Veliki bečki rat za malo mira: Astrolozi određivali dan i čas potpisa zaraćenih strana

Karlovački mir je mir koji je morao da usledi posle velikih poraza i najvećeg gubitka – Beča u koji samo što nisu osvojii 1683. O tome ću pisati drugom prilikom, jer je napravljena stravična strategijska greška. Naravno, posle ove skoro pa osmanske pobede, nastali su novi porazi i krahovi Osmanskog carstva. Jedna od tih staršnih bitaka je i bitka kod Sente o kojoj ću, opet, drugom prilikom.

Posle svega, nastao je Veliki bečki rat. Osmanlije su zatražile mir, a papa je pozvao da se hrišćani ujedine, što su oni i učinili. U Svetu ligu su ušle Austrija, Venecija, Poljska i Rusija, a Englezi i Holanđani su bili posrednici. Rusija je ubrzo izašla iz ove priče, jer je počeo Krimski rat.

Zato je mir u Sremskim Karlovcima na takozvanoj „ničijoj zemlji“ morao da bude sklopljen. To se desilo u januaru 1699. Specijalno za tu priliku bila je napravljena baraka, na brdašcetu iznad Sremskih Karlovaca. U startu, sa samo jednim vratima koja su dobila „pojačanje“ u vidu još troja vrata, da predstavalaju četiri strane sveta. Svaka od četiri delegacije ulazila je u improvizovanu baraku na svoja vrata, da ni tu ne bi bilo prvenstva ni sa jedne strane.

Pošto je rat bio u toku i da je bilo veoma hladno, a Karlovci nisu imali sve ono što danas imaju. Svaka od delegacija imala je svoj logor. Turci su bili na Banstolu, a saveznici na Petrovaradinu. Pred vratima su došli svi tačno u podne, u vreme u koje su obavezno otpočinjali pregovori po predlogu sultanovog astrologa. Međutim, pojavilo se ono nenadano pitanje o sedenju na čelu stola. Tu su odgovor dali Englezi sa svojim okruglim stolom. Trebalo je da se taj sto i napravi. Tih dana u Karlovcima i Petrovaradinskoj tvrđavi bilo je smešteno više od 150 ljudi, članova delegacija i onih što su ih opsluživali. Mnogi su bili pod razapetim šatorima u blizini većnice.

Tursku je zastupao reisefendija Rami, Austriju grof Volfgang Etingen, Rusiju Prokopije Bogdanovič Voznicin, Poljsku Stanislav Malahovski, Veneciju Karlo Racini, Holandiju Jakob Kolier, a Englesku ser Vilijem Pečet. Pregovarači su se sastajali 36 puta i konačno odlučili da potpišu mir, na dvadeset godina, 15 minuta pre ponoći „kada su zvezde imale pogodan položaj„.

Šta je kome pripalo Karovačkim mirom?

Određena je mešovita komisija da sprovede razgraničenje, a granicu je povukao austrijski visoku oficir Alozije Ferdinand Marsili. Karlovačkim mirom vraćeni su zarobljenici obe strane, Turska se obavezala da će sprečiti pogranične upade osobito hajduka i prebega, a omogućeno je austrijskim podanicima slobodno trgovanje po Turskoj. Takođe je obezbeđena zaštita hrišćanskih hodočasnika u Palestini.

Određene su nove granice između Austrije i Turske. Erdelj je ostao je pod vlašću austrijskog cara, Banat, omeđen Morišom i Tisom, zadržala je Turska, od ušća Tise išla je granica pravom linijom prema Mitrovici, tako da je i donji Srem ostavljen Turcima, a dalje je Sava činila granicu od ušća Bosuta do Une, pa je Hrvatska, kao i Slavonija, Lika i Banija ušla u sastav Austrijske carevine. Venecija, to jest Mletačka republika je dobila je Moreju, Knin, Sinj, Vrgorac i Gabelu, a dobila je i obalski pojas od Herceg Novog do Risna. Kraljevina Poljska je dobila pokrajinu Podoliju u današnjoj Ukrajini.

Turska je prestala da bude nadmena, čak se i zalagala da se pregovaračka baraka u spomen mira, pretvori u svetilište. I stvarno, negde oko 1710. godine Franjevci uz austrijsku carsku pomoć preurediše ovu baraku i tako nastade Kapela Gospe od Mira.

Kapela u znak mira

Današnja kapela je napravljena 1817. godine, po uzoru na pređašnju, uz priličan uticaj vizantijskog stila. Ova neobična crkvica elipsoidnog oblika, po uzoru na turski šator, puna je neobičnih detalja. Donji prozori su u obliku engleske zastave, a gornji nalikuju holandskim prozorima. Tu su i još uvek funkcionalne male orgulje do kojih se stiže rustičnim drvenim stepenicama.

Zbog već pomenutog turskog insistiranja na tačnosti početka pregovora, kapela ima četiri sata, od kojih je jedan unutra, uzidan u kupolu naspram oltara. Arhitekta se dosetio da južna vrata, odakle su ulazile Osmanlije, zatvori oltarom, što je simbolično značilo da se oni nikada ne vrate. Mučni pregovori imali svoj danak. Venecijanski diplomata je tokom njih umro, a njegov grob je tu, u dvorištu, odmah ispred severnih vrata.

 

Inspiracija – Wikipedia

 

Fotografije: serbia-visit.com

Оставите одговор