Velika Gospojina, vreme Međudnevnice: Beru se lekovite biljke, ne radi se po kući i slavi se

Uspenje presvete Bogorodice je praznik kao uspomena je na smrt Bogorodice. Srpska pravoslavna crkva i vernici ga slave 28. avgusta. Tada se kada se završava post koji traje 14 dana. Uspenje Presvete Bogorodice ili Međudnevnica je dan kada se ona uspela na nebo i predala duh u ruke Spasitelja.

Bogorodica je živela 60 godina, dok drugi izvori tvrde da je živela 72 godine. Kao naslednik svog sina Isusa, bila je svedok mnogih događanja i nastavila je njegovu misiju. Ovaj praznik posebno slave žene i majke koje idu na pričest u crkvu.

Isus Hrist je na Sinaju naredio petom zapovešću “Poštuj oca svoga i mater svoju” i time pokazao je primerom kako treba poštovati roditelje. Razapet na krstu, u mukama, setio se majke i, pokazujući na apostola Jovana, reče majci: “Ženo, eto ti sina!“. Potom je rekao sledbeniku: “Eto ti majke“. Kada je zbrinuo majku, izdahnuo je.

Prema Bibliji, Bogorodica je posle Isusove smrti živela još 15 godina u Jerusalimu, u kući apostovala Jovana Bogoslova.

Uglavnom je vreme do smrti provela je u Jerusalimu, obilazeći često ona mesta koja su je podsećala na velike događaje i na velika dela sina Isusa Hrista. Naročito je često išla na Golgotu, Vitlejem i Jeleonsku goru.

Kao i svaka majka koja je izgubila dete, želela je da što pre umre. Onda joj se javio ahangel Gavrilo koji joj je javio da će kroz tri dana biti upokojena. Umrla je okružena 12 apostola. Sahranjena je u grobnicu svojih roditelja Svetih Joakima i Ane. Od zlih ljudi, prvensteno Jevreja, prilikom sahrane ih je, naravodno, štitio sam Bog.

Neki jevrejski sveštenik, Atonije, dohvatio je rukama kovčeg u nameri da ga preturi, ali u tom času nevidljiva sila mu je odsekla obe ruke. Tada je zamolio za pomoć i bio je isceljen, pošto se opredelio za Isusa Hrista.

Apostol Toma nije bio na sahrani. Trećeg dana je stigao i poželeo da celiva telo Presvete Bogorodice. Ali, kada su apostoli otvorili grob, našli su samo plaštanicu, a telo nije bilo u grobu. Te večeri Bogorodica se javila apostolima okružena anđelima, rečima: “Radujte se, ja ću biti s vama navek“.

Uspenje Presvete Bogorodice se praznuje od četvrtog veka, u sklopu kolektivnog praznika Sabora Presvete Bogorodice. Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine, po želji cara Mavrikija koji je 15/28. avgusta pobedio Persijance. Od tog datuma, svi hrišćani slave ovaj praznik.

Običaji za Veliku Gospojinu

Narod je ovaj praznik nazvao Velika Gospojina i svuda u Srbiji se praznuje vrlo svečano. Posebno je veselo oko crkava gde se narod pričešćivao posle dvonedeljnog, vrlo strogog posta. U nekim krajevima Srbije se smatra da u periodu između dve Gospojine, Velike i Male najbolje brati lekovito bilje kojim se leče zarazne bolesti. U Šumadiji na Veliku Gospojinu valja brati lekovite trave, jer se veruje da su biljke moćnije ako se tad beru. U Gruži i dan danas postoji verovanje da se bolesnici na izvorima koji su mala svetilišta pre zore umiju. U prošlosti su održavana bdenija u hramovima, ili nad izvorima vode i tada su izgovarane molitve za ozdravljenje od kostobolje i očnih bolesti.

U celoj Srbiji se održavaju vašari i narodni sabori. Mnoge crkve i manastiri Srpske pravoslave crkve slave ovaj praznik kao svoju slavu. Užari je slave kao zanatlijsku slavu.

Međudnevnica je period između dve Gospojine. Tad se brala letina i namirnice za zimu. U ovo vrem ima najviše vašara i trgovačkih sajmova. Prema verovanju Srba, u periodu između dve Gospojine, važno je da žene obave sve obrede i obaveze do Male Gospojine i tako izraze zahvalnost Bogorodici, zaštitnici žena, za rađanje dece, a zatim za rodnost i plodnost zemlje i stoke. Običaj je da se od Velike do Male Gospojine koja se praznuje 21. septembra beru lekovite biljke. Tada žene beru međudnevičke trave: kičicu, ricinus, hajdučku travu, papričicu ili bobicu, ugaslicu, konjski bosiljak, cvet od lipe, zreo rod od korova, drena, šipka, oskoruše, šljive i trna, drugi rod od jabuke (koje ujesen cvetaju) i malu zelenu lubenicu. Ovim travama leče se razne bolesti. Takođe se ostavljaju i međudnevička jaja od živine kao najbolja za upotrebu i rasad.

Veruje se da da jaja koja se snesu za vreme Međudnevnice ne mogu da se pokvare. Kokoške su se nasađivale u ovo vreme i verovalo se da će pilići iz tog legla biti dobre nosilje.

Za praznike Veliku i Malu Gospojinu običaj je da, naročito žene, poštuju veliki broj zabrana, koje se odnose na obavljanje poslova u kući i oko nje. Dakle, vernicima se preporučuje da ne obavljaju kućne poslove, a ovo naročito važi za žene. Za praznik Uspenja Presvete Bogorodice, isto tako, nije dobro išta raditi rukama, ili započinjati nov posao.

Proslavljanje Velike Gospojine u Srbiji pratili su vašari na kojima su se ljudi u prazničnom raspoloženju okupljali radi upoznavanja i druženja, ili trgovine. Na vašarima su se momci i devojke upoznavali, igrali u kolu, a tu su se najčešće i svadbe ugovarale.

Prema običajima, nije bilo dobro da se mladenci venčavaju u ovom periodu, zbog sreće u braku. To je zato jer je svadbu pratilo mnogo predsvadbenih običaja. Kako Gospojinu prati post, to nije išlo u prilog predsvadbenim radnjama koja prate svečani čin.

Prema verovanju Srba, u periodu između dve Gospojine, ili periodu prelaza, važno je obaviti obrede kojima se izražava zahvalnost Bogorodici, zaštitnici žena, za rađanje dece, a zatim za rodnost i plodnost zemlje i stoke.

U Francuskoj se na Veliku Gospojinu prinose prvi plodovi žetve, a to je uglavnom voće i grožđe. Običaj potiče od starog Rima kada s se darovi prinoslili boginji Eponi. U Holadniji se kao i kod nas beru lekovite trave čija je moć, po verovanju, najjača. U Rusiji se od ovog dana bere luk.

 

Inspiracija – lookerweekly.com

 

Fotografije: Pixabay.com, Pinterest, glas-regije.com,niskevesti.rs, radio-mreznica.hr, vjeraidjela.com, otkrijderventu.com

Ostavite komentar

%d bloggers like this: