Velika svetiteljka koja leči: Sveta Petka čuva žene, siromašne i bolesne

Prepodobna mati Paraskeva ili sveta Petka je hrišćanska svetiteljka rođena u desetom veku u gradu Epivatu, na obali Mramornog mora, između Silimvrije i Carigrada u Trakiji. Vodila je poreklo iz imućne i pobožne porodice. Imala je brata Jevtimija, koji se zamonašio veoma mlad, da bi kasnije postao episkop maditski koji je činio mnoga čuda i umro u dubokoj starosti. I Paraskeva je otkrila boga kao desetogodišnja devojčica, kada je prvom prosjaku poklonila svoje haljine i vratila se kući u projsačevim dronjcima.

Posle smrtiroditelja nastavila svoj put posvećen duhovnom životu.  Otišla je u Carigrad, gde se zamonašila u crkvi Svete Sofije, a zatim se obrela u Jordanskoj pustinji. Živela je strogim asketskim životom. Prema snoviđenju ostavila je pustinjski život i vratila se u rodni Epivat gde je poživela još dve godine. Vernici su je sahranili po hrišćanskim običajima, ali ne na gradskom groblju već izdvojenu od drugih, jer nisu znali da li je odatle ili ne.

Sahranjena dostojno

Igrom slučaja, posle mnogo godina blizu mesta gde je sveta Petka sahanjena, isplivao je leš nekog mornara koji se razboleo i umro. Leš je počeo da se raspada i da truli, a samim tim i da smrdi, pa su ga ljudi zakopali pored svete Petke. Kopajući rupu videli su da se telo svete Petke nije raspalo, ali ga nisu dirali. Svetiteljka se zato javila hrišćanima Georgiju i Jefimiji sa molbom da bude dostojno sahranjena, a ne pored leša u raspadanju. Mošti svetiteljke su, potom, položene u hram svetog Petra i Pavla u Epivatu.

Mošti svete Petke

Mošti svete Petke seljene su mnogo puta. Iz Epivata su stigle do Carigrada, odakle ih bugarski car Jovan Asen 1238. godine preneo u Trnovo, gde su ostale sve do osmanskih osvajanja. Za vreme sultana Bajazita (od 1389. do 1402.) su počivale u moldavskom gradu Jašiju, sve dok kneginja Milica nije izdejstvovala prenos moštiju velike svetiteljke u Beograd 1396. Počivale su u crkvi Ružica do pada Beograda 1521. kada su robovi, uz ostale dragocenosti, preneli i mošti svete Petke ponovo u Carigrad. Na molbu moldavskog kneza Vasilija, mošti su 1641. prenete u opet grad Jaši, gde se i danas nalaze. Dva prsta i danas počivaju koji su u kapeli svete Petke na Kalemegdanu.

Kult ove svetiteljke je prisutan u jugoistočnoj Evropi, kod Srba, Grka, Rumuna, Bugara, a poštuju je i pojedini nehrišćanski narodi na srednjem istoku. Prema predanju, sveta Petka je pomagala bolesne i hranila gladne. U Srbiji je nekada davno postojalo obožavanje boginje Mokoš čije je osobine preuzela upravo sveta Petka posepenim prihvatanjem hrišćanstva.

Čudotvorni izvori

U Srbiji postoji mnogo izvora koji su posvećeni svetoj Petki. Jedan od njih je baš na Kalemegdanu gde su mošti ove svetiteljke dugo počivale. Sem tog izvora, i u beogradskom naselju Železnik nalazi se još jedan izvor svete Petke za koji vernici tvrde da je lekovit i čudotvoran. Legenda kaže da je izvor nastao u znak zahvalnosti jednog oca zbog čudesnog izlečenja njegove ćerke. Naime, nekada davno je tuda gde je danas izvor vodio put od Ostružnice ka Beogradu. Ostružnički trgovac je ovim putem često vodio svoju slepu ćerku kod lekara. Na jednom od takvih putovanja, stali su pored izvora da bi se malo okrepili i umili. Sledećeg jutra, devojčica jevidela svetlost. Tu noć, u snu, trgovcu se javila sveta Petka. Kao znak zahvalnosti, na tom mestu trgovac je uredio izvor i postavio mermernu ikonu svete Petke. Danas stoji ovaj natpis: „Podignuto 1872. Obnovljeno 1973. Građani dobrovoljnim radom. Investirao i tri leta radio Kojić B. Milivoje iz Železnika.“

Drugo predanje kaže da je čudotvorni izvor svete Petke nastao prilikom prenošenja njenih moštiju iz Carigrada, preko Srbije, do grada Jašija. Na svim mestima gde je povorka zastajala da prenoći, nastajao je čudotvorni izvor sa lekovitom vodom.

Verovanja na današnji dan

Postoji molitva koju vernici uoči svete Petke pred spavanje izgovaraju. Tu molitvu izgovara domaćin, a žena i deca se samo tri puta prekrste. Uoči svete Petke se spava tako da se glava okreće ka istoku, jedna ruka se stavi pod glavu, a druga se pruži. Leže se na desnu stranu, jer se tako valja. Ako tu spavaju i deca, soba se okadi tamjanom, da se deca ne bi plašila u snu.

Ukoliko na selu oko večere zapevaju petlovi, jedna od žena treba da uzme malo vune, da je baci u vatru i tri puta vikne:“Vi ste krivi, mi nismo, na vas bolest, na nas zdravlje„! Ove petlove ljudi na selu zovu „krivci„. Veruje se da kad oni kukurikanjem najavljuju bolest ili smrt.

Narodna verovanja kažu da na današnji dan žene ne bio trebalo da peru veš, da šiju, da rade težak posao. Mnogi vernici tvrde da se ona uvek odazove molitvama, posebno za zdravlje i sreću porodice. Kad je neko jednom prizove u svoj dom, ona kasnije dolazi i nepozvana, kad god porodici preti nesreća.

Uglavnom se sveta Petka javlja i upozorava kroz snove. Sveta Petka se proslavlja nekoliko puta u toku godine kada vernici pale tamjan i zalivaju slavski hleb crvenim vinom. Na dan svete Petke pije se voda iz nekog od njenih izvora. Ta voda se naziva adžija.

Ovom vodom se gasi sveća koja se taj dan, drži upaljena 24 sata. Sveća se čuva do sledeće slave, jer ima ulogu zaštitnika.

Od kolača koji je isekla, domaćica treba da sačuva mrve. Posle ponoći te mrve treba posuti po tavanu kuće ili ispod kreveta. Snovi koji se te noći sanjaju biće proročki. Devojke koje sačuvaju mrvice, pošto su pojele parčence hleba namenjenog svetoj Petki, te noći će videti i svoju sudbinu, i budućeg muža u snu.

Iako je sveta Petka u kalendarima svih pravoslavnih crkva upisana crvenim slovom, danas nije obavezan post. Običaj je da žene šest dana uoči svete Petke poste, a da se sedmog dana, na svetu Petku, pričeste i jedu mrsno.

 

Inspiracija: mondo.rs, telegraf.rs, alo.rs, izvorsvetepetke.com

Fotografija: Pixabay, kurir.rs, logicno.com, svpetkastubal.org, mojabanjaluka.info, domacirecepti.net, tvhram.rs

 

Оставите одговор