Veliki jubilej: Pre 800 godina u manastiru Žiča Srbija je postala kraljevina, a Stefan Prvovenčani njen kralj

Da su neka druga vremena, da su na čelu ove naše države ljudi koji nešto znaju, odavno vi se za veliki jubilej kao što je ovaj spremale svečanosti i akademije. Međutim, što bi moj otac rekao, da bi se tako nešto i desilo, treba imati ljude koji znaju. Ovako, tek pojedinci će podesćati naveliku godišnjicu – 800. godina od stvaranja prve srpske kraljevine. Iako neke stvari ne mogu sa preciznošću da se tvrde bez jasnih pisanih i materijalnih dokaza, ovo bi mogla da bude godina kada je posle višedecenijske težnje arhiepiskop Sava, potonji Sveti Sava krunisao svog brata Stefana Prvovenčanog.

Stefan Prvovenčani

Ovaj tekst će, za razliku od mnogih mojih, biti nešto kraći. Prosto zato, jer sam o ovim događajima pisala o tekstu o Svetom Savi koji je linkovan. Zato ću ku kratkim crtama pokušati da vam opišem događaje koji su se dešavali u davnom 13. veku na ovim prostorima. Bila je to duga borba koju su Nemanjići vodili. Borba da svoje posede proglase kraljevinom. Posle mnogo čekanja, uz intervenciju monaha Save, prema nekim tvrdnjama, katolička kruna je stigla pod okrilje manastira Žiča, inače zadužbine Stefana Prvovenčanog, gde se obavilo krunisanje Stefana Nemanje, drugorođenog sina velikog župana Stefana Nemanje.

Sveti Sava

Težnja da Srbija postane kraljevina bila je sveprisutna dugo godina. Uvek na raskrsnici puteva, pa tako i na putu katolicizma i pravoslavlja, Srbija je večito kuburila kojoj sili da se prikloni. Interesi koje je predvodio arhiepiskop Sava, najmlađi sin župana Stefana Nemanje su vodili ka pravoslavlju.

Sveti Simeon

Posle smrti velikog župana Stefana Nemanje, kasnije monaha Simeona, u Raškoj dolazi do borbe za vlast između njegovih sinova Vukana i Stefana. Prvo, uz pomoć Ugara prvorođeni Vukan je došao na vlast i vladao od 1202. do 1204, a onda i drugorođeni Stefan. Oboma je katolička crkva pomagala, jer je želela da ojača svoju vlast na srpskim zemljama.

Stefan Prvovenčani

Stefan Nemanja je posle očeve smrti oko 1200. (a možda i nešto kasnije) tražio od pape Inoćentija III krunu da bi se krunisao za vladara. Planove mu je poremetio Vukan. Došlo je do do sukoba gde je Vukan bio poražena strana. Čim je došao na prestoStefan je zatražio od brata, monaha Save koji se bez obzira na svešteničku ododru vrlo vešto mešao u državničke poslove. Sava uslišava molbe i donosi Simeonove mošti 1208. Tada Stefana naziva  “bogom izabranog”, dok Vukana zove “velikim knezom”. Svečani doček Nemanjinih moštiju bio je u Hvosnu. Verzija koju se uči u školama je da su se baš tu, nad moštima svog oca, Stefan i Vukan pomirili. Prema nekim istoričarima, na dočeku je bio samo Stefan. Vukanu se gubi svaki trag, tako da je već u leto 1208. Zetom, kojom je vladao Vukan, vladao njegov sin Đorđe.

Sveti Sava miri braću, rad Paje Jovanovića

Stefan Nemanja se nije predavao tako lako, a imao je i podršku brata Save koji je vrlo vešto vodio politiku i sa istim žarom se borio za crkvenu stvar. Posle izbora novog pape Honorija III 1216. godine, Sava je poslao u Rim svog učenika Metodija. Metodije je ubedio papu da pošalje kraljevsku krunu za vladara Srbije.

Manastir Žiča

Podaci što se krunisanja tiče se baš i ne podudaraju. Većina istoričara misli da je Stefan Nemanja Prvovenčani krunisan kraljevskom krunom na saboru 1217. godine, a da je to krunisanje učinio visoki predstavnik pape koji je krunu i doneo. Danas većina srpskih istoričara prihvata ovaj opis kao pouzdan i poziva se prvenstveno na pisanje arhiđakona Tome Splićanina.

Krunisanje Stefana Nemanje

Prema detaljnijem opisu krunisanja koji je napisao Domentijan Hilandarac, Sava je prvo postao arhiepiskop, pa je onda i krunisao svoga brata u manastiru Žiča 4. januara 1217. Iz Domentijanovog opisa izgleda da je verovatnije da je Stefan Nemanja II krunisan krajem 1219. ili početkom 1220. Tvrdnje su čak i da je Stefan Nemanja krunisan prstenom, ali to su samo nagađanja.

Krunisanje Stefana Prvovenčanog, rad Anastasa Jovanovića

Iako nije više bilo Vukana da se protivi Stefanu Nemanji nije bilo lako da vodi Srbiju. Iako je postala kraljevina, Srbiju nisu lako prihvatale okolne države, a vodila se žestoka borba za osamostaljenje crkve. Za vreme vladavine prvog srpskog kralja obeležila crkvena samostalnost, kada se srpska crkva odvojila od Ohridske arhijepiskopije 1220. To je zasluga kako Stefana Nemanje, tako mnogo više Svetog Save.

Prsten Stefana Prvovenčanog

Posle krunisanja, srpski vladari koji su dolazili posle Stefana Nemanje nose ime Stefan, što na grčkom znači “kruna”.

 

Fotografije: Wikipedia, srpskoblago.rs, nebeskiprsten9.blogspot.com

Ostavite komentar

%d bloggers like this: