilom sa konjicom iz raznih satrapija. Konjica na desnom krilu persijske vojske je bila veličine cele Aleksandrove konjice, ali ipak manja od konjice leve strane. Na desnom krilu su se nalazili Sirijci, Mesopotamci i drugi narodi, a ispred desnog krila se nalazilo 50 kola sa bodljama na točkovima. Plaćenička konjica je bila podeljena u dve grupe, sa veteranima na desnom krilu, dok je ostatak bio postavljen ispred agrijanskih i makedonskih strelaca koji su bili blizu falange. Konjica iz Jermenije i Kapadokije postavljena je ispred ostalih konjičkih jedinica i oni su predvodili napad. Darije se nalazio u centru sa Indima i drugim elitnim trupama. Ispred centra se nalazilo 50 kola sa bodljama na točkovima, a iza centra još jedna borbena linija.

Proboj u formaciji klina

Makedonci su bili podeljeni na dva dela. Desna strana je bila pod Aleksandrovom komandom, a leva pod komandom Parmeniona. Tu su bili tesalijski i grčki plaćenici i tračanski konjanici. Elitna teška konjica je bila ujedno i garda i najofanzivniji deo Aleksandrove vojske. Aleksandar se u bitkama nalazio uglavnom uz njih i sa njima je dirktno prodirao u formaciji klina. I ovaj put je bio sa njima. Sa njima je bila makedonska laka konjica.

Najveći okršaj se desio između persijskog levog krila i makedonskog desnog krila. Skitska i baktrijska konjica su pokušale da opkole makedonske trupe, a Aleksandar je tu pokušao da pošalje svoje rezerve. Do sukoba između persijskog i makedonskog centra tad još nije ni došlo.

Darije je videvši da je Aleksandar ubacio nove trupe u okršaj na njegovom levom krilu, a Aleksandrovom desnom, oslabio centar poslavši deo trupa u pomoć svom levom krilu. Aleksandar je samo to i čekao i sa svojom elitnom jedinicom je udario pravo na centar Darijeve vojske.

Grčkim plaćenicima i tračanskim konjanicima je trebalo da se oni povuku i dovoljno dugo izdrže udar persijske desne strane, dok Aleksandar na desnom krilu izvede odlučni udar. Na desnom kraju makedonskog centra nalazili su se plaćenici sa Krita. Iza njih bili su ahajski plaćenici i tesalijska konjica pod Filipovom komandom. Desno se nalazio drugi deo grčke konjice. Onda je dolazila falanga, koja je bila postavljena u dve linije. Pošto su Persijanci imali nekoliko puta više konjice, koja se protezala dva kilometra, očekivalo se da će konjica opkoliti  Makedonce. Zato je bilo važno da makedonska druga linija, sastavljena od plaćenika, udari i tako predupredi opkoljavanje.

Startegija korišćana samo nekoliko puta u istoriji

Tokom bitke Aleksandar Makedonski je koristio jedinstvenu strategiju, koja je ponovljena samo nekoliko puta u istoriji. Plan mu je bio da sa strane navuče što više persijske konjice i tako da da se makedonska elitna konjica odvoji na stranu i stvori razmak unutar neprijateljske odbrane, dovoljan za odlučan udar na Darija prema centru. To je zahtevalo odličnu sinhronizaciju i manevrisanje.

Makedonci su krenuli napred pod 45 stepeni, aonda i unazad. Tako su namamili persijsku konjicu da napadne. U isto vreme Makedonski se lagano kretao udesno sa elitnom konjicom. Aleksandar je prisilio Darija da prvi napadne. Darije, poučen bitkom kod Isa protiv slične formacije, nije želeo da načini prvi korak. Međutim, vojska koja se postavila naspram linijske persijske formacije, ponašala se veoma čudno za taktiku tog doba. Postavila se u vidu izbočine na stranu i počela da manevriše na strane, pri čemu je manja jedinica elitne konjice krenula na desno. Ovo Persijanci nisu mogli da razumeju, tako da su posle određenog vremena krenuli u napad.

Darije je koristio borne kočije, koji su Makedonci lako savladali. Aleksandrova vojska je specijalno vežbala taktiku da udare sa strane borne kočije. Prve linije su se izmakle, stvarajući prazninu, a konji bi tako odbili da idu na koplja prve linije i ušli bi u prazninu, koja je bila klopka. Ulazeći u prazninu, kočijaša bi lako ubili kopljima.

Bekstvo Darija

Dok su se Persijanci razvukli široko na makedonske bokove, dotle Aleksandar je doveo pozadinsku gardu. Manevar Aleksandra sa elitnom konjicom dodatno je stvorio otvor kod persijske odbrani između Besovog levog krila i Darijevog cenra. Aleksandar se pripremio za odlučan udarac. Elitne jedinice su prešle u veliki klin, sa Aleksandrom na čelu. Iza njega su bile jedinice garde sa svim bataljonima falange, koje je mogao izvući iz bitke. To su bile lake trupe.

Taj veliki klin zabio se u oslabljeni persijski centar i izbacio je Darijevu gardu i grčke plaćenike. Bes na levoj strani bio je odsečen od Darija. Plašeći se klina, počeo je da povlači trupe. Darije je time došao u opasnost da bude odsečen. Prema zvanični istorijskim tvrdnjama, Darije nije izdržao već je pobegao, a ostali su ga sledili. Njegova falanga, pešdaija i elitna konjica koju je lično predvodio potpuno je razbila protivničke redove, probivši se do samog Darija kog su čuvali ratnici zvani “besmrtnici.” Prema nekim procenama bilo ih je oko 10000. Tada se Darije sa delom trupa dao u beg.

U međuvremenu, makedonsko levo krilo je bilo razbijeno, pa je Aleksandar pritekao u pomoć svojim trupama, udarivši Persijance s leđa. Bitka je bila dobijena. Opet je bitno napomenuti da je ključni trenutak bitke bekstvo Darija sa bojnog polja.

Pukotina u makedonskoj odbrani se stvorila između makedonskog centra i levog krila. Persijski i indijski konjanici iz Darijevog centra su prodrli. Umesto da udare na pozadinsku falangu ili da udare na Parmeniona sa leđa, oni su nastavili prema kampu da pljačkaju.

Potera za persijskim kraljem

Aleksandar je mogao da juri za Darijem, ali je dobio očajnički poziv od Parmeniona sa levog krila. Mogao je da juri za Darijem, čime bi dokrajčio Persiju, ali bi time izgubio dobar deo vojske. S druge strane, vraćanjem na levo pomogao bi Parmenionu i spasio vojsku. Odlučio se da pomogne Parmenionu, a Darija da juri kasnije.

Kad je probijen persijski centar i kad je video da se povlače Darije i Bes, Mazeus sa desnog krila je počeo povlačenje. Ali tu su persijske jedinice ušle i nastao je opšti nered dok su ih konjanici napadali. Aleksandar je spasio svoju vojsku i porazio Persijance. Izvori govore da je poginulo do 40000 persijskih vojnika, a da su Makedonci izgubili samo 4000 vojnika.

Kraj za veliko carstvo

Posle bitke, Aleksandar je krenuo u bezuspešnu poteru za Darijem. U bici se dokopao ogromnog plena, uključujući borne kočije i slonove. Persijsko carstvo se tad podelilo na dva dela. Zapadni deo je pao i Aleksandar ga je preuzeo. Darije je tražio od istočnih satrapija da mu ostanu lojalne.

Ova bitka je zapečatila sudbinu Persijskog carstva. Gubici na obe strane su nepoznati, mada tadašnji pristrasni izvori navode da je palo do 1000 konjanika i do 500 pešaka na makedonskoj strani, a da je na persijskoj strani poginulo više od 40,000. Aleksandar se posle ove bitke nazvao “Gospodarem Azije“. Bila je to poslednja velika bitka između Makedonaca i Persijskog carstva. Padom Persijskog carstva epoha helenizma je doživela uspon, a Aleksandar je nastavio svoj pohod na Indiju.
Inspiracija – Wikipeda, povjest.hr, erepublik.com
Fotografije: Wikipedia, testblogmo.wordpress.com

Ostavite komentar

%d bloggers like this: